Na osnovu sprovedenih analiza i istraživanja ogranizacija CRTA je, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, izradila Mapu puta dobre uprave za državne organe u Republici Srbiji. Mapa puta sadrži set konkretnih predloga koraka i mera za unapređenje dobre uprave u našoj zemlji.

Imajući u vidu da se dobra uprava temelji na četiri organizaciona principa: transparentnost, pristupačnost, integritet i efikasnost Mapa puta sadrži predloge koraka i mera za unapređenje trenutnog stanja u svakoj od četiri principa. Kako se u svim granama i nivoima vlasti primenjuju četiri organizaciona principa Mapa puta sadrži set predloga koraka i mera koji su namenjeni izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti kao i jedinicama loklane samouprave.

Kao polazno osnovište za izradu Mape puta iskorišćen je Indeks otvorenosti kao složeni indikator sastavljen od niza kvalitativnih i kvantitavnih indikatora koji mere stepen otvorenosti vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Merenje je vršeno u periodu od oktobra do kraja decembra 2016. godine. Na osnovu podataka i rezultata istraživanja, razvijene su i analize koje sadrže set preporuka i smernica za institucije.

Za merenje institucionalne otvorenosti, ACTION SEE partneri su, u skladu sa međunarodnim standardima, preporukama i primerima dobre prakse, kroz posebne kvalitativne i kvantitativne indikatore ocenjivali institucije na osnovu: pristupačnosti informacijama na zvaničnom veb sajtu institucije, kvaliteta pravnog okvira u svakom pojedinačnom slučaju, drugih izvora javnog informisanja i upitnika upućenih institucijama.

Preuzmite dokument

Ukupan indeks otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji je na veoma niskom nivou jer lokalne samouprave ispunjavaju ukupno 39 procenata postavljenih indikatora, zaključak je analize «Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu».  Analiza otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji obuhvatila je ocenu stanja u četiri oblasti: transparentnosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti, na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 42 lokalne samouprave. Istraživanje je sprovela  CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ .

Iako je bi se očekivalo da otvorenost raste kako se krećemo ka nižim organima vlasti jer su oni u direktnom kontaktu sa građanima, rezultati analize pokazuju suprotno. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože mnogo više napora kako bi uključili građane u donošenje odluka koje se direktno odražavaju na kvalitet njihovog života.

Kada je reč o transparentnosti, analiza pokazuje da lokalne samouprave u Srbiji ispunjavaju 44 odsto indikatora. Dok je transparentnost nešto veća po pitanju dostupnosti organizacionih informacija i javnih nabavki, najslabiji skor jedinice lokalne samouprave imaju u oblasti budžetske transparentnosti. Najveći problem lokalnih vlasti u oblasti transparentnosti budžeta predstavljaju konsultacije sa građanima. Samo u dve od ukupnog broja posmatranih lokalnih samouprava održavaju se konsultacije sa građanima o nacrtu budžeta i poziv na konsultacije se objavljuje na veb sajtu. Građanski budžet ne objavljuje 93 odsto uzorkovanih lokalnih samouprava što ukazuje da ovaj vid komunikacije sa građanima na lokalnom nivou uopšte nije zaživeo.

Lokalne samouprave ispunjavaju trećinu indikatora koji se odnose na pristupačnost. Info centar (biro ili kancelarija za građane za izdavanje dokumenta, baze podataka) koji bi trebalo da olakša komunikaciju građana sa lokalnom samoupravom i skrati vreme rešavanja prijavljenih problema je uspostavljena u veoma malom broju lokalnih samouprava. Više od polovine posmatranih gradova i opština nema stalni termin za konsultacije (otvorena vrata) sa predsednikom opštine. Velika većina lokalnih samouprava nema mesečni bilten o svom radu, putem kojeg bi se građani informisali o aktuelnim dešavanjima koja se tiču rada lokalne samouprave, ali su zato društvene mreže prepoznate kao mogućnost za jačanja interakcije sa građanima i većina gradova i opština je otvorila profile na Fejsbuku i Tviteru.

