Svečano otvaranje “Akademije demokratije”, koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održaće se  u petak, 5. oktobra 2018. godine u 18 časova, u hotelu Falkenstainer (Mihaila Pupina 10, Beograd, sala Rhodonite).

 

Već treću godinu zaredom, CRTA u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji organizuje dvosemestralni program koji okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare.

Akademiju demokratije svečano će otvoriti ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oracio i direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

Polaznici će imati priliku da se bliže upoznaju sa političkim sistemom Srbije, funkcionisanjem nezavisnih institucija, sudstvom i pisanjem predloga javnih politika.

Za više informacija pogledajte ovde.

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održano je večeras u hotelu Falkenstainer.

 

Već treću godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare.

 

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da svake godine interesovanje za Akademiju raste, što dodatno daje podstrek CRTI da ulaže u obrazovanje mladih ambicioznih ljudi, budućih lidera.

“Želim novim polaznicima da poručim da ih čeka dinamičnih i produktivnih godinu dana koje će provesti sa našim timom. Akademija je samo prvi korak ka našem daljem povezivanju i zajedničkom radu. Radu na razvoju demokratije, osnovnih građanskih prava i sloboda, već jednom osvojenih na ovaj dan pre 18 godina. Drago mi je da nas je na tom putu što više i da iz generacije u generaciju pokazujemo da Srbija ima budućnost. To ste upravo vi – zreli, odgovorni mladi ljudi, građani aktivisti”, izjavila je Vukosava Crnjanski.


“Izuzetno mi je drago što vidim veliki odziv učesnika koji će pohađati Akademiju demokratije.  To je samo pokazatelj interesovanja mladih ljudi za političke procese,  demokratiju i vladavinu prava. Kroz ovaj edukativni program, polaznici će upravo na originalan i kreativan način proširiti svoje znanje. Demokratija je jedan proces koji se neprestano menja i razvija. Zato je potrebno i adekvatno obrazovanje, koje je ključno kako bi se mladi ljudi edukovalii informisali o pravim vrednostima demokratske kulture ”, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oracio.

 

Polaznici će tokom dvosemestralnog programa imati priliku da steknu znanja iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

 

Beograd, 3.oktobar.2018 – Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljene su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma.

Uoči Međunarodnog dana demokratije 15.septembra, CRTA je dodelila priznanje “Hrabri glas”, koje se dodeljuje po prvi put ove godine,  inicijativi „Ne damo niški aerodrom“  za građanski aktivizam.

Ovo priznanje, CRTA koja je ovogodišnji dobitnik međunarodne OEBS nagrade “Branitelj demokratije”,  dodeljivaće svake godine povodom Međunarodnog dana demokratije, onima koji ne odustaju, koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja, veruju u promene i rade na tome da se one dogode.

Uručujući priznanje, direktorka Crte Vukosava Crnjanski naglasila je da istraživanja pokazuju da samo 13 odsto građana učestvuje u inicijativama za rešavanje problema u lokalnim zajednicama. Ipak, ukazala je i na pozitivnu činjenicu da je 2016. godine po prvi put, posle niza godina, podrška za demokratiju veća nego podrška za politiku čvrste ruke.

Demokratija nisu samo izbori već sve ono što se dešava u vremenu između izbora. Uoči Međunarodnog dana demokratije, došli smo sa namerom u Niš, u grad koji je oduvek bio simbol građanskog aktivizma. Grad u kojem žive hrabri građani,  koji su glasni kada su svi drugi tihi, koji su spremni da menjaju stvari kada su svi ostali odustali”, izjavila je Vukosava Crnjanski.

“Želeo bih da se zahvalim CRTI na ovom priznaju i svim organizacijama koje čine inicijativu “Ne damo niški aerodrom.”Bez njih ova inicijativa ne bi bila to što jeste. Svi su doprineli ovoj građanskoj borbi, svojim znanjem, veštinama i ekspertizom u različitim oblastima. Posebno hvala građanima Niša koji su prepoznali značaj ovakvog aktivizma i podržavali nas u našoj istrajnosti“, rekao je predstavnik inicijative “Ne damo niški aerodrom” Miloš Bošković.

