close

Izveštaji

Izveštaji

Završni izveštaj o predsedničkim izborima 2017. godine

CRTA – Predstavljanje izveštaja kampanje za predsedničke izbore2

Kvalitet izbora ocenjuje se sagledavanjem celokupnog izbornog procesa, a ne samo posmatranjem izbornog dana. Izborna kampanja nije bila u skladu sa standarima za slobodne i fer izbore dok su sam izborni dan 2. aprila, kao i post izborni proces prošli  uglavnom u skladu sa zakonskim procedurama, saopštila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži” na predstavljanju svog završnog izveštaja o posmatranju predsedničkih izbora 2017. godine. Intezitet vidljivih neravnopravnosti u medijima, prikrivena ali i otvorena podrška javnih funkcionera jednom kandidatu, kampanja za predsednika države sa pozicije premijera, kao i brojni navodi o kupovini glasova i pritiscima na birače, ukazuju da se predizborni period ne može oceniti kao fer, slobodan i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima.

“Izborna kampanja bila je obeležena medijskom neravnopravnošću i funkcionerskom kampanjom zbog čega je važno da se u narednom periodu preduzmu konkretni koraci za unapređenje izbornih procedura i pravila u skladu sa međunardnim standarima za fer i slobodne izbore. Za početak potrebno je da institucije koje su nadležne za sprovođenje izbora rade svoj posao i da se poštuje zakon” izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Da bi kontrola predizborne kampanje bila delotvorna neophodno je propisati kratke rokove u kojima Agencija za borbu protiv korupcije i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje postupaju po prijavama.

U cilju zabrane zloupotrebe javnih resursa za potrebe političke kampanje potrebno je jasnije definisati anti-korupcijske propise. Relevantnim propisima potrebno je izričito zabraniti funkcionerima da u toku predizborne kampanje pokreću projekte koji se finansiraju iz budžetskih sredstava kao i učešće na skupovima koje organizuju organi vlasti, uključujući tu i dobrotvorne aktivnosti finansirane iz budžeta. U slučaju kršenja ove pravne norme potrebno je predvideti odgovarajuće prekršajne kazne za državne funkcionere i nameštenike.

Kako bi se izbegla medijska diskriminacija neophodno je uvesti obavezu da REM izveštava javnost o radu emitera tokom i nakon predizborne kampanje, da se zakonom preciznije definišu zadaci i obaveze REM-a, i postupak utvrđivanja odgovornosti za članove Saveta REM-a u slučaju nepostupanja u skladu sa svojim nadležnostima. Ovim bi se osnažio REM da štiti javni interes u radu elektronskih medija i sprečila bi se praksa iz izborne kampanje 2017. godine kada je REM samoinicijativno ograničio svoje nadležnosti.

Iako je Republička izborna komisija postupala uglavnom u skladu sa ovlašćenjima, treba razmotriti reformisanje RIK-a u pravcu njegove profesionalizacije, kako bi se unapredila samostalnost i nezavisnost ovog organa. Veliki problem u kvalitetnom sproveđenju izbornog procesa predstavlja i nestručnost članova biračkih odbora. S obzirom da trenutni način sprovođenja obuka članova biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, potrebno je da pored podizanja kvaliteta edukacije uvesti i obavezno testiranje članova biračkog odbora.

Kratki rokovi za podnošenje prigovora, kao jedan od glavnih uzroka zbog kog se birači uzdržavaju od zaštite svog izbornog prava, se moraju produžiti. Pored toga, treba uvesti i mogućnost podnošenja prigovora elektronskim putem, što do sada nije bilo moguće u postupku zaštite izbornog prava. CRTA posmatračka misija “Građani na straži”,  između ostalog, predlaže i da se dopuni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima u pravcu obaveznog ponavljanja izbora na biračkom mestu u slučaju kada RIK ili Upravni sud utvrdi da rezultati iz Zapisnika o radu biračkog odbora se ne podudaraju sa stvarnim stanjem izbornog materijala.

Ono što donekle baca senku na izborni proces 2017. godine jeste prepravljanje ili parafiranje Zapisnika o radu od strane predsednika biračkog odbora nakon javnog isticanja zapisnika na biračkom mestu. Potrebno je ukinuti ovakvu praksu zbog potencijalne nemogućnosti utvrđivanja preliminarnih, a kasnije i konačnih rezultata izbora.” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posamtračke misije “Građani na straži”.