Integritet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, meren postojanjem i stepenom funkcionisanja mehanizama za sprečavanje sukoba interesaje na veoma niskom nivou. Lokalne samouprave ispunjavaju svega 24 odsto postavljenih indikatora, koji se odnose na: objavljivanje informacija o imovini i prihodima lokalnih funkcionera; postojanje i dostupnost lokalnih strategija za borbu protiv korupcije i instrumenata njihove implementacije i nadzora od strane lokalne skupštine ili drugih relevantnih lokalnih institucija i omogućavanje građanima da prijavljuju korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Najveći skor je ostvaren u pogledu ispunjenjavanja indikatora koji se odnosi na dostupnost informacija o imovini i prihodima funkcionera, što je omogućeno njihovim objavljivanjem na internet portalu republičke Agencije za borbu protiv korupcije.

U pogledu učinkovitosti rada ispunjenost indikatora značajno varira u odnosu na posmatranu podoblast. U pogledu strateškog planiranja više od polovine lokalnih samouprava iz uzorka je razvilo i usvojilo strateški plan u kom su postavljeni ciljevi razvoja, a koji je odobren od strane gradonačelnika ili predsednika opštine i vladajuće većine. Što se tiče procedure izveštavanja, indikatori postavljeni u ovoj oblasti su u potpunosti ispunjeni, s obzirom na to da su vezani za postojeći pravni okvir. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje predsednika opštine da redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Prikupljanje podataka sprovedeno je u u periodu od  oktobra do kraja decembra 2016. godine. Kompletno istraživanje “Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Pravosudni organi u Srbiji i regionu ispunjavaju manje od polovine indikatora otvorenosti što ukazuje da je potrebno hitno preduzeti konkretne korake ka unapređenju otvorenosti zaključak je istraživanja  “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji”. Istraživanje, koje meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ u periodu od od oktobra do kraja decembra 2016. godine.

Sudovi u regionu ispunjavaju ukupno 48 procenata indikatora otvorenosti dok su rezultati tužilaštava lošiji jer ispunjavaju samo 40 odsto indikatora.

U Srbiji sudovi opšte i posebne nadležnosti ispunjavaju 36 odsto indikatora otvorenosti dok javna tužilaštva ispunjavaju svega četvrtinu odnosno 25 procenata. Otvorenost sudova i tužilaštava u Srbiji merena je na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka od 41 suda opšte i posebne nadležnosti kao i na uzorku od 22 osnovna i viša javna tužilaštva.

Transparentnost sudske vlasti u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou jer postoji različita praksa objavljivanja organizacionih informacija u zavisnosti od nivoa suda, ali i u zavisnosti od postojanja veb portala pojedinačnih sudova. Od ukupnog broja uzorkovanih sudova koji imaju sajt, skoro 70 procenata nije ažuriralo sadržaj duže od 15 dana. Ova situacija je još izraženija kod tužilaštava jer 90 procenata ili nema ili ne ažurira redovno svoje veb sajtove, putem kojih bi informacije o radu bile dostupne javnosti.

Pristupačnost sudova, merena na osnovu pristupa pravdi, i javnosti sudskih postupaka, pokazuje da u većini sudova ne postoje mehanizmi za pružanje informacija pripadnicima ranjivih grupa i manjina o njihovim pravima (SOS telefon, brošure), dok osobama s invaliditetom i smanjenom pokretljivošću nije omogućen pristup u većini sudnica.  Pozitivno je da kod većine sudova postoji procedura za podnošenje pritužbi na rad sudija i zaposlenih u sudu putem veb sajta. Mogućnost da građani sami na sajtu suda pristupe svom predmetu je još uvek ograničena jer manje od polovine sudova obuhvaćenih istraživanjem ima ovu opciju. Pristupačnost u radu javnih tužilaštava je na nešto boljem nivou u odnosu na njihovu transparentnost sa ispunjenih 29 odsto indikatora. Pravo na pristup informacijama je ograničen jer samo polovina institucija objavljuje kontakt osobe zadužene za slobodan pristup Informacijama.

Integritet sudova i tužilaštava meren je na osnovu postojanja i objavljivanja etičkog kodeksa za sudije odnosno tužioce, ali i etičkog kodeksa za sudsko osoblje. Etički kodeks koji je usvojio Visoki savet sudstva važi za sve sudove i sudije dok osnovna i viša javna tužilaštva u Srbiji obavezuje Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, koji je usvojilo Državno veće tužilaca. Međutim, u Srbiji ne postoji etički kodeks koji bi regulisao moralna i profesionalna načela u radu sudskog osoblja.

