Kada započne kampanja predstavljanja kandidata, neophodno je ispoštovati određena pravila i procedure. Propisi o finansiranju kampanje, kao i o potencijalnom kršenju standarda tokom vođenja kampanje su dostupni javnosti. Takođe, postoje i određene institucije koje kontrolišu celu kampanju, pokreću sporove i izriču sankcije ukoliko je potrebno.  Kroz sledeće odgovore saznaćete sve o kampanji kandidata u izbornom procesu.

 

 

Kampanja se finansira kako iz privatnih tako i iz javnih izvora, koji se obezbeđuju u iznosu od 0,07 % poreskih prihoda jedinice lokalne samouprave. Javna sredstva raspodeljuju se tako što se 20% sume raspodeli u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će koristiti sredstava iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje. Ova sredstva uplaćuju se u roku od pet dana od dana proglašenja svih izbornih lista.

Preostalih 80 % dodeljuje se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od pet dana od dana proglašenja izbornih rezultata, bez obzira na to da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.

Da bi dobili novac iz budžeta, podnosioci izbornih lista moraju da najpre polože izborno jemstvo u visini iznosa koji treba da dobiju iz budžetskih sredstava i to u gotovom novcu, bankarskoj garanciji, državnim hartijama od vrednosti ili stavljanjem hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.

Izborno jemstvo se vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova, odnosno 0,2% važećih glasova ukoliko se radi o stranci/koaliciji nacionalnih manjina.

Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, maksimalna vrednost godišnje donacije nekog pojednica za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada (oko milion dinara) , dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.

 

 

Kontrolu finansiranja kampanje vrši Agencija za borbu protiv korupcije. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti precizno uređuje pravila koja se tiču finansiranja izborne kampanje. Između ostalog, predviđa da svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje izborne kampanje, politički subjekat otvara poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe; obavezuje političkog subjekta da Agenciji za borbu protiv korupcije podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje koji sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora; propisuje maksimalan iznos koji fizička i pravna lica mogu donirati političkom subjektu.

 

 

Tokom izborne kampanje možemo izdvojiti nekoliko vrsta izbornih nepravilnosti koje su nedozvoljene/zabranjene. Generalno, povrede se mogu razvrstati na vođenje „funkcionerske kampanje“, povrede u vezi sa finansiranjem kampanje, medijske nepravilnosti i ostala krivična i prekršajna dela iz izborne materije.

 

1-Funkcionerska kampanja– Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjena je tzv. funkcionerska kampanja. Naime, funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

 

 

2-Zabranjeno finansiranje politicke kampanje/aktivnosti– Prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje od strane: stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; zadužbina i fondacija; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta i od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa. Političkim strankama je zabranjeno da stiču udeo ili akcije u pravnom licu. Isto tako političkim subjektima je zabranjeno da stiču prihod od promotivne ili komercijalne delatnosti. Takođe, Zakonom je zabranjeno vršenje bilo kakvog pristiska, pretnje i diskriminacije prema licu koje daje prilog određenom političkom subjektu. Sa druge strane zabranjeno je i vršenje bilo kakvog pritiska prilikom prikupljanja sredstava ili davanja obećanja ukoliko se da prilog političkom subjektu. Na kraju, zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.

 

3-U okviru polja medijske kampanje zabranjena je izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora zabranjeni su 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta. Takođe, Pravilnikom o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje zabranjeno je emitovanje predizbornog programa od strane pružalaca medijskih usluga koji u svom programskom elaboratu nisu predvideli da će emitovati vesti i program aktuelnosti. Pravilnik isto zabranjuje prikriveno emitovanje predizbornog program u vidu informativnog ili druge vrste programai zabranjeno je tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidata.

 

 

 

 

Agencija za borbu protiv korupcije u kampanji ima sledeće nadležnosti:

1-Agencija je dužna da prati da li se vodi tzv. “funkcionerska kampanja”, odnosno da li funkcioner krši zabranu predviđenu Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata te da je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta. Ako Agencija utvrdi da postoji kršenje ove zabrane,trebalo bi da o istoj obavesti Prekršajni sud koji je nadležan za sprovođenje postupka i koji učiniocu može izreći novčanu kaznu.

