Prva „Nedelja prava javnosti da zna“ u Srbiji počeće u ponedeljak 24. septembra, a završiće se u petak 28. septembra obeležavanjem „Međunarodnog dana prava javnosti da zna“ koji se obeležava širom sveta. Tim povodom u okviru kampanje „Srbija do informacija“ u više gradova u Srbiji (Prijepolje, Užice, Valjevo, Smederevo, Sombor) tokom „Nedelje prava javnosti da zna“ biće organizovane ulične akcije pod nazivom „Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?“. Cilj akcije je da se građani informišu na interesantan način o ovom važnom pravu.

 

Pravo javnosti da zna je veoma važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je građanima da saznaju mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti.

 

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je tokom proleća predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija. Od građana se očekuje da plaćaju i da ne pitaju kako se troši njihov novac.

 

Da podsetimo, grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu za odbranu prava javnosti da zna. Inicijativa je do sada okupila 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija.

 

Organizacije su ukazale da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Takođe, mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.

 

To je Crtina vizija koju nastojimo da ostvarimo zajedno sa građanima.

 

Crta (www.crta.rs) je aktivistička organizacija civilnog društva, osnovana 2002. godine. Naš cilj je da zajedno sa građanima pomažemo izgradnju i jačanje demokratije, ali i da je branimo kada je ugrožena, kroz zastupanje za unapređenje odgovornosti i otvorenosti u radu vlasti. Koristimo istraživanja, analize, medijske tehnike i nove tehnologije u cilju borbe za odgovornije društvo. Pokretači smo više inicijativa, kao što su Građani na straži, Otvoreni parlament i Istinomer.

 

Ako želite da živite u društvu gde su građani slobodni i jednaki pred zakonom, gde institucije štite javni interes i gde su mediji nezavisni; spremni ste da marljivo i predano radite da se te želje ostvare a znate da je ključ toga uspešno komuniciranje, Crta vas poziva da se pridružite i budete deo tima na poziciji:

 

 

Šta treba da radi

 

 

Šta mi očekujemo od kandidata

 

 

Šta kandidati mogu da očekuju od nas

 

 

Molimo kandidate i kandidatkinje da biografiju i motivaciono pismo pošalju najkasnije do nedelje, 9. septembra 2018. godine (do 23.59h) na e-mail adresu [email protected].

 

Da li želite da naučite više o osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije i kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se primenjuju u praksi? Da li želite da saznate više o tome kako funkcionišu nezavisne institucije i sudstvo ali i da naučite da pišete predloge javnih politika? Da li želite da se usavršavate i napredujete u oblastima svojih interesovanja uz mentorsku podršku? Ukoliko želite, prijavite se na konkurs za ,,Akademiju demokratije”.

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija,  mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

Dvosemestralni program biće održan u periodu od oktobra 2018. do aprila 2019. godine i obuhvata:

 

PRIJAVLJIVANJE

Konkurs je otvoren od 15. avgusta i traje do 15. septembra 2018. godine.

 

Kompletan tekst konkursa možete pogledati ovde.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Tačno dve godine nakon održanih redovnih lokalnih izbora u Srbiji u više od polovine gradova i opština zabeleženo je 472 slučaja stranačkog preletanja čime je izmenjena, bez izbora, izborna volja preko 56 hiljada građana, pokazala je analiza koju je izradila CRTA u okviru inicijative „Ko je na vlasti“.

U periodu od dve godine porastao je broj opština i gradova gde je bilo slučajeva stranačkog preletanja sa jedne trećine na više od polovine ali i broj stranačkih preletača sa 125, koliko ih je bilo neposredno nakon izbora 2016. godine, na 472 u aprilu 2018. godine.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postaje pravilo koje vodi izigravanju poverenja građana i dovodi do obesmišljavanja izbora. Skupštinska većina uz «pozajmljene odbornike» čini prekrojenu skupštinsku većinu. Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava” izjavila je Tamara Branković, koordinatorka istraživanja CRTE.

Opštine sa najviše preletača su: Brus i Stari grad sa po 22 preletača, Zaječar sa 21, Pančevo sa 20 i Varvarin, Paraćin, Knjaževac, Sombor i Kragujevac sa po 14 preletača.

Najveći broj preletača, skoro 45 odsto, prišao je Srpskoj naprednoj stranci, koja danas samostalno ili u koaliciji čini deo vlasti u 95 odsto opština u Srbiji. Od ukupno zabeleženih 470 preletanja u 91 opštini, 212 odbornika je do aprila 2018. godine prišlo SNS-u.

Zabeleženi su i slučajevi preletanja iz Srpske napredne stranke u druge stranke, u najvećoj meri u gradovima i opštinama gde je SNS opozicija kao što su Šabac i Paraćin. U ovim opštinama su se odbornici Srpske napredne stranke pridružili vladajućoj većini. Iz SNS su, u poslednje dve godine, u druge stranke ili nezavisne odbornike prešla 23 odbornika.