U pogledu učinkovitosti sudovi ostvaruju 61 procenat postavljenih indikatora. Zakon o sudijama propisuje da sudije ne mogu birati slučajeve na kojima će raditi već im se predmeti dodeljuju prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranke i vrste samog predmenta. Sudovi imaju obavezu podnošenja izveštaja o radu nadležnom organu, a izveštaje o radu dve trećine sudova podnosi blagovremeno nadležnom organu. Kada je reč o učinkovitost  tužilaštva, ona je na nižem nivou od sudova ali ipak ispunjava preko polovine indikatora – 56 procenata. Većina javnih tužilaštava je dostavila svoj izveštaj o radu za prošlu godinu nadležnom organu.

Kompletno istraživanje “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Šesta, po redu, POINT konferencija održava se u Sarajevu od 24. do 28. maja u Art kinu Kriterion, koja će se kroz preko 20 panel diskusija i prezentacija baviti najaktuelnijim svetskim i regionalnim temama kao što su izbori u SAD-u, Brexit, lažne vesti, ali i izazovima poput borbe protiv nasilnog ekstremizma online, internet uznemiravanja, zaštite privatnosti i mnogih drugih.

POINT 6.0 najveća je konferencija ovog tipa u regionu i okupiće predstavnike organizacija civilnog društva i aktiviste iz regiona istočne i jugoistočne Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike, ali i drugih delova sveta, koji nove tehnologije koriste u zagovaranju odgovornog, transparentnog i sigurnog društva.

Kompletan program POINT 6.0 konferencije pogledajte ovde.

Kao i prethodnih godina među govornicima na konferenciji će se naći neki od vodećih stručnjaka iz oblasti kao što su vođenje političkih kampanja i političko komuniciranje, razvijanje i upotreba alata za zagovaranje otvorene vlasti, borba protiv nasilnog online ekstremizma i zaštita privatnosti, ali i brojni građanski aktivisti iz regiona i sveta koji zagovaraju odgovorno i sigurno društvo.

Tako će se na konferenciji između ostalog razgovarati i o tome “Kako osloboditi internet od uznemiravanja i povreda privatnosti”, a izlagačica na ovom panelu će biti Emma Holten, feministička aktivistkinja za ljudska prava iz Danske i urednica Friktion magazina.

Sa druge strane i online radikalni ekstremizam jedan je od izazova sa kojima se aktivisti hvataju u koštac širom sveta, pa će se njime baviti i posebna panel diskusija u kojoj će učestvovati Omar Ashour, viši predavač bezbednosno-vojnih studija i Bliskoistočne politike na Univerzitetu Exeter, bivši viši savetnik UN-a i stalni saradnik medija uključujući BBC, Al-Jazeera, Sky News, CNN i mnoge druge; Omezzine Khelifa, aktivistinja iz Tunisa koja vodi “Mobdiun – Creative Youth”, neprofitnu organizaciju koja promoviše inkluziju mladih u društvo kroz umetnost, kulturu, sport i tehnologiju i Jelena Dukarić, voditeljica Vojvođanskog građanskog centra i aktivistinja u oblastima suočavanja sa prošlošću i tranzicione pravde.

U petak 26. maja, Scot Carpenter, izvršni direktor Google-ove kompanije Jigsaw će predstaviti alate, nastale u ovom inkubatoru, koji se hvata u koštac sa izazovima poput sprečavanja širenja online propagande, sprečavanja cenzure, digitalnih napada i nasilnog ekstremizma, ali i unapređenja transparentnosti i odgovornosti u društvu. “Jigsaw” je tehnološki inkubator u Googleovoj kompaniji Alphabet, nastao prošle godine iz platforme Google Ideas.

Jedan od panelista POINT 6.0 konferencije je i Thomas Borwick, glavni tehnološki direktor “Vote Leave” online kampanje za izlazak Velike Britanije iz EU, koji će učestvovati na panelu pod nazivom “Brexit, online kampanje i uticaj društvenih medija”. Sagovornica će mu biti Clare Llewellyn, istraživačica u Neuropolitics Research Lab školi društvenih i političkih nauka na Univerzitetu u Edinburghu, koja je u svom radu analizirala reakcije društvenih medija na Brexit.

Veliki interes sigurno će izazvati i veoma aktuelan i sadržajan panel “Lažne vesti i propaganda”, koji će se posebno osvrnuti i na neke od regionalno i globalno aktuelnih slučajeva širenja lažnih vesti.