2-Agencija je, takođe, nadležna da kontroliše proces finansiranja kampanje te da vodi računa o tome da politički subjekt ne krši zabrane.Agencija, zato, po službenoj dužnosti ili po prijavi pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda pravila o finansiranju kampanje. Ona može izrići meru upozorenjapolitičkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi nedostatke koji se mogu otkloniti. Ukoliko politički subjekat ne postupi po meri upozorenja, do isteka roka koji je u odluci određen, Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Prekršajni postupak za nabrojane prekršaje ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

 

 

Pružalac medijske usluge je dužan da prilikom informisanja o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata obezbedi njihovu zastupljenost u programu bez diskriminacije.

Svaki pružalac medijske usluge dužan je da emituje političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca izbornih lista i kandidata pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima.Ako ih je više zainteresovanih, pa se zbog tehničkih uslova ne mogu svi njihovi interesi u celosti zadovoljiti, vreme namenjeno političkom oglašavanju biće raspodeljeno srazmerno iskazanoj zainteresovanosti.

Osim toga, RTS i RTV dužne su da u svom programu ravnomerno, bez diskriminacije i pod istim programskim i tehničkim uslovima, predstave sve izborne liste i kandidate.

Pritom, pružaoci medijskih usluga moraju paziti i na to da je zabranjeno prikriveno emitovati predizborni program u vidu informativnog ili druge vrste programa.

Kada su izbori raspisani samo za o područje određene opštine, predizborni program može emitovati samo pružalac medijske usluge regionalnog ili lokalnog nivo pokrivanja, što ne isključuje pravo ostaloh pružalaca medijske usluge da na opšti način informišu gledaoce o toku predizborne kampanje na području koje ne obuhvata njihova zona pokrivanja.

 

 

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima. REM je usvojio Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, koji objedinjuje pravila koja se odnose na način emitovanja predizbornog programa. Organi Regulatora su Savet i predsednik Saveta i oni su nadležni kako za donošenje Pravilnika tako i za sprovođenje odnosno tumačenje njegovih odredbi te eventualno izricanje kazni. REM ima presudnu ulogu u kampanji u uređenju izborne komunikacije u elektronskim medijima, budući da on definiše okvir u kome se mediji i politički subjekti mogu kretati, tumači zakonske odredbe a raspolaže i mogućnošću izricanja sankcija onima koji prekrše odredbe Pravilnika.

 

Krivična dela propisana za povredu izbornog prava navedena su u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:

 

1. Povreda prava kandidovanja – Ko kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa kandidovanje na izborima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

2.Povreda prava glasanja – Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

 

 

3.Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

 

 

4.Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem –Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu koristda na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće sezatvorom od tri meseca do pet godina., a poklon ili druga korist oduzeće se.

 

 

5.Zloupotreba prava glasanja – Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

6.Sastavljanje netačnih biračkih spiskova – Ko u nameri uticanja na rezultateizbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

7.Sprečavanje održavanja glasanja- Ko silom, pretnjomili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu,kazniće se zatvorom do tri godine. Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biračkom mestu usled čega glasanje bude prekinuto, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

8.Povreda tajnosti glasanja – Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest mesecia ako isto delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

 

 

9.Falsifikovanje rezultata glasanja- Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

10.Uništavanje dokumenata o glasanju – Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Za isto delo član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

 


 

Kaznom zatvora do tri godine kazniće se za krivično delo član Opštinske izborne komisije ili član biračkog odbora, ili drugo lice koje u vršenju dužnosti u vezi sa izborom poslanika/predsednika izmeni broj datih glasova dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili koje objavi rezultat izbora koji ne odgovara obavljenom glasanju.

 

 

Pored KZ-a I Zakon o finansiranju političkih aktivnosti definiše kao krivično delo koje predviđa  kaznu zatvora od 3 meseca do 3 godine ukoliko određeno lice daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta.

Osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom i koja može uticati na regularnost izborne kampanje i procesa:

 

1.Uništenje i oštećenje tuđe stvari- Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

2.Nasilničko ponašanje- Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.

3.Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka- Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

4.Ugrožavanje sigurnosti– Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

5.Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja- Ko svesnim kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa političko, sindikalno ili drugo udruživanje ili delovanje građana ili delovanje njihovih političkih, sindikalnih ili drugih udruženja,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.


 

 

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa novčanu kaznu ukoliko član biračkog odbora ili Republičke izborne komisije onemogući praćenje rada organa za sprovođenje izbora. Isto tako kažnjivo je i nedostavljanje biračima obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i njihovom biračkom mestu. Takođe, zabranjeno je da se potpisi podrške prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu ili da se birač na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži predlog kandidata.