Nakon dodele priznanja usledio je razgovor o demokratiji i građanskom aktivizmu, na kojem su učestvovali novinarka Južnih vesti Jelena Canić Milanović, urednik portala Jugmedia Dragan Marinković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”  Miloš Bošković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Učesnici su se složili da je trenutni politički sistem Srbije destruktivan, da u potpunosti urušava samu državu, jer zapravo sjedinjena politička elita odlučuje o životima svih građana Srbije. Potrebno je da građani postanu svesni da su oni ti koji imaju moć na svakom nivou, a njima je neophodno ohrabrenje i uverenje da su promene moguće.

Snimak celokupnog događaja možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

“Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo. Pitanje je da li ćemo da uzmemo od nekakvog gradonačelnika novac koji je ukrao na različite načine ili ćemo reći, ne, ti gradonačelniče si moj zaposleni, ti predsednice Vlade si moja zaposlena. Ja sam tebe zaposlio kao građanin, ti meni polažeš račune, a ne obrnuto”, kaže u intervjuu za Istinomer Raša Nedeljkov programski direktor organizacije Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nakon nedavnog sastanka organizacija civilnog društva sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.

 

 

Za nekoliko dana je Međunarodni dan demokratije. Da li tim povodom treba da organizujemo proslavu ili parastos?

 

(Tišina). Sama činjenica da mi dugo treba da odgovorim, nisam ni sam siguran. Ja mislim da mi treba da slavimo slobodu i prava koja smo kao građani osvojili do danas. Nikada nećemo živeti u idealnom svetu, ali možemo da živimo bolje. Upravo zbog toga i Dan demokratije jeste jedan od simboličnih datuma kada svi oni koji žele da žive u demokratskom društvu treba da se probude i dignu glas. U suprotnom možemo da se složimo sa sudbinom koja nas čeka i da budemo sužnji. Oni koji žele da budu sužnji ili robovi, mogu da drže parastos demokratiji, oni koji žele da budu građani, treba da je slave i da se bore za nju.

 

 

Da li nedavni sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima civilnog sektora na kojem je i Crta učestvovala predstavlja otvaranje pravog dijaloga između civilnog sektora i vlasti ili je to samo incident?

 

To ćemo znati uskoro ukoliko ne dođe do sličnog događaja sa drugim organizacijama civilnog društva. Mislim da je važno što se taj razgovor dogodio u društvu u kojem dijalog ne postoji i koje ima samo tragove demokratije. Dakle, mi nemamo kulturu dijaloga ni u parlamentu, gde bi trebalo da bude debate, već imamo jedan uličarski, mizerni način razgovora između narodnih poslanika koji svojim ponašanjem unižavaju, prvo instituciju, a zatim i građane. Dijalog između organizacija civilnog društva i vlasti u suštini ne postoji.

 

 

Zašto ne postoji? Zbog vlasti ili zbog civilnog društva?

 

Za razgovor je potrebno dvoje i uvek postoji krivica i odgovornost jedne i druge strane. Da bi neko razgovarao mora da bude zreo. Dva čoveka mogu da razgovaraju da jedan priča, drugi da se pravi da sluša, ili da i jedan i drugi viču i ne čuju jedan drugoga. Ono što smo trenutno dobili je da je premijerka nakon prvog razgovora sa organizacijama civilnog društva, kada je u poseti Srbiji bila premijerka Norveške tražila i drugi razgovor na neke druge teme. Po meni je to pozitivan korak.

 

 

Imajući u vidu političku moć predsednika države, da li ste vi razgovarali sa predstavnicom vlasti koja zaista nešto može da pomeri i promeni?

 

Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo koje podrazumeva tri grane vlasti i ovlašćenja svake od te tri grane. Mi smo svesni toga da u rukama premijerke ne leži moć. U Srbiji moć leži u kartel političkim partijama.

 

 

Koji je onda smisao tog sastanka?

