close
Vesti

GRAĐANI ZA DEMOKRATIJU ALI NE VERUJU U PROMENE

Konferencija Ucesce gradjana u demoktaskim procesima 2017 2

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Tags : aktuelnovesti