Wilton Park, izvršna agencija Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije i organizacija CRTA, organizovali su konferenciju “Dobro upravljanje i efikasnost građanskog učešća”  u hotelu Falkenstainer.

 

Svrha ovog događaja je da pruži prostor za dijalog o pravcima za unapređenje principa dobre uprave u izbornom procesu kao i van izbornog procesa kroz mehanizme javnih rasprava i narodne (građanske) inicijative. Pravo građana da glasaju i izražavaju svoje mišljenje su kamen temeljac demokratskog društva. Građanski angažman je osnovni preduslov za otvorenu i odgovornu vladu, stabilne i efikasne demokratske institucije i dobro zastupanje interesa zajednice u procesu donošenja politika. Održivost interakcije između građana i institucija je moguća kada su principi dobrog upravljanja čvrsto postavljeni. Kao rezultat konferencije kreirane su preporuke koje treba da doprinesu otvorenom, odgovornom i participativnom upravljanju u Srbiji.

 

Na konferenciji su učestvovali:

 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa Interparlamentarnom Unijom, uz podršku Inicijative Otvoreni parlament i Misije OEBS u Srbiji, organizovala je radni forum “Demokratija i aktivni građani – ka otvorenim parlamentima” u Zelenom salonu Doma Narodne skupštine Republike Srbije.

 

 

Međunarodni dan demokratije obeležava se svakog 15. septembra od 2007. godine kada je, na inicijativu Interparlamentarne Unije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila ovaj dan kao dan borbe za demokratske ideale i podizanja svesti javnosti o osnovnim demokratskim vrednostima.

 

 

Cilj radnog foruma je da otvori prostor za diskusiju i razmenu iskustava između predstavnika stručnih službi parlamenata u regionu (Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Crne Gore i Hrvatski Sabor), kao i predstavnika domaćih i međunarodnih organizacija u pogledu unapređenja otvorenosti najvišeg zakonodavnog tela. Radni forum biće prilika i da se predstavnicima organizacija civilnog društva omogući da kroz aktivno učešće daju konkretne predloge za unapređenje transparetnosti i otvorenosti parlamenta, a u skladu sa najboljom praksom koja postoji u razvijenim demokratijama.

 

 

Radni forum je prilika da se sagledaju konkretni primeri dobrih praksi u ovoj oblasti i mogućnosti njihove primene za Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao polazna osnova za izradu nacionalnog Akcionog plana za otvorenost parlamenta.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Rezultat istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.

Najupadljiviji negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari, a najupadljiviji pozitivan trend u pogledu podrške demokratiji kao najboljem poličkom sistemu za Srbiju.

Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na srpskom jeziku: Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na engleskom jeziku: Audit of political engagement Serbia 2017

Pravo na evropsku građansku inicijativu uvedeno je Ugovorom iz Lisabona kao inovativan instrument transnacionalne participativne demokratije. Tim se instrumentom omogućuje da milion evropskih građana i građanki iz najmanje sedam država članica zatraži od Evropske komisije da donese zakonodavni predlog o pitanjima koja su u nadležnosti Evropske unije (EU). Njime se želi aktivno uključiti građane u evropske postupke donošenja odluka osiguravajući im direktno pravo na zakonodavnu inicijativu.

Proslavom Dana Evropske građanske inicijative (European Citizen Initiative – ECI) danas se obeležava peta godišnjica postojanja ovog jedinstvenog instrumenta participativne demokratije u EU. Rođendan ECI važan je momenat da se istakne centralna ulogu građana i građanski u evropskom projektu i sposobnost Evropske građanske inicijative da doprinese rešavanju problema demokratskog deficita podrškom aktivnog građanstva i participativne demokratije.

Za prvih pet godine Evropske građanske inicijative više od šest miliona evropskih građana i građanki potpisalo najmanje jednu inicijativu. Od podnetih 65 inicijativa, Evropska komisija je registrirala 44, a od toga je za tri inicijative prikupljeno najmanje milion potpisa. Uprkos ovim rezultatima, potencijal evropske građanske inicijative još uvek nije ni približno u celosti iskorišćen kada je reč o predlozima politika i aktivnom učešću građana. Više o Evropskoj građanskoj inicijativi čitajte u CRTA pregledu činjenica.

Građanske inicijative instrumenti su neposredne demokratije dostupni građanima u većini država, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, mada se znatno razlikuju prema opsegu i proceduri. Da li će predstojeće ustavne izmene u Republici Srbiji doneti promene i u regulisanju narodne inicijative kao oblika neposrednog učešća građana? Da li i koliko možemo iskoristiti iskustva i praksu Evropske građanske inicijative za regulisanje instituta narodne inicijative? Pratite aktivnosti CRTA-e u narednom periodu i saznajte odgovore na ova pitanja.