O lažnim vestima će govoriti Alistair Shawcross, iz britanskog Legatum instituta,  autor publikacije pod nazivom “Činjenice kojima možemo verovati: Kako fact-checking učiniti boljim”; Goran Rizaov iz makedonske fondacije Metamorphosis, koji će govoriti o slučaju fabrike lažnih vesti iz Velesa; Saška Cvetkovska novinarka Nove TV koja radi na platformi  Mediapedia – bazi podataka o vlasništvu nad medijima u Makedoniji; Marko Dražić, urednik srpskog satiričnog web portala Njuz.net koji je u više navrata svojim satiričnim vestima uspeo “zbuniti” regionalnu, ali i svetsku javnost, te Marko Gregović osnivač socijalnog preduzeća Brodoto iz Hrvatske.

U nastavku konferencije će se govoriti o nedavno održanim predsedničkim izborima u Srbiji, ali i o američkim predsedničkim izborima na panelu pod nazivom “Izbori u SAD-u: Šta se desilo i zašto”.

Na ovoj panel diskusiji Dejan Vinković iz Oraclum-a, britansko-hrvatskog start up-a sa sedištem u Cambridgeu, predstaviće metodu putem koje su vršili predikciju rezultata predsedničkih izbora u SAD-u i bili gotovo jedini koji su predvideli pobedu Donalda Trumpa. Drugi uvodničar na ovoj panel diskusiji će biti Julius van de Laar, nemački stručnjak za digitalnu medijsku strategiju i komunikacije, a koji je između ostalog radio i u predsedničkoj kampanji Baraka Obame kao regionalni GOTV direktor u državi Ohio.

U okviru POINT 6.0 konferencije će biti održana i regionalna premijera muzičko-scenskog performansa “Dani pobune”, poznate ruske aktivističke skupine “Pussy Riot”, odnosno njihovog novog projekta “Pussy Riot Theatre”. Predstava će biti održana 26. maja u amfiteatru Doma mladih sa početkom u 20:30 sati.

POINT konferenciju organizuje mreža organizacija civilnog društva ActionSEE koju čine U.G. “Zašto ne” iz Sarajeva; CDT (Centar za demokratsku tranziciju) iz Crne Gore; CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) iz Srbije i Fondacija Metamorphosis iz Makedonije u saradnji sa NED-om (National Endowment for Democracy); BTD-om (The Balkan Trust for Democracy); mrežom TransparenCEE, TechSoupom i Ambasadom SAD-a u BiH.

POINT  nastoji da bude platforma za civilno društvo u korišćenju novih tehnologija – alat za edukaciju o korišćenju novih tehnologija i socijalnih mreža; forum za razmenu mišljenja i iskustava; inkubator za razvoj ideja, projekata i strategija; virtualno mesto za umrežavanje i informisanje svih socijalno svesnih korisnika interneta; kao i socijalna mreža za upoznavanje i traženje partnera i saradnika i izgradnju koalicija.

Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde.

Indeks otvorenosti organa izvršne vlasti u Srbiji je 56 procenata što ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za dostizanje pune otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji. Otvorenost institucija izvršne vlasti (Vlade, Ministarstva, Vlade AP Vojvodine i ostalih organa izvršne vlasti) pokazuje postojanje neujednačene prakse ponašanja i poštovanja propisa kojima se uređuju pitanja transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, kao i značajne razlike u ispunjavanju indikatora. To su zaključci analize “Otvorenost izvršne vlasti” koju je sprovela CRTA u okviru regionalne mreže “ActionSEE”.

Otvorenost javne uprave, koja uključuje njenu transparentnost i dostupnost građanima, ali i mogućnost učešća građana u donošenju odluka, kreiranju politika i propisa, jedno je od osnovnih načela reforme javne uprave u Srbiji. Napredak u ostvarivanju otvorenosti javne uprave rezultat je i procesa evropskih integracija u kojem je reforma javne uprave postavljena kao jedan od ključnih uslova za pristupanje EU. Ipak, nedostaci i problemi još uvek su brojni, i na njihovom otklananju mora da se radi” – izjavio je Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Ovaj indeks meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti. Vodeći se međunarodnim standardima i preporukama (EU,SIGMA/OECD, Partnerstvo za otvorenu upravu, Svetska banka), ovi principi su dalje razrađeni kroz posebne indikatore koji su ocenjivani na osnovu dostupnosti informacija na zvaničnim internet stranicama, kvaliteta pravnog okvira za pojedinačna pitanja, drugih izvora javnog informisanja i upitnika koji su prosleđeni institucijama.

