Da li želite da naučite više o osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije i kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se primenjuju u praksi? Da li želite da saznate više o tome kako funkcionišu nezavisne institucije i sudstvo ali i da naučite da pišete predloge javnih politika? Da li želite da se usavršavate i napredujete u oblastima svojih interesovanja uz mentorsku podršku? Ukoliko želite, prijavite se na konkurs za ,,Akademiju demokratije”.

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija,  mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

Dvosemestralni program biće održan u periodu od oktobra 2018. do aprila 2019. godine i obuhvata:

 

PRIJAVLJIVANJE

Konkurs je otvoren od 15. avgusta i traje do 15. septembra 2018. godine.

 

Kompletan tekst konkursa možete pogledati ovde.

Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Glavni put ka svesnom društvu koje će se zalagati za iste vrednosti i koristiti sve mogućnosti digitalnog sveta u korist jačanja društva i odgovornosti i trasnparentnosti nosilaca vlasti ogleda se u obrazovanju i informisanju, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Digitalna demokratija – korak bliže ili dalje od donosioca odluka?“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji CRTE i Istinomera, uz podršku Friedrich Ebert Fondacije.

Učesnici foruma aktivista i regionalni koordinator za upravljanje kriznim situacijama na južnom Kavkazu Hayk Toroyan, projektni koordinator za zagovaranje i primenu otvorenih podataka u Hrvatskoj Slaven Rašković, stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov složili su se da je jedan od glavnih problema društvenih mreža širenje tkzv.fake news-a  kao i nemogućnost kontrole celog digitalnog virtuelnog prostora.

“Kada poredim situaciju 2008.godine u svojoj državi u odnosu na 2018.godinu, uviđa se da su društvene mreže donele prednosti u organizovanju građanskih protesta. Zahvaljujući digitalnoj sferi otvorene su nove perspektive, nove informacije i novi uglovi posmatranja aktuelnih političkih dešavanja”, naglasio je aktivista organizacije Human Rights Power Hayk Toroyan.

Takođe, Hayk je istakao da kada je reč o Jermeniji, građani teže da budu aktivni podjedanko i u onlajn i oflajn svetu. Kada žele da se informišu na objektivan način, to će učiniti preko interneta, jer im se nudi veći izbor vesti, podataka i informacija.

“Živimo u dobu gde su naizgled sve informacije dostupne, a ne shvatamo da se tim informacijama može manipulisati. Trebalo bi takve podatke iskoristiti kako bi se došlo do rešenja koje bi ojačalo društvo i smanjilo korupciju. Pogotovo je važno razviti okvir u kome se kreću informacije na društvenim mrežama” dodao je projektni koordinator organizacije Građani organizirano nadgledaju glasanje (GONG) Slaven Rašković. 

U Hrvatskoj su društvene mreže otvorile nov način komunikacije, kao i svuda u svetu. Međutim, društvo ima prevelika očekivanja od toga šta se može postići preko društvenih mreža.

“Nama izgleda da smo aktivni u online svetu, međutim postoji neka veća ofline zajednica koja nama ne dozvoljava da se izrazimo na pravi način. Najveći benefit koji se može pripisati razvoju društvenih mreža jeste smanjenje barijera između donosilaca odluke i nas kao građana. Omogućena nam je direktna komunikacija sa ministrom, premijerom ili predsednikom, tako što ćemo im postaviti pitanje, pohvaliti ih ili kritikovati njihove postupke” izjavio je stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković.

Marko je takođe dodao da društvene mreže ne mogu da umanje autoritarni potencijal današnjih vlasti, kao i da digitalni aktivizam u Srbiji može da postigne svoju punu snagu ako je društvo spremno na promene.

“Današnji aktivizam možemo okarakterisati novim terminom-kliktivizam. Sve se završava na jednom kliku i takav aktivizam nije dovoljan. Mi ne vladamo prostorom na društvenim mrežama. Umesto da smo iskoristili digitalne mogućnosti i stvorili promene, otvoreni podaci u Srbiji su zatvorena prošlost. Digitalni prostor je samo jedan deo velikog javnog prostora. Iako nam je taj prostor na raspolaganju, mi ga ne koristimo dovoljno” izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Neophodno je da građani ne odustaju od svojih prava i da postanu svesni da u njihovim rukama leži moć,  zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ održanom večeras u Kruševcu u organizaciji CRTE i Istinomera.

Učesnici foruma novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu Slaviša Milenković, autor video projekta Ciklotron Dušan Čavić, novinarka Nada Budimović, glumac i aktivista Branislav Trifunović i šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević složili su se da je neophodno da građani u lokalnim sredinama udruže snage i zajedno se aktiviraju kako bi ostvarili željene promene.