Prekršajne odredbe prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti– Osim krivičnih odredaba zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa novčane kazne i pokretanje prekršajnih postupaka ukoliko:

 

1. politička stranka primi članarinu veću od 1.000 dinara u gotovini i ukoliko prilikom primanja članarine ne izda uplatnicu

2.politički subjekt ne objavi vrednost davanja koja na godišnjem nivou prelaze iznos jedne prosečne mesečne zarade

3.politički subjekt koristi imovinu u druge svhe a koje se ne odnose na političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke. Takođe, ukoliko politička stranka stekne imovinu na druge način a da to nije kupoprodaja, nasleđivanje i legat, isto tako stranka koja stekne nepokretnost iz javnih izvora a koristi je u druge svrhe koje nisu vezane za sprovođenje političkih aktivnosti.

4.politički subjekti otvore više računa za finansiranje njihovog redovnog rada i to sa više različitih poreskih indentifikacionih brojeva

5.politički subjekt koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje a da nisu bila namenjena isključivo za političku aktivnost u toku izborne kampanje

6.politički subjekt koristi sredstva za redovan rad a da ta sredstva nije uplatio na poseban račun namenjen finansiranju troškova izborne kampanje. Takođe, kažnjivo je i neotvaranje posebnog računa namenjenog finansiranju kampanje

7.politički subjekt ne dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o troškovima izborne kampanje u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora

8.politički subjekt ne vrati sredstva iz javnih izvora koje nije potrošio tokom političke kampanje

 

CRTA posmatračka misija održala je konferenciju za novinare na kojoj su predstavljeni preliminarni nalazi o monitoringu izbornog dana i ocena izbornog dana u CRTA Press centru.

CRTA posmatračka misija pratila je kvalitet celokupnog izbornog procesa. Tokom izbornog dana Crtini posmatrači bili su raspoređeni na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka na 450 biračkih mesta što nam je pružilo mogućnost da izveštavamo o kvailtetu izbornog procesa na izborni dan  na teritoriji celog Beograda.

 

CRTA posmatračka misija «Građani na straži» prati celokupan izborni proces: period pre izbornog dana, izborni dan kao i period nakon izbornog dana.

 

 

Tim povodom, CRTA je organizovala konferenciju za novinare, na kojoj smo predstavili nalaze dosadašnjeg monitoringa izbornog procesa pre izbornog dana u CRTA press centru.

 

Naš tim od 60 dugoročnih posmatrača pratio je više aspekata izbornog procesa: atmosferu izborne kampanje; slučajeve neregularnosti ali i slučajeve teških povreda izbornog zakona tokom izvođenja kampanje, rad izborne administracije, korišćenje javnih resursa u kampanji i izveštavanje medija o kampanji i kandidatima. U periodu od 13. marta do dana izbora 2. aprila 2017. godine naši posmatrači, obučeni po međunarodnim standardima, bili su raspoređeni u svakom od postojećih okruga, što jeo omogućilo jednak pristup informacijama o toku i trendovima izbornog procesa za teritoriju cele Srbije.

 

Na konferenciji su govorili:

 

Više o konferenciji možete pogledati ovde.

CRTA posmatračka misija pratila je kvalitet celokupnog izbornog procesa. Tokom izbornog dana naši posmatrači bili su  raspoređeni na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka na 450 biračkih mesta što nam je pružilo mogućnost da izveštavamo o kvalitetu izbornog procesa na izborni dan na teritoriji celog Beograda. Naši mobilni timovi pratili su i dešavanja van biračkih mesta.

 

Posmatrači su na biračkim mestima posmatrali najvažnije aspekte procesa glasanja u vezi sa otvaranjem biračkih mesta, tokom glasanja, zatvaranjem biračkih mesta i prebrojavanjem glasova. Naši posmatrači su bili na biračkim mestima od početka priprema za otvaranje biračkih mesta pa sve dok članovi biračkih odbora nisu objavili rezultate izbora za posmatrano biračko mesto, čime smo obezbedili apsolutan uvid u to šta se dešavalo na biračkim mestima tokom izbornog dana.

 

Tokom izbornog dana javnost smo obaveštavatl putem konferencija za novinare o tome kako protiče proces glasanja u više navrata iz CRTA press centra :

 

CRTA posmatračka misija «Građani na straži» pratila je kvalitet celokupnog izbornog procesa. Tokom izbornog dana naših 900 posmatrača bili su raspoređeni na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka na 450 biračkih mesta što nam je pružilo mogućnost da izveštavamo o kvailtetu izbornog procesa na izborni dan  na teritoriji cele zemlje[1].

