Dok se osvrćemo na prvih godinu dana u radu predsednika Republike, Aleksandra Vučića, čini nam se da taj period traje mnogo duže, čak i predugo. Postavljamo pitanje da li nas ovaj osećaj vara ili zaista živimo u univerzumu koji se okreće oko jedne te iste jedinice – ličnosti i odnosne partije – i u kom je smena različitih izbornih ciklusa skoro sasvim precizno zamenila smenu godišnjih doba.

 

Kako je tako nešto uopšte moguće?

 

U istoj godini u kojoj koincidira i prva godišnjica otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika, obeležavamo i šestu godinu otkako su vladajuća stranka i aktuelni predsednik, menjajući različite oblike i boje, zauzeli skoro svaku ključnu funkciju u državi i na brzinu preuzeli i skoro svaku zajednicu u zemlji. Na isti način je na brzinu, u prvom krugu predsedničkih izbora, uz izraženo korišćenje svih sredstava, a ponajviše onih zakonom, razumom i etikom nedozvoljenih, Aleksandar Vučić postao predsednik Republike.

 

Sam prelazak Aleksandra Vučića na novu funkciju, pak, ne donosi ništa novo i drugačije, jer on, ključnu funkciju nikada nije ni napustio. Aleksandar Vučić je zadržao svoje mesto predvodnika partije koja teži da nametne sebe kao jedinog (do)nosioca istine i koja ne preže od toga da prostim, binarnim opozicijama deli “narod” na “dobar” i “otpadnički, kontaminiran degutantnim vrednostima” deo kako bi upravljala čitavim sistemom kroz buđenje najprizemnijih strasti.  

 

Međutim, ponovo postavljamo pitanje kako je to moguće kad Ustav Republike Srbije insistira na tome da je predsednik onaj organ koji izražava državno jedinstvo i predsednik mora uložiti dodatan napor kako bi istovremeno predstavljao sve građane, kako  one koji su ga na ovu funkciju izabrali tako i one koji ga kritikuju. Uvažavanje duha važećeg Ustava nalaže da predsednik mora predstavljati sve građane Srbije, a ne samo svoju partiju, makar ona bila dominantna.

 

Vršenje partijske funkcije Ustavom, dakle, nije zabranjeno. Ipak, komparativna ustavna praksa pokazuje da su brojne države u regionu prepoznale potrebu da ovu zabranu eksplicitno propišu. Ustavi Rumunije, Albanije i Hrvatske zabranjuju predsedniku da u toku mandata bude član političke partije, dok Ustav Bugarske dozvoljava članstvo ali ne i rukovođenje partijom. Predsedniku Srbije, sa druge strane, ostavljen je prostor da sam odluči o tome da li će uticaj ostvarivati i sa pozicije stranačkog lidera. Predsednik Vučić odlučio je da državno jedinstvo može oličavati i sa čela vladajuće partije.

 

Predsednik Vučić nije jedini koji se na tako nešto odlučio. Nakon 2008. godine, kada je počeo drugi mandat Borisa Tadića kao predsednika Republike, promenjen je dotadašnji odnos snaga u Parlamentu. Tadićeva DS postala je okosnica vladajuće koalicije i sam predsednik Republike, koji je ujedno bio i predsednik stranke, političku moć crpeo je iz činjenice da je upravljao vladajućom političkom strankom.  U tom periodu, u osnovi parlamentarni sistem u praksi se izobličio i približio predsedničkom. Povratak u ustavne okvire funkcija predsednika Republike doživela je u periodu 2012-2017. godine kada je predsednik Nikolić zapravo postupio u duhu Ustava i odstupio od članstva u stranci. Iako se Nikolić u više navrata opredeljivao kao „predsednik svih građana koji je stranački opredeljen“ činjenica je da je, napustivši čelo stranke, Nikolić kontrolu nad mehanizmom stranačkog odlučivanja prepustio Vučiću, a on sam držao se svojih ustavnih ovlašćenja koja, u osnovi, nisu stvarna izvršna vlast.