Živimo u proklamovanom demokratskom društvu, u zemlji koja je kandidat za EU i koja samim tim prihvata osnovne evropske vrednosti. U takvom društvu svako ima pravo da održava tribine sa ljudima za koje misli da odgovaraju njegovom političkom profilu, pa tako i Srpska napredna stranka, baš kao što svako ima pravo da protestvuje protiv tribina na kojima se promovišu osuđeni ratni zločinci.

Major Šljivančanin je čovek koji je odležao kaznu za svoja nedela. Formalno – on je slobodan čovek. Koristiti njegov lik i delo na javnim skupovima, kao što to ovih dana čini SNS, šalje jasnu političku poruku o vrednosnom sistemu koji baštini i promoviše ova stranka. Na tu i takvu poruku reagovala je Inicijativa mladih za ljudska prava.

Nije ovo ni prva ni poslednja prekinuta tribina u Srbiji. Ali posle dužeg vremena je jedna na kojoj se desilo nasilje. A to je ono na šta niko nema pravo! Posebno ne vladajuća stranka. Kada učesnici na tribini SNS-a, uzmu pravdu u svoje ruke i mimo državnih organa krenu da zavode red – onda se takvo nasilje lako može pomešati sa državnim nasiljem. A istorija nas uči da je to je opasno.

I zato zahtevamo odlučnu reakciju državnih organa koji treba da u što kraćem roku identifikuju i kazne odgovorne za nasilje koje se dogodilo u Beški na javnoj tribini SNS-a.

Beograd, 8. novembar 2016. godine – Tek trećina građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, ali se nastavlja blagi pozitivni trend u pogledu generalne spremnosti građana na učešće u demokratskim procesima koji ukazuju na osnaživanje svesti o ulozi građana u demokratizaciji društva, pokazuju rezultati istraživanje «Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016». Ovo istraživanje, četvrtu godinu za redom, sprovodi CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana u političkom životu i zato ne možemo biti zadovoljni ovim rezultatima. Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Građani veruju da na promene u državi najviše mogu da utiču glasanjem na izborima i skretanjem pažnje medija na probleme “ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Rezultati pokazuju da je ove godine uočljivo porastao procenat građana koji su bar načelno izrazili želju da utiču na odluke na lokalnom nivou, sa 28 na 34 odsto, dok se prvi put uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, sa 22 na 28 procenata. Nastavljen je i blagi trend porasta učešća građana u bar nekoj od akcija u vezi sa promenama stanja u državi, ali taj porast uglavnom potiče od povećanog broja građana koji su rekli da su diskutovali o politici sa drugim ljudima (sa 34 na 40 odsto).

«Upadljivo raste broja građana koji diskutuju o politici posle naglog pada zainteresovanosti za diskutovanje o politici sa drugim ljudima u 2014. godine. Sa druge strane, entuzijazam građana da se stvari mogu menjati građanskim učešćem kao i spremnost građana da učestvuju u konkretnim akcijama ostali su na nivou prošle godine”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Mali procenat građana je zaista aktivno angažovan u političkom životu Srbije, i taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za tri odsto. U 2016. godini tek devet odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2015. bio 12 procenata. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (16 odsto).

Porastao je procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama vezanim za politiku i politički sistem i nosioce vlasti, ali je porasla i stvarna obaveštenost tako da je u poslednje tri godine sada uočljiv trend blagog porasta. Kao i prethodnih godina, građani ocenjuju da najmanje znaju o Vladi AP Vojvodine, a najviše o politici u Srbiji i lokalnoj samoupravi u njihovom mestu.

Istraživanje je sprovedeno u septembru 2016. godine na reprezentativnom uzorku.

#HackingPolitics hakaton u okviru Nedelje parlamentarizma –  Tehnologija u službi građana  — 11. / 12. / 13. novembar – Prijavite se!

CRTA u saradnji sa kolegama iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) i ICT Hub-a organizuje #HackingPolitics hakatonu okviru Nedelje parlamentarizma od 11. do 13. novembra u ICT Hub-u.

#HackingPolitics hakaton je zamišljen kao susret aktivista, nevladinog sektora, novinara i IT zajednice,  s ciljem da iznedri održiva digitalna rešenja koja će politiku u Srbiji učiniti transparentnijom, političke procese otvorenijim i povećati nivo učešća građana u procesu donošenja odluka i kreiranju javnih politika, oslanjajući se na potencijal informacionih tehnologija. 