“Obećanja koja su data građanima Kruševca nisu ispunjena. Sadašnja vlast je obećavala da će ispitati privatizaciju preduzeća, da će pokrenuti proizvodnju u fabrikama, međutim ništa se od toga nije desilo. Govorilo se  i o različitim stranim investitorima, ali dolazimo do podatka da je tek svako 7 obećanje ispunjeno” izjavio je Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu.

Poslednjih pet godina u Kruševcu, oko 2.500 ljudi je ostalo bez posla. Otprilike samo 600 ljudi je ponovo zaposleno, što znači da je Kruševac za dve hiljade radnih mesta i dalje u minusu.

U ovoj zemlji, dobijanje radnog mesta vam nažalost ne garantuje pristojan život. i dalje tražimo odgovore na pitanja: Čiji su naši životi, čija su naša radna mesta i čija su naša politička uverenja? Jer da biste dobili radno mesto definitivno je potrebno članstvo u stranci” naglasila je novinarka Nada Budimović.

“Suštinski problem je što vlast računa da te “njihove” ljude može da kupi. Onog trenutka kada bi im se jedan po jedan čovek suprotstavio, tada bi im iz ruku izmaklo njihovo glavno oružje. Poteškoća se ogleda u nedovoljno obrazovanim ljudima koji se mogu lako “prodati” i kojima se lako može manipulisati” dodao je glumac i aktivista Branislav Trifunović.

“Kroz medije čujem da su ugrožena prava radnika. Ali ne vidim nikakve sindikate koja se bore za njihova prava, ne vidim apsolutno ništa. Dokle god ne dođe do podizanja standarda prosečnog zaposlenog lica, do tada ćemo se boriti za osnovna lična prava koja su nam data, što je sasvim besmisleno”, izjavio je
Dušan Čavić, autor video projekta Ciklotron.

“Dokle god znamo da prepoznamo šta je dobro, a šta loše-postoji šansa da se borimo protiv partijskog zapošljavanja. Potrebno je da ljudi budu osvešćeni i odgovorni prema sebi i drugima” izjavio je Pavle Dimitirijević, šef pravnog tima Crte.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Zahvaljujući podršci Gugla organizacijama koje se bave proverom činjenica (fact checking organizacije) ocene izjava političara na portalu Istinomer.rs sada su dostupnije čitaocima. Od danas pretraživanjem određenih pojmova na Guglu, ako na portalu Istinomer već postoji ocenjena izjava na tu temu, ona će se pojaviti među prvim ponuđenim rezultatima pretrage. U pretrazi će odmah biti dostupna i informacija izjava kog političara je u pitanju i koju je ocenu dobila od Istinomera (istina, poluistina, neistina, kratke noge). Na taj način biće lakše i brže doći do informacija o istinitosti izjava političara u Srbiji.

Istinomer.rs , kao inicijativa CRTE, je prvi fact-checking portal u regionu koji od 2009. godine promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč prateći i ocenjujući izjave javnih funkcionera prema tri kriterijuma: ispunjavanje obećanje, istinitost i doslednost. Istinomer je, u poslednjih deset godina od kada je pokrenut, ocenio više od 3.000 izjava, kako republičkih tako i lokalnih javnih funkcionera.

 

 

U okviru radionice Rails Girls Beograd, predstavljena je kampanja “Inspiring Girls” u ICT Hub-u organizovanjem događaja “Devojčice imaju reč”. Devojčice su imale priliku da se druže i razgovaraju sa uspešnim ženama iz oblasti IT-ja i programiranja, koje su svojim savetima i iskustvima osnažile i motivisale prisutne tinejdžerke da napreduju u svojim životnim izborima i ostvarivanju svojih ciljeva.

Rails Girls Beograd je zajednica koja u  proteklih pet godina devojkama i ženama pruža mogućnost da se upoznaju sa osnovama veb programiranja koristeći Ruby on Rails tehnologiju. Svake godine organizuju niz besplatnih radionica, a od 2016. godine tu je i poseban program namenjen tinejdžerkama.

Tinejdžerke su se upoznale sa: Milenom Marić – profesorkom programiranja i matematike u
Devetoj beogradskoj gimnaziji „Mihailo Petrović – Alas“, Jovanom Kostić-liderkom Product Management tima u kompaniji TeleGroup i Minom Miletić- management asistentkinjom u web agenciji Namics.

Kampanju “Inspiring girls”  je pokrenula organizacija CRTA iz Beograda po uzoru na istoimenu kampanju iz Velike Britanije, a čiji je cilj borbra protiv rodnih predrasuda i osnaživanje devojčica. Kampanja „Inspiring girls“ u Velikoj Britaniji, je za četiri godine, okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica. U kampanju u Srbiji aktivno su uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva.

