Svaka promena Ustava je šansa da društvo iznova razmotri u kakvom sistemu i uređenju želi da živi. Država i društvo nisu isto. Država kao sistem ne postoji bez društva. Društvo, opet, treba da bude dovoljno zrelo da „zna“ u kakvom sistemu želi da se razvija. Koje vrednosti da živi i prenese potomstvu. Ko kome polaže račune i čija prava se garantuju i štite.

 

Naše društvo se deklarativno (neki bi rekli i prećutno) opredelilo da razvija demokratske vrednosti. Želja za boljim životom i iskorakom iz mračne svakodnevnice korupcije, zloupotreba, beznađa, kriminala, i „zakona jačeg“ su, između ostalog, tekovine 5. oktobra i demokratskih promena.

 

Ta želja je još živa, ali je sistem sve teže prepoznaje. To vidimo i na primeru procesa koji nazivamo „promena Ustava“ ili „ustavne promene“.

 

Svaka promena Ustava je osetljivo pitanje, jer zadire u prava svakog od nas. Ako se ustavne promene odnose samo na pravosuđe, to nije stvar samo pravosuđa. To je stvar svakog od nas.

 

Ako je pravosuđe jedinstveno u oceni da predlozi nisu dobri, da se narušavaju principi podele vlasti, da se ne eliminiše uticaj izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca, jedini ozbiljan odgovor predlagača (u našem slučaju Ministarstva pravde) bi morao biti – dijalog i promena datih predloga. Zajednički rad na ustavnim promena, sve dok se oko predloga promena ne složi velika većina.

 

Ali ne. Umesto toga, autori predloženih promena se kriju iza institucije Ministarstva, delovi pravne struke bliski izvršnoj vlasti osnivaju udruženja i „ad hoc“ učestvuju u nečemu što se zove „javna rasprava“ (trajala od predstavljanja predloga ustavnih promena 22. januara do 8. marta 2018. godine).  Ministarstvo pravde odbija sve suštinske kritike i još „jače“ kaže – naši predlozi su jedini i pravi, a napadi neosnovani – neargumentovani.

 

Javna rasprava prođe bez dijaloga, uz sporadične ružne scene vike, pljuvanja i degradiranje profesije.

 

Rezultat – još jedna podela društva. Ministarka kaže – svi napadi su neargumentovani. Treba stajati na nogama i to reći i Visokom savetu sudstva i Vrhovnom kasacionom sudu, advokatskoj komori, Savetu za borbu protiv korupcije, desetinama strukovnih organizacija i udruženjima građana. Građanima koji se osećaju ugroženo, pa čak i obespravljeno.

 

I svi oni su – mi. Građani koji treba da žive „sa“ i „pod“ tim Ustavom.

 

Ustav je naša stvar, a ne neki dokument koji usvaja neka većina. Ustav nije ni za „nadgoranjavanje“ a ni za „preglasavanje“. Kad donosimo Ustav, kad menjamo bilo koji deo – ne sme da bude pobednika i poraženih. Jačih i nadjačanih. Trijumfa i srama. A upravo  to radi izvršna vlast oličena u Ministarstvu pravde. Pored odbijanja nastavka dijaloga oko predloženih ustavnih promena, tekst upućuje Venecijanskoj komisiji i kaže: „bez njihovog pozitivnog mišljenja, ne idemo dalje“.

 

Onda dođe Venecijanska komisija u Beograd 10. maja i premijerki i Ministarstvu kaže – vratite se dijalogu. Odnosno –  vratite se na početak. U medijima i Ministarstvu – muk. Kao da se ništa nije ni desilo. U iščekivanju zvaničnog komentara Venecijanske komisije i daljih poteza Ministarstva pravde i Vlade, treba se podsetiti da ipak konačna odluka mora da padne na referendumu.

 

Kad – tad.

 

A tada, ako budemo imali polarizovano društvo, „nametanje“ pobeda i poraza, stav „tako mora“ i pritisak dobro poznat kada je bilo koje „glasanje“ u pitanju, može lako da bude – ko drugom Ustav kopa, sam u njega pada.