Organi izvršne vlasti u Srbiji najviše indikatora ispunjavaju u pogledu transparentnosti i to pre svega kroz pružanje informacija o organizacionoj strukturi. To je i posledica primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji obavezuje državne organe da objavljuju Informator o radu najmanje jednom godišnje sa osnovnim podacima o radu. Međutim, problem se javlja što informatori često nisu u skladu sa Uputstvom, te tako određene informacije i dalje ostaju nedostupne javnosti.

Za razliku od organizacionih informacija, dostupnost informacija o postupcima javnih nabavki i budžetu je na nešto nižem nivou, što pokazuje tendenciju organa izvršne vlasti da od građana zataje informacije o ekonomskim poslovima države i raspolaganju javnim resursima.

Po pitanju integriteta, primena antikorupcijskog zakonodavstva doprinela je pristupačnosti određenog seta informacija koje se odnose na nosioce javnih ovlašćenja, kao što su podaci o imovinskoj karti funkcionera, podaci o primanjima i izvorima primanja, koji se sređeni i skruktuirani mogu naći na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju interakcija sa građanima uočen je veliki raskorak u praksi kod pojedinih organa. Uključivanje civilnog društva u kreiranje javnih politika u praksi više predstavlja izuzetak nego pravilo što je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika. Iako većina organa izvršne vlasti prepoznaje važnost i značaj društvenih mreža kao sredstva i kanala komunikacije sa građanima, one se ne koriste redovno i u dovoljnoj meri.

Organi izvršne vlasti pokazuju veoma nizak skor u pogledu učinkovitosti koja se gleda u izveštavanju, monitoringu i strateškom planiranja što je i poslediaca nepostojanjem uređenog sistema planiranja i sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji, te efikasnog mehanizama planiranja i koordinacije, sprovođenja i praćenja sprovođenja javnih politika.

CRTA je, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže “ActionSEE”, pripremila predlog praktične politike, u kome analiziramo nivo transparentnosti, otvorenosti, odgovornosti izvršnih vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Analiza otvorenosti izvršne vlasti je prvi deo israživanja koje se na regionalnom nivou bavi otvorenošću vlasti. Detaljnu analizu možete pogledati na ovom linku

 

Poslednjih godina ostvaren je određeni napredak u dobroj upravi, ali je trenutno stanje nezadovoljavajuće zbog neusaglašenih propisa, značajnog upliva politike u rad državnih organa i nedovoljnih ljudskih i tehničkih i resursa da se uvedu novi standardi.

Na konferenciji, koju je CRTA organizovala sa partnerskim organizacijama iz osam zemalja članica Višegrad plus grupe, relevantni akteri iz institucija, civilnog društva, međunarodnih organizacija i biznisa, s diskutovali su o različitim metodama za merenje stepena dobre uprave, kao i načinima za unapređenje mehanizama dobre uprave.

Narodna poslanica Gordana Čomić ocenila je da je uprava u Srbiji loša jer većini ljudi to ne smeta. „Dobra uprava je jednostavna ako postupaš u skladu sa propisima. Odbijanje da se to čini ima uzrok u matrici mišljenja: bilo bi dobro da imamo dobru upravu, ali da neko dođe i uvede je“, kazala je Čomić.

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić ukazala je na visok procenat ignorisanja zahteva za dostupnost informacija koje građani upućuju organima vlasti, čak 87 odsto. „Instrumenti za nadoknadu štete odnosno obeštećenje su takođe element dobre uprave, a taj mehanizam kod nas ne funkcioniše zbog čega se ljudi nepotrebno izlažu dodatnim troškovima za ono što je bio propust državnih službenika“, navela je Mandić.

Marija Kujačić, iz Direkcije za elektronsku upravu, navela je da direkcija već dve godine meri nivo usluga koji se mogu dobiti preko sajtova državne uprave. Kako je rekla platforma e-participacije čiji je cilj da promoviše elektronske rasprave o propisima nije zaživela delom jer državni organi ne objavljuju sve zakone, a delom jer je i broj komentara i mišljenja na objavljene propise zanemarljiv.

Ona je podsetila da će od 8. juna stupiti na snagu član Zakona o upravnom postupku koji obavezuje organe uprave da sami pribave dokument koji već postoji kod nekog državnog organa a ne da ga traže od građana, što će kako je ocenila, doprineti radu uprave.