 

Ponovno približavanje predsedničkom sistemu, mimo Ustava i mimo zakona, i to još drastičnije nego kod jednog od prethodnika, Borisa Tadića, počelo je sa novim predsednikom, 2017. godine. Da se neće striktno držati svojih nadležnosti, predsednik Vučić je pokazao vrlo brzo nakon preuzimanja mandata, prilikom predlaganja Skupštini kandidata za predsednika Vlade. Predsednik je smatrao da oličava državno jedinstvo i kada je odlučio da, kao predsednik SNS-a, aktivno učestvuje u kampanji svoje stranke na lokalnim izborima koji su se u nekoliko opština i gradova u Srbiji održali od početka njegovog mandata. Nedavna Vučićeva najava ukidanja zakona kojim su smanjene penzije još jedan je drastičan primer mešanja predsednika u nadležnosti Vlade.

 

I da se vratimo na pitanje sa početka – kako je i zašto moguće ovako drastično i vaninstitucionalno pomeranje i koncentrisanje moći? Odgovor je da mi imamo politički sistem koji je nominalno utvrđen pravnim okvirom, ali se, faktički, on prilagođava stanju i različitim potrebama u zavisnosti od toga ko se nađe na poziciji da tim procesima upravlja. Jedno su promene zakona, a ono što imamo sada je faktička promena društvenog uređenja kroz delovanje aktera – predsednika i partije.

Umesto jedinstva naroda, Aleksandar Vučić sa mesta predsednika Republike izražava jedinstvo svih svojih funkcija. I postalo je evidentno da u ovom društvu više nije bitno čega si predsednik, dokle god si predsednik.

Do 20 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na osam biračkih mesta je izašlo ukupno 35 odsto građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija „Građani na straži“. Ukupan broj birača koji je mogao da glasa na ovih osam biračkih mesta je 9.851.

Aleksandar Vučić osvojio je najviše glasova 2.468. Zatim slede Saša Janković 461, Luka Maksimović (Ljubiša Preletačević Beli) 211, Vojislav Šešelj 82, Vuk Jeremić 55, Boško Obradović 43, Saša Radulović 27, Aleksandar Popović 21, Nenad Čanak 15, Milan Stamatović 15 i Miroslav Parović 11.

Broj nevažećih listića je bio 38.

Glasanje je ponavljeno na biračkim mestima u: Beogradu na opštini Zvezdara (BM 77), Zrenjaninu (BM 11), Vršcu (BM 48), Pančevu (BM 11), Bačkoj Palanci (BM 11), Vrbasu (BM 5), Topoli (BM 18) i Kraljevu (BM 10).

Dosadašnja izborna kampanja odigrava se u atmosferi neuobičajenoj za redovne izbore, zaključak je CRTA posmatračke misije “Građani na straži”. Rad izborne administracije je u skladu sa postojećim zakonskim okvirima i u određenim segmentima je unapređen, ali su te novine donete u poslednjem trenutku, bez šire javne rasprave. I ova kampanja ima obeležja “funkcionerske”, kao i tokom prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, ali posebno zabrinjava neravnopravna medijska zastupljenost predsedničkih kandidata.

Treba uzeti u obzir da su redovni predsednički izbori raspisani u najkraćem zakonskom roku, čemu je prethodila neizvesnost na kojim će sve nivoima izbori biti raspisani. Time je dodatno stvoren pritisak na sve učesnike izbornog procesa – od izborne administracije, do samih kandidata. Taj pritisak osećaju i građani u različitim oblicima. Negativna kampanja obeležava i ove izbore, jer i vlast i opozicija pokušavaju da od njih naprave referendum o uspešnosti rada premijera Aleksandra Vučića. Iz toga proističe i „pregrejanost“ poruka u ovim izborima, koje u pojedinim momentima prelazi i u govor mržnje. Sama činjenica da je predsednički kandidat Aleksandar Vučić i dalje na poziciji premijera nije kršenje zakonskih okvira ali nije ni u duhu međunarodnih praksi za slobodne i fer izbore jer je u javnosti nemoguće napraviti distancu da li se kandidat u medijima pojavljuje kao premijer ili predsednički kandidat“, izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