 

Ovo nisu ni osamdesete ni devedesete. Oko nečega ipak moramo da se složimo svi.

 

Ili niko.

 

Ili nismo građani.

 

Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.

Juče je objavljen  godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Uvek se nestrpljivo očekuje šta će biti napisano u ovom izveštaju. Ove godine, igrom slučaja sam se zadesila u Briselu, u Evropskoj komisiji, kada je izveštaj predstavljan. Doduše, iako se zvanično predstavljanje dešavalo u Strazburu u sedištu Evropskog parlamenta, ipak glavne poruke ostaće upamćene kao da su poslate iz Brisela i to „s ljubavlju“.

 

Ovaj blog nije analiza onoga što je rečeno odnosno napisano u ovogodišnjem izveštaju. Ovo je samo utisak nekoga ko se zatekao u tom trenutku u sedištu evropske administracije i zapitao se: zašto nam je važan ovaj izveštaj i zašto izaziva toliko protivrečnih stavova i mišljenja?

 

Rekla bih da nam je važan jer nam se čini kao „slamka spasa“ ili barem „ona šargarepa na štapu“ za nadu da će deklarativna posvećenost naše političke elite evropskom putu postati makar i malo suštinska. Niko ne voli da bude najgori od sve dece, pa se nadamo da će se i naši donosioci odluka potruditi da do naredne godine urade domaći i dobiju dobru ocenu. Jer u anasteziranoj Srbiji, odakle najboji i sada odlaze, a oni koji ostaju prestaju da veruju da je promena moguća i da oni imaju moć, nada ostaje da Evropska unija može da utiče na one koji nam svaki dan uređuju životnu stvarnost – da kada kroje odluke koje se tiču nas, građana, to čine poštujući vladavinu prava.

 

Ovaj izveštaj izaziva i protivrečna mišljenja. Za neke izveštaj je previše blag, ali ima i onih koji bi rekli da je Evropska unija bila oštrija u ocenama nego ranije. Dok jedni kažu da tim uvijenim birokratskim jezikom Evropska unija daje vetar u leđa našim vlastodršcima da nastave da upravljaju kao do sada (a daleko smo od vladavine u duhu demokratskih principa), neki bi rekli da je Evropska unija jasno ukazala na to da sa vladavinom prava u Srbiji nešto nije u redu.

 

Ali za mene je glavno pitanje – da li nam je zaista potrebno da nam neko „sa strane“ kaže kakvo je stanje demokratije danas u Srbiji? Da li parlament funkcioniše i kontroliše Vladu? Da li su izbori slobodni i fer? Da li je sloboda izražavanja neprikosnovena? Da li su mediji slobodni? Da li je sudstvo nezavisno?

 

Da li od Evropske unije treba da očekujemo da se i pobrine da se u našoj zemlji zakon poštuje, da smo svi jednaki pred zakonom i da institucije rade u interesu građana?

 

Izgleda da to očekujemo ali neće se Evropska unija pobrinuti za to. Za to jedino mi sami možemo i moramo da se pobrinemo. Na nama je da odlučimo da li hoćemo da živimo u uređenoj zemlji gde se pravila igre ne menjaju u toku utakmice i važe podjednako za sve ili nam je „bekstvo od slobode“ ipak primamljivije. Prva opcija podrazumeva odgovornost.  Druga upravo suprotno – odsustvo odgovornosti. A čini mi se da u Srbiji pobeđuje ove druga opcija.

 

Ne smemo da zaboravimo- Srbija je sama odlučila da krene put Brisela. Niko nas na to nije naterao. Zato moramo sami sa sobom da se dogovorimo kako da tamo stignemo – ali zaista da stignemo a to znači da evropske vrednosti postanu sastavni deo našeg života a ne mrtvo slovo na papiru. Sve dok budemo neiskreni prema sebi samima i našem putu ka EU, nećemo se suštinski pomeriti ni korak napred ka Evropskoj uniji čija je suština vladavina prava!

 

Na kraju, iskoristiću Peščanikov slogan „Ako vam je dobro, onda ništa“…Meni nije!