Fokus hakatona su otvoreni podaci, digitalno političko učešče i komunikacija između građana sa njihovim politički izabranim predstavnicima i političkim institucijama. Tokom 48 sati učesnici će kreirati svoja digitalna rešenja uz podršku mentora. Žiri će na kraju događaja odlučivati o pobedniku. Hakaton je takmičarskog karaktera. Pobednički tim očekuje nagrada. Događaj počinje u petak, 11. novembra, u 19h, i traje 48 sati.

Ideja za hakaton nastala je na prvom Techfugees hakatonu u Beogradu koji je za cilj imao uključivanje IT i startap zajednice u kreiranje tech rešenja koja treba da pomognu izbeglicama i onima koji im pomažu – techfugeesbelgrade.com

ŠTA PRAVIMO?

Fokus hakatona su otvoreni podaci, digitalno političko učešče u procesima kreiranja javnih politika, i komunikacija između građana sa njihovim politički izabranim predstavnicima i političkim institucijama.

Korstićemo podatke kojima imamo pristup i praviti rešenja koja omogućuju građanima da se uključe u političke procese.

PRIJAVLJIVANJE

Na hakatonu možete da se učestujete bilo pojedinačno, bilo kao tim.

Hakaton je namenjen prvenstveno programerima i dizajnerima, novinarima i aktivistima, ali i svima koje ova tema interesuje.

Prijave su otvorene do 9. novembra u ponoć putem sledećeg linka: http://bit.ly/2dHJwfu

POTREBNA VAM JE INSPIRACIJA?

Evo zanimljivih linkova koji mogu da budu inspirativni:

vTaiwan (Taivan) – civichall.org/civicist/vtaiwan-democracy-frontier/
Sunlight Fondation (US) – http://sunlightfoundation.com/
mySociety (UK) – https://www.mysociety.org/
OpenGov Fondation (US) – http://opengovfoundation.org/
CivicHall (US) – civichall.org 

NAPOMENE ZA UČESNIKE

Kompjuteri nisu obezbeđeni. Obavezno je poneti sopstveni kompjuter.
Hrana i piće su obezbeđeni za sve učesnike.

DODATNE INFORMACIJE:

https://www.facebook.com/events/1572757892750506/


NEDELJA PARLAMENTARIZMA

Nedelja Parlamentarizma predstavlja seriju događaja koji za cilj imaju bolje povezivanje i upoznavanje građana i građanki Srbije sa radom Narodne skupštine. Cilj je da se serijom razlicitih događaja otvori prostor za debate o učešću građana u demokratskim procesima, značaju otvorenosti parlamenta kao institucije, kao i različitim načinima komunikacije između građana i njihovih direktno izabranih predstavnika.

O ORGANIZATORIMA

GAJP – GAJP je organizacija koja se bavi analizom, formulacijom, zagovaranjem i obrazovanjem za javne praktične politike — gajp.org

CRTA – CRTA je organizacija civilnog društva koja zajedno sa građanima utiče na povećanje odgovornosti institucija i javnih funkcionera kroz praćenje i kontrolu njihovog rada — crta.rs

ICT Hub – ICT Hub je centar za razvoj tehnološkog preduzeništva — www.icthub.rs

Veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun pokazuje istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.

Istraživanje već treću godinu za redom sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Rezultati pokazuju blagi porast zaintersovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezaintersovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. godine tek četvrtina građana bila zaintersovana.

Ipak uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimu tu činjenicu“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.

Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao. U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godine tek 7 odsto građana bilo aktivno. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (15 odsto).

Svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 porcenata).

Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Dok je 2014. godine skoro trećina građana verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. godine tek svaki četvrti građani ima poverenja u efikasnost angažmana.

„ Poverenje građana da angažovanjem kroz pojedine građanske akcije mogu da utiču na promene stvari u državi poraslo je 2014. u odnosu na 2013. godinu, što se najverovatnije može tumačiti posleizbornim optimizmom da bi ove godine opet došlo do pada entuzijazma”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Jedan deo nalaza je očekivan, pogotovo na lokalnom nivou, jer vidimo iskuljučenost građana. Tu je pre svega reč o manjku entuzijazma, političkoj kulturi i sl., a sa druge strane reč je o netransparentnom političkom procesu. U tom smislu, u nalazima vidimo da građani reaguju na odluke koje su već donešene”, objašnjava docent Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Većina građana, kao i prethodnih godina, ocenjuje da o temama u vezi sa politikom, političkim sistemom i radom nosilaca vlasti u Srbiji, ne zna ništa ili zna malo. Čak 78 odsto građana ocenilo je da nije dobro informisano o politici u Srbiji, o Skupštini Srbije, o ulozi samih poslanika, o republičkoj Vladi, o lokalnoj samoupravi, o sistemu uređenja vlasti u Srbiji, o Vladi AP Vojvodine.

Preuzmite dokument