U posmatranom periodu predizborne kampanje zabeleženi su različiti incidenti, kao što su napadi i privođenja aktivista izbornih štabova različitih predsedničkih kandidata. Rasprostranjenost navoda o pritiscima na birače, iako ne postoje materijalni dokazi, ukazuje na atmosferu koja vlada u kampanji. Pokreću se i socijalni ili humanitarni programi od strane partija na vlasti i koriste se javni resursi, poput prostorija i vozila u svrhu kampanje jednog kandidata.

Opšti je utisak da je ovog puta kampanja mnogo intenzivnija u medijima i po društvenim mrežama, nego na terenu. Nalazi medijskog monitoringa od 15. februara do 22. marta, pokazuju ubedljivu dominaciju predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u svim informativnim sadržajima koji su bili predmet analize. S druge strane, raste broj naslovnih strana na kojima ne dominira nijedan predsednički kandidat, kao i broj onih koje se uopšte ne odnose na izbore.

Prvo što gledalac čuje i vidi u udarnim vestima u najgledanijim TV dnevnicima, u tri četvrtine slučajeva tiče se direktno Aleksandra Vučića ili se odnosi na njega. Važno je pritom naglasiti da veliki broj vesti u izbornom bloku zapravo predstavlja nastupe Aleksandra Vučića kao premijera, što ukazuje na elemente funkcionerske kampanje. Takođe, primetno je da se ne samo prva, već i nekoliko uzastopnih vesti u izbornom bloku opet odnose na istog kandidata”, izjavila je novinarka Tamara Skrozza koja je na čelu tima za medija monitoring.

Aleksandar Vučić nalazi se na 60 odsto naslovnih strana koje se odnose na izbore (97 odsto u pozitivnom ili neutralnom kontekstu). Prvi sledeći na listi najzastupljenijih je Saša Janković s 35 odsto naslovnih strana (48 odsto u pozitivnom i neutralnom kontekstu). Kada je u pitanju negativan kontekst prikaza na naslovnim stranama, Vuk Jeremić prednjači: pojavljuje se na 51 naslovnoj strani, od čega su u negativnom kontekstu u više od 60 odsto slučajeva.

„Republička izborna komisija (RIK) je sprovodila aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u skladu sa postojećim zakonskim okvirom koji ne obezbeđuje sve uslove za kvalitetno sprovođenje izbornog procesa o čemu je naša posmatračka misija već izveštavala nakon prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora“, izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Ovi izbori odvijaju se uz ograničene kapacitete nezavisnih institucija koje imaju važnu ulogu u kontroli izbornog procesa: Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Presedan čini REM koji je najavio da neće aktivno pratiti rad elektronskih medija tokom kampanje, već će nadzor vršiti isključivo po prijavama građana o uočenim nepravilnostima. Ni za ove izbore nije formiran Nadzorni odbor Skupštine Srbije, dok će ih međunarodna posmatračka misija OEBS/OIDHR pratiti samo na nivou šestočlanog ekspertskog tima za procenu izbornog procesa.

Posmatračka misija „Građani na straži“ apeluje na: Republičku izbornu komisiju da nastavi sprovođenje izbora u skladu sa zakonskim okvirima; medije da objektivno izveštavaju o toku kampanje kao i da daju prostor svim predsedničkim kandidatima da neometano prenesu svoje poruke do birača; pravosuđe i Ministarstvo unutrašnjih poslova da istraže navode o svim nedozvoljenim izbornim radnjama i obaveste javnost o nalazima, predsedničke kandidate i njihove štabove da vode kampanju u skladu sa zakonom i standardima za fer i demokratske izbore, kao i da konsoliduju svoje poruke u pravcu politika koje interesuju građana i udalje ih od negativne kampanje i govora mržnje; državne organe i funkcionere da je uključivanje u kampanju u interesu jednog od kandidata kažnjivo zakonom i da odmah prekinu sa takvim aktivnostima; građane Srbije da izraze svoju političku volju slobodno imajući u vidu činjenicu da se izbornog dana glasa tajno, tj. da niko ne može znati za koga je ko glasao.