Pored ažuriranja biračkog spiska, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” predlaže i da se izborno zakonodavstvo uredi jedinstvenim izbornim zakonom.

Povodom navoda o potencijalnoj izbornoj krađi na izborni dan, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je RIK-u 10. aprila podnela zahtev za uvid u zapisnike sa 450 biračkih mesta koja su se nalazila u uzorku posmatračke misije, kako bi ih uporedila sa fotografijama zapisnika koje su napravili posmatrači. Na navedeni zahtev, RIK nije odgovorio, niti omogućio uvid u zapisnike o radu biračkih odbora do danas.

 

Kompletan izveštaj nalazi se na ovim linku a sažetak izveštaja na ovom linku.

>>>
IzveštajiUncategorizedVesti

Preduzeti konkretne korake ka uređenju izbornih pravila u skladu sa standardima za fer i slobodne izbore

CRTA – Predstavljanje izveštaja kampanje za predsedničke izbore2

Kvalitet izbora ocenjuje se sagledavanjem celokupnog izbornog procesa, a ne samo posmatranjem izbornog dana. Izborna kampanja nije bila u skladu sa standarima za slobodne i fer izbore dok su sam izborni dan 2. aprila, kao i post izborni proces prošli  uglavnom u skladu sa zakonskim procedurama, saopštila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži” na predstavljanju svog završnog izveštaja o posmatranju predsedničkih izbora 2017. godine. Intezitet vidljivih neravnopravnosti u medijima, prikrivena ali i otvorena podrška javnih funkcionera jednom kandidatu, kampanja za predsednika države sa pozicije premijera, kao i brojni navodi o kupovini glasova i pritiscima na birače, ukazuju da se predizborni period ne može oceniti kao fer, slobodan i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima.

“Izborna kampanja bila je obeležena medijskom neravnopravnošću i funkcionerskom kampanjom zbog čega je važno da se u narednom periodu preduzmu konkretni koraci za unapređenje izbornih procedura i pravila u skladu sa međunardnim standarima za fer i slobodne izbore. Za početak potrebno je da institucije koje su nadležne za sprovođenje izbora rade svoj posao i da se poštuje zakon” izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Da bi kontrola predizborne kampanje bila delotvorna neophodno je propisati kratke rokove u kojima Agencija za borbu protiv korupcije i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje postupaju po prijavama.

U cilju zabrane zloupotrebe javnih resursa za potrebe političke kampanje potrebno je jasnije definisati anti-korupcijske propise. Relevantnim propisima potrebno je izričito zabraniti funkcionerima da u toku predizborne kampanje pokreću projekte koji se finansiraju iz budžetskih sredstava kao i učešće na skupovima koje organizuju organi vlasti, uključujući tu i dobrotvorne aktivnosti finansirane iz budžeta. U slučaju kršenja ove pravne norme potrebno je predvideti odgovarajuće prekršajne kazne za državne funkcionere i nameštenike.

Kako bi se izbegla medijska diskriminacija neophodno je uvesti obavezu da REM izveštava javnost o radu emitera tokom i nakon predizborne kampanje, da se zakonom preciznije definišu zadaci i obaveze REM-a, i postupak utvrđivanja odgovornosti za članove Saveta REM-a u slučaju nepostupanja u skladu sa svojim nadležnostima. Ovim bi se osnažio REM da štiti javni interes u radu elektronskih medija i sprečila bi se praksa iz izborne kampanje 2017. godine kada je REM samoinicijativno ograničio svoje nadležnosti.

Iako je Republička izborna komisija postupala uglavnom u skladu sa ovlašćenjima, treba razmotriti reformisanje RIK-a u pravcu njegove profesionalizacije, kako bi se unapredila samostalnost i nezavisnost ovog organa. Veliki problem u kvalitetnom sproveđenju izbornog procesa predstavlja i nestručnost članova biračkih odbora. S obzirom da trenutni način sprovođenja obuka članova biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, potrebno je da pored podizanja kvaliteta edukacije uvesti i obavezno testiranje članova biračkog odbora.