 

Ipak, ona je formalno – pravno neko ko vodi Vladu, neko ko čak i u situaiciji da nema svu političku moć Srbiji, ima neku moć donošenja odluka. Sa druge strane, pravi se kakva takva praksa razgovora između organizacija civilnog društva, šalje se poruka drugim političarima u Vladi, onima koji su u subordinaciji u odnosu na premijerku. Na kraju krajeva, učimo se i mi iz organizacija civilnog društva kako treba da se razgovara sa predstavnicima vlasti. Pri tom, nemamo iluziju da će sve ono što smo želeli da poručimo vlasti biti prihvaćeno na pravi, konstruktivan način. Nismo mi očekivali da ćemo jednim razgovorom rešiti sve probleme, recimo pitanje reforme Ustava, ili Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naravno da nismo naivni, ali kada neko ponudi razgovor, ja mislim da je naša društvena odgovornost da ga prihvatimo, da ponudimo činjenice i da ne odustajemo od poziva da se taj razgovor nastavi. Sada je, na neki način, lopta u rukama predsednice Vlade.

 

 

Ali ako idete na razgovor, kakvu poruku šaljete građanima o čijim potrebama i očekivanjima organizacije civilnog drutšva moraju da brinu? Deluje da glumite da se tu nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa.

 

Mi smo na tom sastanku slali poruku i onim ljudima koji slušaju i prate šta radi premijerka. Dakle, nije ono što se čulo na tom sastanku bilo samo za njene uši, poruke su došle i do ljudi koji donose odluke. Bilo je tamo razgovora i o temama za koje je premijerka odgovorna. Sa druge strane, ako možemo da napravimo paralelu, neko maliciozan bi mogao da kaže, a zašto bismo uopšte izlazili na izbore, recimo, za Skupštinu Grada Beograda kada su prvi na listama predsednici partija, pa čak i predsednik republike. Pa ipak, mnogi građani Beograda su izašli na birališta, pa čak i ako nisu glasali za neku od tih opcija. To pokazuje da u Srbiji ne postoji ni dovoljno velika potražnja za politikama i za političkim rešenjima koje partije treba da nude na izborima.

 

 

Pa da li, onda, nevladine organizacije pristajanjem na razgovor daju legitimitet takvoj političkoj situaciji u kome jedan čovek ima svu političku moć?

 

Ja mislim da smo mi sastankom sa predsednicom Vlade, zapravo, pružili podršku sistemu. Vlada je nosilac politike u jednom društvu. Ukoliko bismo išli da razgovaramo sa predsednikom, mi bismo kršili Ustav. Mi smo kao odgovorna organizacija civilnog društva vodili razgovar na pravoj adresi. Ta prava adresa u ovom trenutku ima političku moć takvu kakvu ima. U prethodnom mandatu, tu političku moć je imao premijer Aleksandar Vučić. Ukoliko bismo išli isključivo tamo gde leži politička moć, mi bismo direktno urušavali sistem koji pokušavamo da branimo.

 

 

Razgovaralo se reformi Ustava, o Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o poglavlju 35… Da li će i šta od svega što se moglo čuti na razgovoru imati efekta? Da li je Crta zadovoljna sastankom sa premijerkom?

 

Pa ja ne mogu da kažem da sam zadovoljan ishodima, posebno u odnosu na temu slobodnog pristupa informacijama od značaja koju je Crta kandidovala. Pokušali su da tu temu uvuku  u partijsko–političku arenu, odnosno da se o instituciji Poverenika priča iz ugla dnevne politike. Mi smo tamo otišli da bismo se bavili Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje idu u pravcu smanjenja prava građana. Nismo dobili odgovor na postavljena pitanja od državnice Ane Brnabić, već od političarke Ane Brnabić.

 

 

Koji ste odgovor dobili?