 

Iz Brisela s ljubavlju

 

U okviru Inicijative Otvoreni parlament, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost (CRTA)
uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, upisala je  drugu generaciju polaznika “Škole demokratije”.

 

 

U „Školi demokratije“ polaznici će se upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije, kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se
primenjuju u praksi. Saznaće više o omladinskoj politici, ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti ali i naučiti da pišu predloge javnih politika.

 

 

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

 

 

Tri modula predavanja, koji će biti održani tokom oktobra i novembra 2017. godine, obuhvataju:

 

Ukupno 20 polaznika učestvuje u programu (5 studenata, 5 aktivista organizacija civilnog
društva, 5 aktivista omladine političkih partija i 5 novinara)

 

 

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o
radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih
predstavnika.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su konferenciju „Da li postoji demokratija posle post-istine?“, u prostorijama Impact Hub-a.

 

Da li su građani izgubili poverenje u demokratiju?

Na koji način se utiče na opredeljenja građana u vremenu post-istine?

Da li su propaganda i lažne vesti prevladale u javnom diskursu?

Kako i da li možemo da se borimo protiv lažnih vesti i propagande?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Ovom konferencijom doprineli smo razumevanju post-istine kao novog društvenog fenomena koji preti da ugrozi temelje demokratije i pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

 

Smatramo da je važno pokrenuti javnu debatu na ovu temu u vremenu koje obeležavaju snažne autoritarne tendencije i uspostavljanje kontrole nad medijima, dok javnom scenom vladaju lažne vesti i populističke poruke. Takođe, smatramo da je izuzetno važno ukazati na posledice koje u vremenu post-istine trpe konsolidovane demokratije, ali i društva sa slabim demokratskim institucijama koja se nalaze u procesu tranzicije.

 

Teme koje su bile zastupljene u diskusiji su:

Društvo nepoverenja i kako se boriti sa njim?

Kako biramo? Kreiranje, održavanje i kontrolisanje preferencija građana u vremenu post-istine

Prljava igra u gradu: (Zlo)upotreba istine u političkim kampanjama

Kako sačuvati demokratiju u vremenu post-istine? Fact Checking kao alat za borbu protiv lažnih vesti i propagande

 

Na konferenciji su govorili:

o   Ivan Milenković, filozof i urednik Trećeg programa Radio Beograda

o   Ana Mirković, izvršna direktorka Digital Communications Institute

o   Marko Ivković, Nacionalni institut za demokratiju

o   Krešimir Macan, PR stručnjak i generalni direktor “Manjgura”

o   Siniša Dedeić, novinar “Istinomera”

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, danas je pokrenula portal “Ko je na vlasti”, koji je predstavljen u Nišu. Putem ovog portala građani mogu lako i brzo, na jednom mestu, da dođu do informacija o stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

 

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

 

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

 

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa Interparlamentarnom Unijom, uz podršku Inicijative Otvoreni parlament i Misije OEBS u Srbiji, organizovala je radni forum “Demokratija i aktivni građani – ka otvorenim parlamentima” u Zelenom salonu Doma Narodne skupštine Republike Srbije.

 

 

Međunarodni dan demokratije obeležava se svakog 15. septembra od 2007. godine kada je, na inicijativu Interparlamentarne Unije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila ovaj dan kao dan borbe za demokratske ideale i podizanja svesti javnosti o osnovnim demokratskim vrednostima.

 

 

Cilj radnog foruma je da otvori prostor za diskusiju i razmenu iskustava između predstavnika stručnih službi parlamenata u regionu (Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Crne Gore i Hrvatski Sabor), kao i predstavnika domaćih i međunarodnih organizacija u pogledu unapređenja otvorenosti najvišeg zakonodavnog tela. Radni forum biće prilika i da se predstavnicima organizacija civilnog društva omogući da kroz aktivno učešće daju konkretne predloge za unapređenje transparetnosti i otvorenosti parlamenta, a u skladu sa najboljom praksom koja postoji u razvijenim demokratijama.