Kompletan izveštaj biće dostupan na sajtu www.gradjaninastrazi.rs

Od zvaničnog početka izborne kampanje značajno se smanjio broj naslovnih strana na kojima su predstavljeni glavni akteri izbora, rezultat je medijskog monitoringa CRTA posmatračka misija „Građani na straži“ za period od 1. do 12. marta. U ovom periodu na ukupno 98 naslovnih strana najzastupljeniji je bio predsednik Vlade Srbije i predsednički kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić sa 16 odsto naslovnica što je skoro upola manje nego u prethodnom posmatranom periodu. Ipak, od ukupnog broja naslovnih strana na kojima se pojavljuju izborni akteri, Aleksandar Vučić je zastupljen na više od trećine naslovnih strana, od čega u negativnom i neutralnom kontekstu po tri puta, a u pozitivnom 27 puta.

Analiza je obuhvatila naslovne strane osam dnevnih novina (Blic, Večernje novosti, Politika, Alo, Danas, Kurir, Informer i Srpski telegraf) i četiri nedeljnika (NIN, Vreme, Nedeljnik i Ekspres).

Kandidat Vuk Jeremić se kao dominantna ličnost pojavljuje na pet naslovnih strana, od čega u negativnom kontekstu na dve, a u sklopu plaćenog reklamnog sadržaja na još dve. Kao manje vidljiva ličnost, pojavljuje sa na 16 naslovnih strana, od čega u četiri u sklopu reklame što ga inače čini prvim kandidatom koji se na naslovnim stranama pojavljuje u tom formatu.

Saša Janković se kao dominantna ličnost pojavljuje na četiri naslovne strane, od čega na tri u negativnom kontekstu. S druge strane, kao sekundarna ili manje upadljiva ličnost, pojavljuje se na čak 23 naslovne strane i to pretežno u negativnom kontekstu na 13 naslovnica.

Od ostalih učesnika na izborima vidljivije je zastupljen samo Vojislav Šešelj kao dominantna ličnost na šest naslovnih strana i to na polovini u negativnom kontekstu. Sekundarno je zastupljen na 14 naslovnih strana – u sedam slučajeva u negativnom kontekstu, dva u pozitivnom i pet u neutalnom.

Saša Radulović se ne pojavljuje kao dominantna ličnost na naslovnim stranama, dok je Boško Obradović bio zastupljen na samo jednoj naslovnici. Kao sekundarna ličnost Radulović je prikazan pet puta i to uglavnom neutralno, a Boško Obradović 11 puta od čega je sedam puta u pozitivnom kontekstu.

Ljubiša Preletačević Beli pojavljuje se kao sekundarno zastupljena ličnost na tri naslovne strane i to uglavnom u neutralnom kontekstu. Ostali učesnici izbora su na naslovnim stranama prisutni gotovo simbolično.

Tomislav Nikolić je praktično nestao iz štampe jer se u posmatranom period pojavio na samo jednoj naslovnoj strani nasuprot prisustvu na 20 odsto naslovnica u prethodno posmatranom periodu.

Medija monitoring je samo jedan od aspekata izbornog procesa koji CRTA posmatračka misija “Građani na straži” prati. Pored medijskog aspekta, dugoročno praćenje kvaliteta izbornog procesa obuhvata i praćenje kampanje na terenu, rad izborne administracije kao i korišćenje javnih sredstava u svrhu kampanje.

CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je u okviru svog medijskog monitoringa utvrdila da je u periodu od 15. do 28. februara, pre zvaničnog početka predizborne kampanje, predsednik Vlade i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić prikazan kao dominantna ličnost na skoro trećini (32.3 odsto) ukupnog broja naslovnih strana analiziranih štampanih medija. Analiza je obuhvatila naslovne strane osam dnevnih novina (Blic, Večernje novosti, Politika, Alo, Danas, Kurir, Informer i Srpski telegraf) i četiri nedeljnika (NIN, Vreme, Nedeljnik i Ekspres).

Od ukupno 102 analizirane naslovne strane, Aleksandar Vučić je u pozitivnom ili neutralnom kontekstu prikazan na njih 30, dok je na samo tri naslovne strane prikazan u negativnom kontekstu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u istom periodu bio dominantna ličnost na ukupno 20 naslovnih strana, od čega je na polovini predstavljen u negativnom kontekstu. Na šest je prikazan u neutralnom, a na četiri u pozitivnom kontekstu. U odnosu na ukupni broj posmatranih naslovnih strana, on je bio dominantna ličnost na približno 20 odsto naslovnica.

Saša Janković je u pozitivnom i neutralnom kontekstu prikazan na po dve, dok je na tri puta više naslovnih strana prikazan u negativnom kontekstu, što znači da je kao dominantna ličnost predstavljen na ukupno deset naslovnih strana (10 odsto naslovnica).

Ostali političari bili su znatno manje zastupljeni na naslovnim stranama: Vuk Jeremić na četiri naslovne strane (tri negativne i jedna pozitivna), Vojislav Šešelj na tri (dve neutralne i jedna pozitivna), a na po jednoj Boško Obradović (jedna neutralna), Ivica Dačić (jedna pozitivna) i Sulejman Ugljanin (jedna negativna).

Na 27 naslovnih strana domaći političari nisu se pojavili u dominantnoj ulozi.

Slična je situacija i kada se analiziraju ličnosti koje su na naslovnim stranama predstavljane u drugom planu – odnosno one koje zauzimaju manje mesta od dominantne ličnosti: Aleksandar Vučić pojavljuje se na 20 naslovnih strana (od čega u negativnom kontekstu tri puta), Tomislav Nikollić 17 puta (11 puta u negativnom kontekstu), Saša Janković i Vuk Jeremić po osam puta, Ivica Dačić četiri puta, Nikola Selaković i Vojislav Šešelj po tri puta, a niz drugih političara po jednom.

Nalaze medijskog monitoring naslovnih strana štampanih medija CRTA posmatračka misija “Građani na straži” objavljivaće jednom nedeljno do završetka izborne kampanje, imajući u vidu da mediji imaju značajnu ulogu u predizbornoj kampanji i da je veoma važno da svi kandidati imaju jednak pristup medijima kako bi građani bili informisani o različitim političkim opcijama.

Medija monitoring je samo jedan od aspekata izbornog procesa koji CRTA posmatračka misija “Građani na straži” prati. Pored medijskog aspekta, dugoročno praćenja kvaliteta izbornog procesa obuhvata i  praćanje kampanje na terenu, rad izborne administracije kao i korišćenje javnih sredstava u svrhu kampanje.

Preuzmite infografik

Godinu dana rada Vlade Srbije obeležila je apsolutna dominacija predsednika vlade Aleksandra Vučića.

U većini značajnih događaja koji su obeležili prvu godinu rada vlade svi ministri su bili u senci predsednika vlade. Od 180 ocenjenih izjava na sajtu Istinomer u prethodnih godinu dana, svaka četvrta je bila izjava Aleksandra Vučića (48 ocenjenih izjava), a daleko iza njega nalaze se svi ostali funkcioneri u Vladi Srbije. Od svake četiri izjavepremijera Vučića tri su ocenjene negativnom ocenom (od 48 ocenjenih izjava, Vučić je 36 puta ocenjen negativno, 11 pozitivno, a jednom “srednjom ocenom”).