 

Odgovor premijerke nije išao u pravcu razumevanja šta je problematično u odnosu na izmene zakona, već kako oni percepcipiraju ulogu Poverenika u društvu. Oni Poverenika vide kao političkog aktera, a ne kao kontrolni mehanizam vlasti. I time su pokazali osnovno nerazumevanje uloga nezavisnih kontrolnih tela, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, ili pak, Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Političari u Srbiji bi bili srećni kada te institucije ne bi postojale, ili još srećniji ukoliko postoje, ali ne rade svoj posao. A tu smo onda mi – građani koji treba da podignemo glas i da branimo te institucije, jer ukoliko nema parlamenta koji propituje ministre, ili Agencije za borbu protiv korupcije koja sankcioniše ili pokreće postupke protiv, recimo, korupcije u izbornom procesu, onda će političari raditi šta im je volja.

 

 

I sada imamo instituciju Poverenika i Agenciju za borbu protiv korupcije, pa političari, svejedno, rade sve što žele. 

 

Zato što te instutucije nemaju podršku građana. I tu je sad pitanje – šta je starije koka ili jaje. Za mene smo mi kao građanska, demokratska Srbija, recimo, izgubili REM onda kada su rekli da neće da posmatraju i analiziraju medijsku scenu tokom predizborne kampanje. Tu su građani izgubili.

 

 

I šta se dogodilo nakon toga?

 

Mnogo toga. Imali smo tri izborne kampanje u nizu koje su bile navijačke propagandne mašinerije, a to je, između ostalog, plaćeno novcem građana kroz RTS.

 

 

U kojoj meri ste svesni da je metafora građanske pobune u Srbiji danas žena koja je ubila preduzimača koji je ucenjivao? Šta nam to govori o poverenju građana u institucije? 

 

U Srbiji ne postoji sistem vladavine prava, već imamo ljušture od institucija. Upravo je ovaj slučaj pokazao da, nažalost, sistem ne radi. Sistem će raditi onda kada neko bude dovoljno glasno tražio da sistem radi. Dakle, mi moramo da dignemo glas, kako bismo se izborili za ono društvo u kakvom želimo da živimo, a ne da pristajemo na politiku “2.000 dinara za gospođu“, kakva nam se nudi.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTAorganizovao je razgovor o građanskom aktivizmu i dodelu priznanja „Hrabri glas“ u petak,  14. septembra u Nišu.

Po prvi put, CRTA, kao dobitnica međunarodne nagrade „Branitelj demokratije“, dodelila je priznanje „Hrabri glas“ Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“, kao motivišućem primeru aktivističke priče.

Kroz razgovor sa učesnicima mapirali smo „crvene linije“ koje je potrebno preći da bi se građani probudili i borili za svoja prava. Takođe, razgovarali smo i o motivima građana za učešće u demokratskim procesima.

Na razgovoru će diskutovati:

o   Raša Nedeljkov, programski direktor, CRTA

o   Miloš Bošković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”

o   Jelena Canić Milanović, novinarka, Južne vesti Niš

o   Dragan Marinković, urednik, Jugmedia Leskovac

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

Više o samom događaju možete pogledati ovde.


Mihaela se pridružila timu Istinomera u martu 2018. Pre toga radila je u nekoliko dnevnih redakcija. Najduže se zadržala na TV Studio B, gde je 11 godina radila kao novinar i prezenter. U Istinomer dolazi vođena izrekom – “Drag mi je Platon, ali mi je istina draža” i od tada “fektčekuje” izjave srpskih političara, piše analize, radi intervjue i video priloge.

Dimitrije je diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Praktično znanje sticao je radeći u novinskoj agenciji i usavršavajući se na različitim seminarima i radionicama za novinare. Tokom karijere posebno interesovanje razvio je za praćenje i analizu medija. CRTA timu se pridružio u martu 2018. godine. Voli muziku, sport i pozorište.

Milena se timu Crte priključila u januaru 2018. godine od kada radi kao novinarka Istinomera. Pre toga, osmogodišnje radno iskustvo je sticala radeći pre svega u dnevnoj štampi, ali i kao honorarna saradnica nekoliko regionalnih portala. Milena je dobitnica novinarske nagrade “Zlatna nika 2015“ za najbolju novinsku reportažu na INTERFERU—u (Internacionalnom festivalu reportaže i medija).