Dezinformacije i lažne vesti, odnosno ’fake news’, nisu ništa novo – Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari) je čak rekao da je „homo sapiens postistinita vrsta, čija moć zavisi od stvaranja izmišljotina i verovanja u njih.” Kako stalno rastu i šire se do sad neviđenom brzinom po društvenim i klasičnim ’mainstream’ medijima, privukle su  značajnu pažnju i postale  izvor velike zabrinutosti. Nedavno sprovedeno istraživanje Masačusetskog instituta za tehnologiju je pokazalo da se lažne informacije i glasine šire „značajno brže, dalje, dublje i šire nego istina“, kao i da je lažnim sadržajima potrebno šest puta manje vremena da dopru do 1500 osoba nego što je potrebno istinitim.

 

Lažni sadržaji i informacije postale su briga ne samo za stručnjake i kreatore javnih politika već i za građane širom Evrope. Istraživanje Eurobarometra iz 2018. godine pokazuje da su građani Evropske unije zbog toga sve više zabrinuti i da oko 85% Evropljana smatra da su dezinformacije problem za demokratiju. A to je sasvim opravdano, imajući u vidu nesagledive posledice koje pogrešne informacije mogu da imaju, naročito po ranjive i nekonsolidovane demokratije. Prema Indeksu medijske pismenosti iz 2018. godine, Zapadni Balkan i Turska zauzimaju najnižu poziciju u odnosu na 35 evropskih zemalja, pri čemu Srbija i Crna Gora beleže pogoršanje rezultata u odnosu na prethodne godine.

 

Rezultati analize Regionalnog monitoringa medija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, koju je izradila CRTA, potvrđuju te nalaze: značajan procenat vesti objavljenih u ove četiri zemlje Zapadnog Balkana nema jasne izvore, niti citate, a karakteriše ih pristrasno izveštavanje. To su tipične osobine dezinformacija i lažnih vesti. Nalazi su pokazali da trećina vesti i medijskih izveštaja u Srbiji, najčešće obojenih proruskim, antievropskim ili antiameričkim porukama, nema navedene izvore (odnosno autori su nepoznati), dok skoro polovina članaka u Makedoniji sadrži neimenovane izvore.

 

Informacije u medijima i članci u kojima nije naveden izvor, ili koji sadrže citate neimenovanih izvora su naročito opasni kada se tiču tema u vezi sa politikom ili međunarodnim odnosima. Primera radi, izveštavanje medija u Srbiji je pretežno pozitivno kada se govori o Rusiji i pretežno neutralno kada se govori o Evropskoj uniji. Upravo se dezinformacijama može delotvorno uticati na javno mnjenje. Monitoring medija koji je CRTA u 2017. godini sprovela u oblasti međunarodnih odnosa je pokazao da su politika i vojna pitanja najčešće teme u člancima proruske i antiameričke orijentacije i da je većina članaka koji potencijalno sadrže lažne vesti obojena nekom vrstom antizapadnjačkog tona. U Srbiji se Rusija često smatra zemljom koja daje najveću podršku, dok manje od četvrtine građana prepoznaje da je Evropska unija jedan od najvećih donatora u zemlji. Međutim, u stvarnosti EU pruža najveću podršku, a odmah za njom Sjedinjene Američke Države kao i neke od evropskih zemalja pojedinačno, poput Nemačke ili Švedske. Javni imidž Rusije u Srbiji oblikuje i regionalna redakcija ruske državne novinske agencije Sputnjik, koja se nalazi u Beogradu, a čiji uticaj ne treba potcenjivati imajući u vidu bogat radio program, besplatne sadržaje i prisustvo na internetu. Ovaj tip jednostranog izveštavanja ima nažalost sve veći uticaj u formiranju javnog mnjenja.

 

Informacija predstavlja temelj na osnovu kog pojedinac razume stvarnost, što je čini jednim od ključnih elemenata funkcionalne demokratije. Uloga medija ovde je presudna: građani se oslanjaju na informacije dobijene putem medijskih kanala da bi oblikovali svoja mišljenja i stavove prema političkim akterima. Uz to, mediji igraju važnu ulogu u držanju vlade i izabranih predstavnika odgovornim za data obećanja i činjenja. Nažalost, ovaj ključni element demokratskog sistema je istovremeno sve krhkiji i neophodno je zaštititi ga. Pored toga što polarizuju društvo i povećavaju nepoverenje u demokratske institucije i aktere, dezinformacije doprinose i opštem opadanju poverenja u društvu.