Kratki rokovi za podnošenje prigovora, kao jedan od glavnih uzroka zbog kog se birači uzdržavaju od zaštite svog izbornog prava, se moraju produžiti. Pored toga, treba uvesti i mogućnost podnošenja prigovora elektronskim putem, što do sada nije bilo moguće u postupku zaštite izbornog prava. CRTA posmatračka misija “Građani na straži”,  između ostalog, predlaže i da se dopuni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima u pravcu obaveznog ponavljanja izbora na biračkom mestu u slučaju kada RIK ili Upravni sud utvrdi da rezultati iz Zapisnika o radu biračkog odbora se ne podudaraju sa stvarnim stanjem izbornog materijala.

Ono što donekle baca senku na izborni proces 2017. godine jeste prepravljanje ili parafiranje Zapisnika o radu od strane predsednika biračkog odbora nakon javnog isticanja zapisnika na biračkom mestu. Potrebno je ukinuti ovakvu praksu zbog potencijalne nemogućnosti utvrđivanja preliminarnih, a kasnije i konačnih rezultata izbora.” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posamtračke misije “Građani na straži”.

Pored ažuriranja biračkog spiska, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” predlaže i da se izborno zakonodavstvo uredi jedinstvenim izbornim zakonom.

Povodom navoda o potencijalnoj izbornoj krađi na izborni dan, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je RIK-u 10. aprila podnela zahtev za uvid u zapisnike sa 450 biračkih mesta koja su se nalazila u uzorku posmatračke misije, kako bi ih uporedila sa fotografijama zapisnika koje su napravili posmatrači. Na navedeni zahtev, RIK nije odgovorio, niti omogućio uvid u zapisnike o radu biračkih odbora do danas.

 

Kompletan izveštaj nalazi se na ovim linku a sažetak izveštaja na ovom linku.

>>>
IzveštajiUncategorizedVesti

POTREBNO UNAPREDITI OTVORENOST ZAKONODAVNIH ORGANA U SRBIJI

Parlament

Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.  

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde..

>>>
IzveštajiVesti

IZLAZNOST NA PONOVLJENIM IZBORIMA 35 ODSTO, ALEKSANDAR VUČIĆ OSVOJIO NAJVIŠE GLASOVA 2.468

rezultati ponovljenih

Beograd, 11 april 2017. – Do 20 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na osam biračkih mesta je izašlo ukupno 35 odsto građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Ukupan broj birača koji je mogao da glasa na ovih osam biračkih mesta je 9.851.

Aleksandar Vučić osvojio je najviše glasova 2.468. Zatim slede Saša Janković 461, Luka Maksimović (Ljubiša Preletačević Beli) 211, Vojislav Šešelj 82, Vuk Jeremić 55, Boško Obradović 43, Saša Radulović 27, Aleksandar Popović 21, Nenad Čanak 15, Milan Stamatović 15 i Miroslav Parović 11.

Broj nevažećih listića je bio 38.

Glasanje je ponavljeno na biračkim mestima u: Beogradu na opštini Zvezdara (BM 77), Zrenjaninu (BM 11), Vršcu (BM 48), Pančevu (BM 11), Bačkoj Palanci (BM 11), Vrbasu (BM 5), Topoli (BM 18) i Kraljevu (BM 10).

>>>
InicijativeIstraživanjeIzveštajiVesti

Da li su građani u srcu evropske demokratije? – Dan Evropske građanske inicijative 2017

egi-2017-fb-2

Pravo na evropsku građansku inicijativu uvedeno je Ugovorom iz Lisabona kao inovativan instrument transnacionalne participativne demokratije. Tim se instrumentom omogućuje da milion evropskih građana i građanki iz najmanje sedam država članica zatraži od Evropske komisije da donese zakonodavni predlog o pitanjima koja su u nadležnosti Evropske unije (EU). Njime se želi aktivno uključiti građane u evropske postupke donošenja odluka osiguravajući im direktno pravo na zakonodavnu inicijativu.

>>>
IzveštajiVesti

CRTA podnosi zahtev za uvid u zapisnike sa biračkih mesta

gns

Beograd, 10. april 2017- Rezultati analize informacija o kvalitetu procesa tokom izbornog dana prikupljenih sa reprezentativnog i slučajnog uzorka od 450 biračkih mesta i uvidom u zapisnike istaknute nakon zatvaranja istih biračkih mesta, CRTA posmatračka misija «Građani na straži» je ocenila da je izborni dan protekao uglavnom u skladu sa propisanim procedurama, dok su informacije o izlaznosti i rezultatima pojedinačnih kandidata u skladu sa rezultatima koje je objavio RIK (na osnovu 99,9 odsto obrađenog materijala). CRTA posmatračka misija «Građani na straži» stoji iza svojih preliminarnih nalaza o monitoringu kvaliteta procesa pre i tokom izbornog dana.