Slobodan Marković, savetnik za IKT politike u Registru nacionalnog internet domena Srbije, kazao je da su loša uprava neljubazni službenici  odnosno nepredusretljivost u sprovođenju zakona. Kako je rekao, resursi za sprovođenje zakona su jako mali a kao primer je naveo da u sistematizacijama uprave nema ljudi koji prate procese  i utvrđuju probleme u radu. Drugi problem je, prema Markovićevim rečima, nizak nivo tehničkih sposobnosti da se sprovede zakon.

Novi zakon o upravnom postupku će obavezati razmenu informacija između organa državne uprave, ali naše institucije nemaju kapacitete da to sprovedu, iako smo predvideli kaznu. Zato ćemo još duže čekati na odgovor administracije“, ocenio je Marković.

Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora ocenila je da je jedan od načina da se izmeri dobra uprava izveštaj o uslovima poslovanja Svetske banke. Ona je ukazala da je Srbija prošle godine napredovala na toj listi sa 68. na 59. mesto od 189 zemalja sveta. Ali, ako se pogledaju države Evrope, Srbija je na 32. mestu od 34 zemlje. „Dobra uprava za preduzetnika, između ostalog, ogleda se u jasnim pravilima igre koja se ne menjaju često “ kazala je Firtl.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, ocenio je da ne znači da je svaka loša uprava nužno korumpirana,već je moguće da je nesposobna na raznim nivoima.

Miodrag Milosavljević iz Fondacije za otvoreno društvo je istakao da se ne pokazuje kao efikasno da uvodimo standarde koje ne možemo da dostignemo već da treba da se vodi računa šta može da se sprovede i da to bude efikasno.

Pitanje dobrog upravljanja dosta je vezano za odnos građana i države odnosno na to kako građani vide sebe – kao građane ili podanike“ ocenio je Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prema njegovim rečima, veliki broj ljudi vidi sebe kao podanike  zbog čega civilni sektor mora više da pomogne građanima u razumevanju građanskih sloboda.

O iskustvima dobre uprave u Jugoistonoj Evropi govorili su i predstavnici partnerskih organizacija: Fondacije Metamorfozis (Makedonija), Centra za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne (Bosna i Hercegovina), Atlatszo (Mađarska) i Vestminster fondacije za demokratiju (Velika Britanija).

Dobra uprava je ključna za jačanje vladavine prava u svakoj demokratskoj zemlji

Dok se pitanjima korupcije, transparentnosti, vladavine prava i dobre uprave sve više posvećuje pažnja u javnosti, nedovoljno razumevanje ovih principa i povezani sistemski problemi ne dobijaju potrebnu pažnju. Ova inicijativa ima cilj da unapredi svest javnosti o ovim izazovima kroz facilitaciju i uspostavljanje strateške saradnje između organizacija civilnog društva u regionu.

Inicijativa “Mreža za odgovornost, nove tehnologije i otvorenost institucija u Jugoistočnoj Evropi – ACTION SEE” nastala je kao rezultat iskustva partnera u sprovođenju projekata usmerenih na jačanje uloge i napora civilnog društva u unapređenju efikasnosti građanskog učešća u procesima kreiranja javnih politika, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i međunarodnom nivou.

ACTION SEE inicijativu finansira Evropska komisija, a sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u saradnji sa partnerskim organizacijama civilnog društva u šest zemalja (Metamorphosis fondacija iz Makedonije, Zašto ne iz Bosne i Hercegovine, Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, Open Data sa Kosova, Mjaft iz Albanije i Westminster fondacija za demokratiju iz Velike Britanije). Ova inicijativa predstavlja platformu za dijalog između relevantnih zainteresovanih strana u donošenju odluka, kao i alat za procenu stepena u kom državne institucije poštuju principe i standarde otvorene vlasti (indeks otvorenosti).

Inicijativa ACTION SEE kao cilj ima uključivanje civilnog društva i medija u procese donošenja odluka i kreiranja javnih politika, kao i unapređenje kapaciteta civilnog društva za efikasno rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

Specifični ciljevi inicijative:

1. Promocija dinamičnog civilnog društva koje efikasno mobiliše građane da se uključe i utiču na politike i odluke koje se tiču vladavine prava i dobre uprave na nacionalnom i regionalnom nivou

2. Jačanje mehanizama za efikasan dijalog između organizacija civilnog društva i institucija vlasti, kao načina za unapređenje reformi javne administracije i dobre uprave.

3. Unapređenje mehanizama za umrežavanje civilnog društva i medija na lokalnom nivou i nivou Evropske Unije, sa ciljem razmene znanja, iskustva i kontakata, kao i većeg uticaja i reprezentativnosti civilnog društva i medija.