 

Kako bi se izborile sa dezinformacijama, brojne zemlje eksperimentišu u pokušaju da razviju sveobuhvatni strateški pristup. Formiraju se radna tela pri Vladi, raspravlja se o novim propisima, a tehnološke kompanije pokreću nove inicijative. Međutim, do sveobuhvatnog rešenja se ne može doći bez dugoročne podrške pouzdanim medijima koji svoje izveštavanje baziraju na činjenicama – u kombinaciji sa efikasnim i pouzdanim inicijativama za proveru činjenica (fact-checking) – kao i sistemskom podrškom podizanju medijske pismenosti građana kroz prilagođene programe obuke namenjene naročito mladim generacijama. Edukacija građana, osposobljavanje ljudi da prepoznaju lažne vesti, i rad na vraćanju poverenja u ljude, političare, društvo i demokratske sisteme je ključ za prevazilaženje ovog trenda i  stvaranje društva otpornog na dezinformacije.

 

 

*  Tekst je u originalu objavljen na engleskom jeziku u publikaciji „Hybrid and Transnational Threats“ u izdanju Friends of Europe.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Istinomer, prvi fact-checking portal u regionu, i Crta, organizovali su međunarodnu konferenciju  „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?“ u četvrtak u Hotelu Zira u Beogradu.

 

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu interesovanja. Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije.

 

 

Odgovore na ova pitanja novinari Istinomera potrudili su se da nađu u razgovoru sa domaćim i stranim novinarima i predstavnicima medijskih kuća (BBC Srbija, RTS, Blic, N1, litvanski portal Delfi…). Predstavili smo i primere inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta.

 

 

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati medijskog monitoringa u četiri države u regionu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Celokupnu analizu možete pogledati ovde.

 

 

Istinomer je prvi fact-checking portal u regionu koji se od 2009. godine bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja.

 

 

Više o samoj konferenciji možete pročitati ovde.

 

 

dezinformacije

Ako je svet (još odavno) postao globalno selo, a internet ga dodatno sabio na površinu koja se meri u klikovima, onda se na tom prostoru informacije šire brže od odjeka. Događaj i vest su vremenski gotovo srasli. Sve je na dlanu. Ništa se ne može sakriti. Postoje slika, ton, tekst, fotografija. Svima je sve dostupno. Dakle, sve je jasno. Da li? “Nema laži, nema prevare”, uzvikuju od pamtiveka opsenari, iluzionisti i hipnotizeri. Manipulaciju oblače u očiglednost i u mreže hvataju lakoverne. Naivne ili prostodušne? Ili samo lenje da se zapitaju, razmisle i provere. Ništa novo – vekovima. Osim novih metoda. I brzine.

 

Zastrašujuće brzine kojom se na dezorijentisane i svakovrsnim problemima okupirane svakog trenutka strovaljuju džakovi podataka, vesti, informacija, činjenica, tvrdnji… Pobeći od njih? Ili ih pripitomiti i pretvoriti u znanje. Proveriti preko kredibilnih izvora, a onda ih opovrgnuti ili usvojiti. Za ovu drugu opciju izjasnili su se “fektčekeri”, oni koji proveravaju činjenice. Najčešće u izjavama političara, ali ne samo u njima i ne samo kod njih. Naravno, to čine sporije od bujice informacija koja plavi globalnu mrežu. Ali, rade temeljno. Uz podrazumevajuće insistiranje na (koliko god je to moguće) objektivnosti, bez čega bi ceo rad bio besmislen i vodio (novoj) manipulaciji.

 

Tako razmišljaju “fektčekeri”, koji su sa raznih krajeva planete prošle nedelje došli u Rim na Međunarodnu konferenciju “Global Fact 5”. Više od 200 učesnika iz 56 zemalja. Među njima su, svakako, bili i predstavnici Istinomera. Razmenjivana su iskustva u radu, predstavljana nova rešenja, govorilo se o borbi protiv dezinformacija u doba postistine… Predstavnici “Gugla” i “Fejsbuka” prezentovali su svoje metode otkrivanja lažnih vesti, a o tome kako razlikovati kvalitetnu od frizirane informacije govorili su i novinari velikih svetskih medija – američkog “Vašington posta”, britanskog Bi-Bi-Sija, francuskog “Liberasiona” i “Le Monda”, italijanske ”La Stampe”… Ohrabrujuće i motivišuće. U svetu u kome su na jedan klik od konzumenta i laž i istina, zavodljivost iskrivljene slike brže pronalazi put. Ali, u trci sprintera i maratonca zna se (ipak) ko će odneti prevagu.

 

A o tome kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku govorićemo i sutra. Da li i kako tradicionalni mediji mogu da odgovore na izazove koje nose dezinformacije i kakvi su rezultati medijskog monitoringa, koji se tiče i ove oblasti, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori? Učesnici Istinomer međunarodne konferencije “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?” pokušaće da ponude odgovore na neka od ovih pitanja (#live na našem YouTube kanalu i Facebook strani od 9.30h).

 

#FightDisinfo

 

Vidimo se!