 

Posmatrači su na biračkim mestima posmatrali najvažnije aspekte procesa glasanja u vezi sa otvaranjem biračkih mesta, tokom glasanja, zatvaranjem biračkih mesta i prebrojavanjem glasova. Naši posmatrači su bili na biračkim mestima od početka priprema za otvaranje biračkih mesta pa sve dok članovi biračkih odbora nsiu objavaili rezultate izbora za posmatrano biračko mesto, čime smo obezbedili apsolutan uvid u to šta se dešavalo na biračkim mestima tokom izbornog dana.

 

 

Tokom izbornog dana javnost smo obaveštavali putem konferencija za novinare o tome kako protiče proces glasanja u više navrata iz CRTA press centra:

 

[1] Posmatračka misija “Građani na straži” nije imala raspoređene posmatrače na teritoriji Kosova i Metohije.

 

Na četiri biračka mesta na opštini Stari grad na kojima su ponovljeni izbori za odbornike za Skupštinu grada Beograda glasalo je 1.433 birača od ukupno od 5.384 upisanih u birački spisak ( 26,6 odsto) saopštila je CRTA posmatračka misija.

Najviše glasova osvojila je lista Dragan Đilas- Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju! – 453 glasa.

Zatim slede liste Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd! – 410, Šta radite bre – Marko Bastać – 237, Ivica Dačić – SPS, Dragan Marković Palma – JS – 106, Aleksandar Šapić – Gradonačelnik – 56, Incijativa Ne davimo Beograd – 54.

Lista Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate osvojila je 23 glasa, Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka- 22, Dr Miloš Jovanović – DSS- 19, Da oslobodimo Beogard DS, SDS, Nova stranka – 11, Građanska Stranka Grka Srbije – 5. Po 4 glasa dobile su liste Ljubiša Preletačević Beli – Zato što volimo Belovgrad, Predrag Marković – Pokret obnove kraljevine Srbije i Republikanska stranka – Nikola Sandulović, po 3 glasa Zelena stranka – Kakav Beograd želiš?, Zavetnici i Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad, po 2 glasa Liberalno demokratska partija – Čedomir Jovanović i Zelena stranka Srbije i po 1 glas Ruska stranka – Mile Milošević i Nijedan od ponuđenih odgovora. Ostale liste nisu dobile nijedan glas.

Na biračkim mestima 2, 21, 37 i 40 izbori su se ponavljali jer je Gradska izborna komisija utvrdila da je na ovim biračkim mestima 4. marta broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji bio veći od broja birača koji su zaokruženi na izvodu iz biračkog spiska.

CRTA je članica Globalne i Evropske mreže organizacija koje se bave posmatranjem izbora – GNDEM iENEMO.

Do 19 časova na četiri biračka mesta na opštini Stari grad na kojima se ponavljaju izbori za odbornike za Skupštinu grada Beograda izašlo je na 1.297 birača od ukupno od 5.384 upisanih u birački spisak (24 odsto) saopštila je CRTA posmatračka misija.

Na biračkim mestima 2, 21, 37 i 40 izbori se ponavaljaju jer je Gradska izborna komisija utvrdila da je na ovim biračkim mestima 4. marta broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji bio veći od broja birača koji su zaokruženi na izvodu iz biračkog spiska.

CRTA je članica Globalne i  Evropske mreže organizacija koje se bave posmatranjem izbora – GNDEM ENEMO.

Do 16 časova na četiri biračka mesta na opštini Stari grad na kojima se ponavljaju izbori za odbornike za Skupštinu grada Beograda izašlo je na glasanje  984 birača od ukupno od 5.384 upisanih u birački spisak ( 18,3 odsto) saopštila je CRTA posmatračka misija.

Na biračkim mestima 2, 21, 37 i 40 izbori se ponavaljaju jer je Gradska izborna komisija utvrdila da je na ovim biračkim mestima 4. marta broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji bio veći od broja birača koji su zaokruženi na izvodu iz biračkog spiska.

CRTA je članica Globalne i  Evropske mreže organizacija koje se bave posmatranjem izbora – GNDEM ENEMO.

Do 10 časova na četiri biračka mesta na opštini Stari grad na kojima se ponavljaju izbori za odbornike za Skupštinu grada Beograda izašla su na glasanje 132 birača od ukupno od 5.384 upisanih u birački spisak (2,45 odsto) saopštila je CRTA posmatračka misija.

Na biračkim mestima 2, 21, 37 i 40 izbori se ponavaljaju jer je Gradska izborna komisija utvrdila da je na ovim biračkim mestima 4. marta broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji bio veći od broja birača koji su zaokruženi na izvodu iz biračkog spiska.