U svom ekspozeu predsednik vlade je kao konkretnu vremensku odrednicu za završetak određenih aktivnosti postavio prvih 100 dana rada vlade, a takvih rokova za prvu godinu ima veoma malo, što je otežalo analizu učinka Vlade u prvih godinu dana. Najveći broj najavljenih aktivnosti, a one se, uglavnom, odnose na usvajanje zakona, ispunjeno je po isteku roka od sto dana. Neki od planova, poput usvajanja Zakona o hipoteci ili o privatizaciji “Dunav osiguranja” nisu realizovani ni nakon godinu dana. Nastavljeno je sa lošom praksom usvajanja zakona po hitnom postupku, pa su za proteklih 12 meseci na svaka tri usvojena zakona dva doneta po hitnom postupku (od 193 ukupno, 124 zakona su usvojena po hitnoj proceduri).

Za prvu godinu rada vlade, od 16 ministarstava samo četiri (Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) su dostavila Istinomeru precizne planove i izveštaje o svom radu , što je dodatni pokazatelj netransparentnosti u radu i nedovoljne odgovornosti predstavnika ministarstava. Bez jasnih indikatora i informacija o radu institucija, javnost je uskraćena za mogućnost da prati i kontroliše rad ministara i ministarstava.

Predsednik vlade je pre godinu dana kao mandatar u svom ekspozeu pomenuo reč odgovornost čak 31 put, dok je na kraju prošle godine poručio da je odgovornost ključna reč u 2015. godini. Ipak, za proteklih godinu dana, javnost je više puta tražila odgovornost: u aferi “doktorati”, kada su za plagijat optuženi premijerovi najbliži saradnici; kada je ministar Vulin na svoju ruku odlučio da presumeri dva miliona evra iz budžeta u Fond za lečenje retkih bolesti dece ili kada je u martu pao vojni helikopter i poginulo sedmoro ljudi. Svaki put predsednik vlade je štitio ministre, kritikujući medije koji su insistirali na političkoj odgovornosti.

Istinomer ocenjuje da su nerealna obećanja i rokovi koje su postavljali funkcioneri vlade okolnost koja dominira u političkoj komunikaciji sa javnošću. Čak su i pozitivne stvari, poput privođenja kraju obnove u područjima stradalim u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama, praćene probijanjem rokova uz, najčešće, izostanak javno argumentovanih objašnjenja. Ne možemo da se ne osvrnemo i na obećanja koja su predstavnici aktuelne vlasti dali u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji, da penzioneri neće snositi teret reformi, a u novembru su, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, smanjene penzije i plate u javnom sektoru.

Istinomer želi da ohrabri vladu da uvede mehanizam objavljivanja transkripata sa svojih sednica, po ugledu na Narodnu skupštinu, što bi bio pozitivan korak ka transparentnijem radu predstavnika izvršne vlasti, dok bi građanima omogućilo jasniji uvid u njihove aktivnosti. Istinomer očekuje da će se premijer ubuduće striktnije držati datih obećanja, a ministri u javnost izlaziti sa konkretnijim planovima i datumima za njihovu realizaciju, ne bežeći od prihvatanja odgovornosti za svoj rad.

Istinomer poziva odgovorne političare i javne funkcionere da potpišu Deklaraciju o političkoj odgovornosti (www.deklaracija.rs) i na taj način doprinesu promociji koncepta političke odgovornosti i većoj demokratskoj kulturi u Srbiji.

Istinomer je analizirao šta je od najava iz ekspozea ispunjeno u prvih šest meseci rada nove Vlade Srbije, ali i šta je u ovom periodu ostvareno od obećanja iz predizborne kampanje 2014. godine.

Istinomer je analizirao šta je od najava iz ekspozea ispunjeno u prvih 100 dana rada nove Vlade Srbije, ali i šta je u ovom periodu ostvareno od obećanja iz predizborne kampanje 2014.