>>>
IzveštajiVesti

IZBORNI DAN U SKLADU SA PROCEDURAMA, KAMPANJA NERAVNOPRAVNA

gns

Beograd, 3. april 2017. – Izborni dan je protekao u skladu sa propisanim procedurama ali njemu je prethodila izborna kampanja koju je obeležila neravnomerna zastupljenost kandidata u medijima i funkcionerska kampanja ocenila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži”.

Tokom izbornog dana zabeleženi su pojedinačni slučajevi nepravilnosti na tri odsto biračkih mesta koje nisu ozbiljno uticale na regularnost procesa tokom izbornog dana, kao ni na rezultate izbora. Ipak uočene nepravilnosti, od kojih su pojedine primećene i u prethodnim izbornim ciklusima, zahtevaju odlučnost nadležnih organa da rade na njihovom rešavanju u postizbornom periodu.

Izborni dan je samo jedna od etapa izbornog procesa, a da bismo govorili o kvalitetu celokupnog izbornog procesa moramo da uzmemo u obzir i predizbornu kampanju i procese nakon izbornog dana. Predizborna kampanja za predsedničke izbore bila je kratka, intenzivna, sa neravnomernom medijskom zastupljenošću, navodima o pritiscima na birače, različitim oblicima zloupotreba javnih resursa i uz veoma ograničenu kontrolu nezavisnih tela”, izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Nepravilnosti tokom izbornog dana 2. aprila 2017. godine uočene su na tri odsto biračkih mesta što je za jedan odsto manje nego na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine. Te nepravilnosti, kao i u prethodnom izbornom ciklusu, odnose se na neproveravanje ličnih isprava birača pre glasanja, nekorišćenje nevidiljivog spreja, pravljenje paralelnih spiskova sa imenima i prezimenima izašlih na glasanje van biračkog spiska, kampanju na manje od 50 metara od biračkom mesta. Tokom dana, na inicijativu biračkih odbora zabeležen je pozitivan trend u smanjenju vođenja kampanje u krugu manjem od 50 metara od biračkog mesta i na kraju izbornog dana iznosio je manje od jednog procenta.

Na ukupno 27 odsto biračkih mesta zabeleženi su pojedinačni slučajevi da građani nisu mogli da se se pronađu u izvodu iz biračkog spiska na biračkom mestu. Analizom je zaključeno da se ovaj problem odnosi na svega 0,2 odsto birača ali istovremeno ukazuje i da je reč o pojavi koja je široko rasprostranjena i zahteva intervenciju nadležnih institucija.

Problem sa biračkim spiskom i tokom ovog izbornog dana se pokazao kao manjkavost izborne administracije koja narušava integritet izbornog procesa i zato zahteva hitno rešavanje. Tokom ovog izbornog procesa nedostajala je proaktivna komunikacija institucija o načinima ostvarivanja prava građana kod upisa i unošenja izmena podataka u biračkom spisku” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Tokom izbornog dana CRTA posmatračka misija “Građani na straži” podnela je tri krivične prijave protiv NN lica u Temerinu, Novom Sadu i Beočinu nadležnom Tužilaštvu u Novom Sadu zbog sumnji na krivično delo primanje i davanje mita u vezi sa glasanjem (tkz. kupovinom glasova). Navodi o “kupovini glasova” obeležili su i period same predizborne kampanje.

Na osnovu sto odsto obrađenog uzorka ukupna izlaznost je bila 54,4 odsto (statistička greška +/- 1 odsto) što je za je za 2,3 odsto manje u odnosu na prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore, a manja za skoro sedam odsto u odnosu na predsedničke izbore 2008. godine i 3,3 odsto manja u odnosu na predsedničke izbore 2012. godine. Aleksandar Vučić je osvojio 54,4 odsto glasova (statistička greška +/- 1,5 odsto), Saša Janković 16,3 (statistička greška +/- 1,1 odsto), Luka Maksimović 9,5 (statistička greška +/- 0,5 odsto) a Vuk Jeremić 5,8 odsto (statistička greška +/- 0,3 odsto).

CRTA posmatračka misija “Građani na straži” nastavlja da posmatra procese nakon izbornog dana i u nedeljama nakon objavljivanja zvaničnih rezultata Republičke izborne komisije (RIK) će objaviti i finalni izveštaj o analizi izbornog procesa, kao i konkretne preporuke za njegovo unapređenje.