U okviru ove kampanje, slični događaji su organizovani u još nekoliko osnovnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kikindi.

Kampanja “Inspiring Girls” predstavljena je na BUDI (Bijenale umetničkog dečijeg izraza) festivalu Kulturnom centru u Pančevu  organizovanjem događaja “Devojčice imaju reč”. Devojčice i dečake inspirisale su uspešne žene različitih profesija svojim savetima i iskustvima, poručujući im da prate svoje snove i napreduju u ostvarenju svojih želja na životnom putu koji ih čeka.

Sa devojčicama i dečacima iz OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” iz Pančeva, razgovarale su inspirativne žene iz sveta arhitekture, novinarstva, sporta, preduzetništva i dizajna : Mina MIladinović-arhitekta, pozorišna scenografkinja i kostimografkinja, autorka modnog asesoara KOKO DAŠ i dečije garderobe GROWING THINGS, Milica Živić-novinarka i atletičarka, Tijana Petrović-preduzetnica društveno odgovornih igračaka u Srbiji  „Koba Yagi Toys“  i suosnivačica edukativnog programa Designathon Works Srbija i Aleksandra Nikolić-master inženjerka pejzažne arhitekture i hortikulture i osnivačica sopstvenog brenda Sokolina art.

Kampanju “Inspiring girls”  je pokrenula organizacija CRTA iz Beograda po uzoru na istoimenu kampanju iz Velike Britanije, a čiji je cilj borbra protiv rodnih predrasuda i osnaživanje devojčica. Kampanja „Inspiring girls“ u Velikoj Britaniji, je za četiri godine, okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica. U kampanju u Srbiji aktivno su uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva.

U okviru ove kampanje, slični događaji su organizovani u još nekoliko osnovnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kikindi.

Upravni sud je svojim primedbama i predlozima na izmene  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upućenim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, potvrdio stav grupe organizacija civilnog društva da mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti.

 

Ova odredba narušava jedinstvo pravnog sistema, zato što sadrži drugačija pravila u odnosu na ona iz sistemskih zakona, kao što su odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima. Usvajanje odredbe kojom bi se omogućilo organu vlasti da protiv rešenja Poverenika pokrene upravni spor onemogućila bi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama.

 

Grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” za odbranu prava javnosti da zna, odnosno, da ne dozvoli da se izmenama zakona dovede u pitanje mogućnost da građani dolaze do informacija o radu javne uprave.

 

Incijativi se do sada pridružilo više od 80 organizacija, medijskih udruženja i medija. Putem onlajn platforme 1.119 ljudi je u toku javne rasprave poslalo komentare na nacrt zakona nadležnom Ministarstvu.

 

Nacrt koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predstavilo javnosti i koji je bio predment javne rasprave, sadrži određene odredbe koje ozbiljno prete da ugroze dostignuti nivo prava građana da imaju uvid u rad državnih organa.

 

Inicijativa “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” ukazala je i da je veoma štetna i odredba kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Naime, predlogom se želi isključivanje javne kontrole iz  poslovanja javnog sektora. Takođe,  propuštena je i prilika da se predvidi efikasniji sistem koji bi omogućio izvršenja Poverenikovih odluka.

Povodom obeležavanja Dana Evrope i posete delegacije holandskih parlamentaraca Srbiji, organizacija CRTA i Ambasada Kraljevine Holandije organizovale su razgovor između parlamentaraca i mladih iz Srbije o procesu evropskih integracija u Ustanovi kulture „Parobrod“.


Tema sastanka bila je „Serbia and EU – What is in it for me, what is in it for you“, a diskutovalo se o značaju procesa evropskih integracija.

Ovaj razgovor okupio je mlade buduće profesionalce i stručnjake, koji su imali priliku da daju odgovore na pitanja: Kako vide svoj život kao građani EU?  Šta će to značiti za njihovu budućnost? I koje benefite će Holandija i ostale članice imati od pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?


Ukupno 30 mladih profesionalaca imalo je priliku da razgovara sa delegacijom Odbora za evropske poslove Donjeg doma Parlamenta Kraljevine Holandije, koju su činili: Malik Azmani – predsednik Odbora,  Kees Verhoeven iz Centrističke partije D66, Frank Furselaarb iz Socijalističke partije, Anne Mulder iz Narodne partije za slobodu i demokratiju, Bram van Ojik iz partije Zelena levica, Stieneke van Der Graaf iz Hrišćanske unije, Pieter Omtzigt iz Hrišćanske demokratske partije i Jeffrey van Haaster-sekretar Odbora.