close
IzveštajiUncategorizedVesti

POTREBNO UNAPREDITI OTVORENOST ZAKONODAVNIH ORGANA U SRBIJI

Parlament

Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.  

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde..

Tags : aktuelnoizveštajslajdervesti