CRTA Gradjani na strazi – Preliminarni izveštaj

>>>
Izveštaji

Istraživanje: Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016. godine

ucesce-gradjana-u-demokratskim-procesima

CRTA, u okviru inicija ve Otvoreni parlament, uz podršku Ipsos Strategic Marketinga sproveola je istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“, četvrtu godinu za redom.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnos građanki i građana Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različi h oblika građanske par cipacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da pra promene u stepenu učešća tokom vremena. 

Prezumite dokument: Učešće gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2016. godine

>>>
Izveštaji

Izveštaj Građani na straži – vandredni parlamentarni izbori 2016.

gradjaninastrazi2

U Srbiji su se 24. aprila 2016. godine održali 11. parlamentarni izbori od uspostavljanja višestranačkog sistema 1990. godine. Uz vanredne parlamentarne, istog dana održani su i redovni pokrajinski izbori, kao i redovni izbori za lokalne parlamente. Zbog poništavanja glasanja na 15 biračkih mesta zbog neregularnosti, 4. maja su održani i ponovljeni izbori na tih 15 biračkih mesta. Republička izborna komisija je 6. maja proglasila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora.

CRTA je pratila celokupan tok vanrednih parlamentarnih izbora u okviru posmatračke misije „Građani na straži” (CRTA‐GnS), odnosno, pratila je kvalitet izbornog procesa pre, tokom i posle izbornog dana. Posmatračku misiju su činili dugoročni posmatrači u svim okruzima u Srbiji i Republičkoj izbornoj komisiji, kao i kratkoročni posmatrači koji su posmatrali kvalitet izbornog procesa tokom izbornog dana 24. aprila na reprezentativnom i slučajnom uzorku od 450 biračkih mesta i na svih 15 biračkih mesta na ponovljenim izborima  4. maja 2016. godine.

Preuzmite izveštaj

Preuzmite sažetak izveštaja sa preporukama 

>>>
Izveštaji

Osvrt Istinomera na predizbornu kampanju 2016.

screenshot_91a

Istinomer je i tokom ove predizborne kampanje pratio aktivnosti političkih stranaka, beležio i ocenjivao izjave političara, analizirao neke od važnih tema koje su pokrenute u kampanji. Posvećena je pažnja i proceduralnim pitanjima u vezi sa izborima, predizbornim neregularnostima koje su se događale, kao i važnim temama poput „funkcionerske kampanje“, kao i pitanju sada već uobičajene prakse „preletanja“ iz jedne u drugu političku stranku. Na sam dan izbora Istinomer je pokušao da odgovara na nedoumice koje su građani imali u vezi sa samim procesom glasanja.

Kao i u predizbornim kampanjama 2012. i 2014. godine, Istinomer je i pred ove izbore objavio Glasomer, onlajn mehanizam koji je omogućio građanima da uporede svoje stavove sa stranačkim. Iako su pitanja na aktuelne teme iz ekonomije, politike, društva, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, bila poslata na adrese svih stranaka koje su se kandidovale na vanrednim parlamentarnim izborima, odgovori su stigli od svega njih 14 jedanaest. Tokom predizborne kampanje, Istinomer je organizovao pet debata pod nazivom „Da se ne lažemo“ (dve u Beogradu, a po jednu u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru) posvećenih republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji.

a  


Istinomer je tokom ove kampanje napravio i Birački proglas, kao manifest “novog srpskog birača”, spremnog da po svaku cenu štiti integritet sopstvenog glasa i ispravnost procesa biranja. Namera Proglasa je da se preokrene ustaljeni izborni obrazac, u kome se birački glasovi posle okončanih izbora zloupotrebljavaju od strane političara, a predizborna obećanja se brzo zaboravljaju. Proglas je samo preko Fejsbuka pogledalo više od pola miliona ljudi, a posebna je zanimljivost što su ga “potpisale” odnosno što su se sa njegovim sadržajem složile sve sada parlamentarne stranke, osim SNS-a. Hiljade građana potpisalo je Birački proglas na štandovima Istinomera ili putem onlajn formulara. Ovo je kapital koji Istinomer ohrabruje i namerava da promoviše ideje i sadržaj Proglasa i u narednom periodu. 


 Preuzmi dokument

>>>
1 2
Page 1 of 2