Zabeležni su i slučajevi prelaska celih odborničkih grupa iz jedne u drugu u stranku. Jedan od takvih slučajeva  zabeležen je kada je pokret Boška Ničića „Zajedno za Krajinu“, nakon redovnih izbora u Zaječaru u aprilu 2017. godine, kolektivno preleteo u SNS. Ovim potezom je SNS u Zaječaru, protivno izbornoj volji građana, dobila dodatnih 7.358 glasova. Slična situacija se dogodila u Brusu, kada su odbornici Nove Srbije takođe kolektivno preleteli u SNS, promenivši volju 5.211 birača. Interesantna situacija se dogodila i u Tutinu, gde SNS nije dobio ni jedno odborničko mesto. Međutim, zahvaljujući koalicionom sporazumu sa strankama koje su formirale lokalnu vlast, SNS je dobio pozicije odlučivanja u Tutinu, iako bez odbornika.

Zabeleženi su i slučajevi preletanja kao što je napuštanje stranke uz zadržavanje odborničkog mandata, odnosno nastavak delovanja u svojstvu samostalnih odbornika. Ovaj trend je zabeležen u 97 slučajeva, gde izdvajamo prelazak odbornika SNS u samostalne odbornike u Paraćinu, DS-a u Pančevu i Inđiji, kao i poslednje odvajanje odbornika „Dosta je bilo“ usled dešavanja sa ovim pokretom na republičkom nivou.

CRTA poziva građane da portalu “Ko je na vlasti” šalju informacije o slučajevima stranačkog preletanja u njihovim opštinama i gradovima.

 

Da li želite da naučite više o osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije i kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se primenjuju u praksi? Da li želite da saznate više o omladinskoj politici, ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti ali i da naučite da pišete predloge javnih politika? Ukoliko želite, prijavite se na konkurs za ,,Školu demokratije”.

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija,  mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

Tri modula predavanja, koji će biti održani tokom oktobra i novembra 2017. godine, obuhvataju:

PRIJAVLJIVANJE

Kompletan tekst konkursa možete pogledati ovde.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost je, i ove godine, predstavio svoj rad na godišnjoj konferenciji Personal Democratic Forum koja je održana 16-17. aprila u Varšavi.

Najveći evropski događaj posvećen demokratiji, novim tehnologijama i građanskom aktivizmu okupio je preko 300 učesnika iz preko 20 zemalja. Tema ovogodišnje konferencije, “My Country: Open, Digital, Civic”, imala je za cilj da istraži koliko su zemlje zakoračile u digitalno doba, fokusirajući se na načine u njihovom nastojanju da budu što otvorenije.

Dušan Jordović, menadžer za razvoj CRTA-e, naglasio je, tokom predstavljanja inicijativa Otvoreni parlament, Istinomer, Prati pare i Vodite računa da je za građane od izuzetnog značaja objavljivanje građanskih budžeta, podataka o javnim nabavkama i ugovora.

“Zašto je važno objavljivanje ovih podataka? Zbog građana, da mogu ove podatke da koriste.” istako je Jordović.

Direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vukosava Crnjanski Šabović jedna je od dobitnica nagrade za demokratiju W. Averell Hariman, koju dodeljuje Nacionalni demokratski institute (NDI) iz Vašingtona.

Ovogodišnja nagrada “Civic Innovator”, koja se dodeljeuje na 30-godišnjicu NDI, posvećena je predstavnicima civilnog društva širom sveta, koji su kroz inicijative koje se zasnivaju na korišćenju novih tehnologija doprineli osnaživanju građana da nosioce vlasti drže odgovornim i da zahtevaju transparentnost u radu državnih institucija. Nagrada za demokratiju W. Averell Hariman dodeljuje se od 1986. godine a među dobitnicima su bili i Kofi Anan, Benzair Buto, Vaclav Havel, Vesna Pešić.

Najznačajnije inicijative Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) su portal Istinomer, na kojem je do sada ocenjeno preko 2500 izjava političara i javnih funkcionera prema kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjavanju obećanja kao i inicijativa Otvoreni parlament koja je usmerena na povećanje otvorenosti i odgovornosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Još 19 predstavnika civilnog društva iz celog sveta, među kojima su i Gregor Hakmak osnivač Parliament Watch iz Nemačke i Rufus Polok direktor Open Knowladge Foundation iz Velike Britanije, su ovogodišnji dobitnici.

Na ceremoniji održanoj sinoć, 10. decembra u Vašingtonu, u svečanoj atmosferi, pred više stotina uglednih zvanica – predstavnika diplomatskog kora, kongresmena, članova Administracije, aktivista laureate je pozdravio osnivač Tvitera Džek Dorsi koji je ujedno i jedan od dobitnika ove nagrade.

Kako open data mogu da pomognu razvoju demokratije a kako online aktivizam pomaže u promovisanju koncepta transparentnosti i odgovornosti bile su glavne teme konferencije.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA predstavila je svoj rad na globalnoj konferenciji Personal Democratic Forum održanoj 1. i 2. februar 2013. godine u Vašavi u Poljskoj.

Direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski Šabović je naglasila, tokom predstavljanja inicijativa Istinomer, Otvoreni parlament i Prati pare, da demokratija podrazumeva pravo na dostupnost informacija i to informacija koje su dostupne online i u mašinski čitljivom formatu.

«Između termina javno dostupno i online danas stoji znak jednakosti i to je ono za šta se mi zalažemo» istakla je Vukosava Crnjanski.

Više od 300 učesnika iz Poljske i iz drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, imalo je priliku da tokom dvodnevne konferencije razmeni iskustva sa kolegama iz drugih zemalja kao i da se upozna sa različitim informacionim alatima i aplikacijama koje mogu doprineti pozitvnim promenama u politici.