 

 

Radni forum je prilika da se sagledaju konkretni primeri dobrih praksi u ovoj oblasti i mogućnosti njihove primene za Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao polazna osnova za izradu nacionalnog Akcionog plana za otvorenost parlamenta.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Crti je danas u Beču  na svečanoj ceremoniji dodeljena OEBS nagrada „Democracy Defender“ za 2018. godinu. Nagrada se dodeljuje  pojedincima ili grupama za izuzetan doprinos promociji demokratije i odbrani ljudskih prava, u duhu Helsinške deklaracije i drugih principa i vrednosti OEBS-a. Nagrada  “Democracy Defender” je uspostavljena  2016. godine sa ciljem da se oda priznanje civilnom društvu za  doprinos odbrani i promociji demokratije.

Direktorka CRTE Vukosava Crnjanski je ovom prilikom izjavila da je „ova nagrada za sve ljude koji su nas inspirisali i motivisali da nikada ne odustanemo od borbe za demokratiju“ i da ova „nagrada dolazi u vreme kada se prostor za napore civilnog društva sužava, ne samo u Srbiji već i u mnogim delovima OEBS regije“ .  

Danas smo svi svedoci da čak ni razvijene demokratije nisu imune na nazadovanje demokratije. Stubovi demokratije – slobodni i fer izbori, vladavina prava, ljudska prava i sloboda medija – uzdrmani su širom sveta.

Demokratija ne obećava jednostavna rešenja. Ona nije predstava za jednog aktera. Ona ne dolazi preko noći, niti je pitanje isključivo za nekog drugog. Borba za demokratiju nije ni laka ni trenutna. Ona nikada ne prestaje. Svesni toga, mi smo odlučili da ne odustanemo, ali taj put ne možemo da pređemo sami, kao što i ovu nagradu nismo zaslužili sami. Naša bitka za demokratiju u Srbiji traje više od deset godina. Mi radimo zajedno sa ljudima u borbi za stvarne demokratske promene i stvaranju društva u kome građani grade demokratiju. Naš cilj je da osnažimo ljude, jer se naš uspeh meri snagom i hrabrošću onih koji su uplašeni, jačinom glasa onih čiji se glas ne čuje i poštovanjem prava onih koji su obespravljeni“ naglasila je Vukosava Crnjanski.

Naša organizacija je dobitnik OEBS nagrade „Democracy Defender“ (Branioc demokratije) za 2018. godinu. Nagrada se dodeljuje  pojedincima ili grupama za izuzetan doprinos promociji demokratije i odbrani ljudskih prava, u duhu Helsinške deklaracije i drugih principa i vrednosti OEBS-a. Nagrada  “Democracy Defender” je uspostavljena  2016. godine sa ciljem da se oda priznanje civilnom društvu za  doprinos odbrani i promociji demokratije.

U obrazloženju odluke, navedeno je da je CRTA dala izuzetan doprinos razvoju demokratije u Srbiji i da su Crtine inicijative uticale na povećanje transparentnosti javnih institucija, uključile veliki broj građana u demokratske procese, dok je njen rad u praćenju izbora prepoznat kao profesionalan, nepristrasan i neprocenjivi u informisanju javnosti u Srbiji. Takođe, u obrazloženju se navodi i da „imajući u vidu da se prostor za delovanje civilnog društva u pojedinim zemljama članicama OEBS-a sve više sužava i da napadi na branioce ljudskih prava postaju sve učestaliji, obaveza OEBS-ovih vlada je da zaustavi ovaj zabrinjavajući trend, i da osigura razvoj i napredak civilnog društva„.

Ovo je nagrada za sve ljude koji su nas inspirisali i motivisali da nikada ne odustanemo od borbe za demokratiju. Nastavićemo da se borimo za demokratsko društvo gde su građani slobodni i jednaki pred zakonom, gde institucije štite javni interes, gde su mediji nezavisni – u društvu u kome je odgovornost osnovna vrednost. Pomagaćemo izgradnju i jačanje demokratije i dalje, a branićemo je iz sve snage onda kada je ugrožena.“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Svečana ceremonija dodele nagrade održaće se u Beču 16. marta 2018. godine.

Više na: https://osce.usmission.gov/democracy-defender-award-winner-2018/