„Pokažite mi činjenice i promeniću stav“. Zapamtio sam ovu izjavu jednog „tvdog“ republikanca iz Zapadne Virdžinije koji je ekipi „Politifekta“, američkog sajta koji se bavi proverom činjenica, odgovorio na pitanje zašto podržava Trampa, uprkos brojnim neistinima koje izgovara. O ovome nam je pričala koleginica koja je nedavno prisustvovala tim prilično živim debatama građana i „Pulicerom“  nagrađenih novinara „Politifekta“, koji su želeli da se „turnejom“ po državama tradicionalno okrenutim konzervativnijim kandidatama na izborima, uvere u obaveštenost njihovih stanovnika. Razgovori su bili dinamični, građani su tražili da čuju argumente, a „proveravači činjenica“ strpljivo su im objašnjavali zašto je važno da preispitaju sve ono što čuju od političara (i ne samo od njih). I razilazili su se u uverenju da nisu izgubili vreme – važno je saznati istinu, ali i pokazati kako se do nje dolazi. A kako drugačije do nje stići nego – utvrđivanjem činjenica. Bez obzira što u vremenu „postistine“ i „alternativnih fakata“  to deluje anahrono i van trenda. Jer ko će da presudi šta je istina kad i najočiglednija laž, uverili smo se, može da se prekreči, potcrta, podeblja ili utanji, maskira ili razgoliti i postane „istinitija“ od stvarnosti? I kada se, po ko zna koji put, potvrdi izreka o bosonogoj istini kojoj, dok usnula pronađe cipele ispod kreveta, laž odmakne za ceo krug oko zemaljske kugle? E baš u takvom vremenu i sa dodatnim tegovima „ovdašnje situacije“ radi i sajt „Istinomer“. Već skoro devet godina. Za to vreme ocenili smo više od 3.000 izjava javnih funkcionera (i republičkih i onih na lokalnom nivou). Naravno, neki od njih daju više izjava, pa su i zaustupljeniji u rubrici „ocene“. Poslednjih godina to je, uglavnom, jedan čovek – sa promenljivim državnim funkcijama. I najčešće stabilnim ocenama. Nažalost, većinom negativnim.

 

Novinari „Politifekta“ pominjali su da je njihov kontakt sa institucijama, političarima i funkcionerima od kojih očekuju informacije takav da se podrazumeva da traženi podaci, papiri i dokumentacija stižu daleko pre zakonom predviđenih rokova. Neupitna je otvorenost i dostupnost podataka,  jer javnost ima pravo da zna. I na to su navikli i činovnici, i „fektčekeri“ (fact checkers), i građani. To je obaveza. A kod nas je malo, hm, drugačije. Sporo i sa preprekama. Osim u slučajevima kada taj zid sruši entuzijazam nekog od službenika institucije od koje se traže podaci ili, najčešće, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali i tu su postavljene (normativne) granice, jer je rad, na primer, Vlade Srbije, prema zakonu, „neometan“ ingerencijom Poverenika. Ipak, nema odustajanja. Zato što je važno doći do saznanja šta je istina od svega onoga što se čuje ili pročita. U bilo kojoj oblasti, u politici naročito. Imati kišobran dok pljušte neistine. Opstanak društva koje ima (ili tvrdi da ima) demokratski sistem, zavisi od toga ima li istinito informisane građane. U suprotnom, dati olovku i izborni listić u ruke nekome na koga se svakodnevno strovaljuje plast iskrivljenih ili potpuno lažnih podataka, koje ne može (ili ne zna kako) da preispita, više liči na državu iz vremena gradnje piramida.

 

Danas je Međunarodni dan provere činjenica, koji je uspostavila mreža organizacija koje se, širom sveta, bave utvrđivanjem istinitosti. Oni, kako navode, „veruju da provera činjenica ne bi trebalo da bude nešto čime se bave samo profesionalci“, već da život u istinitom informacionom prostoru zahteva od svih „da urade svoj deo posla“. Zato se zapitajte koliko je tačno ono što čujete i što se predstavlja kao neporecivo. I izgovara autoritativno, neretko uz pozivanje na kredibilne izvore. Čak i kada takva istina stiže sa najviših funkcija. Posebno tada! Proverite i istražite. I(li) dođite na „Istinomer“. Već danas.