Fasada demokratije
Mislim da nema boljeg primera za ono što pravnici i politikolozi zovu “fasadna demokratija” od Srbije. Najjednostavnije objašnjeno, to je kada formalno postoje sve demokratske tekovine – podela vlasti, izbori, civilno društvo, a zapravo, u praksi, imate apsolutno gaženje svega toga. U ovom tekstu ću se posebno osvrnuti na lokalne izbore u Lučanima koji su održani 16. decembra na kojima sam bio nezavisni posmatrač ispred organizacije CRTA – Građani na straži. Ti izbori su paradigma gorespomenute – fasadne demokratije.
Sa ostalim kolegama i koleginicama posmatračima ustajem nešto pre 5h ujutro kako bismo svi, tačno sat vremena pre otvaranja biračkih mesta, stigli na svoje posmatračke pozicije i pratili celokupan izborni proces tog dana u Lučanima. Biračko mesto na koje sam bio raspoređen je bilo u selu, sat vremena udaljenom od Lučana, gde smo u prvoj brzini (zbog velike količine snega i lošeg puta) prelazili kilometre da stignemo. Dok smo se polako približavali, nekoliko vozila registarskih tablica iz Pančeva i Novog Sada su nam dolazila u susret. To je prva interesantna situacija tog dana, a obeležiće čitav izborni dan – ogroman broj vozila registarskih oznaka van Lučana krstari Dragačevom. Dolazim na svoje biračko mesto, članovi biračkog odbora, naravno, svi iz istog sela, svi se međusobno poznaju, neki su i u srodstvu. Atmosfera krajnje zanimljiva i ljudi jako prijatni. Lepo me ugostili, ponudili kafom i kolačima. Međutim, upravo od tada kreću i moja prva razočaranja u ono što zovemo – slobodni i fer izbori. Sa posebnim akcentom na ovo SLOBODNI.
Neprekidno, tokom čitavog prepodneva, džipovi sa registarskim oznakama Pančeva, Vršca i Novog Sada masovno dovoze ljude da glasaju. Uglavnom nemoćne i stare meštane sela. Po njih više od četvoro izlazi iz automobila i po obavljenom glasanju vraćaju se u vozilo koje ih odvozi kući. Pored toga, tokom čitavog dana, malo udaljen od biračkog mesta, stoji parkiran automobil sa dve osobe koje sede unutra i nešto beleže. Zamenik predsednika biračkog odbora na svakih oko sat vremena odlazi do tih kola i stupa u komunikaciju sa tim ljudima. Sve ovo posmatram i od ranog jutra shvatam da ovo neće biti slobodni izbori.
Glasanje bez lične karte, nekorišćenje UV lampe i spreja, javno glasanje, povremeni sukobi među članovima biračkog odbora, predizborni plakati oko biračkog mesta – sve ovo posmatram, beležim i ponovo razmišljam u sebi – da li je dovoljno da samo kažemo kako u Srbiji imamo izborni proces, a kako on izgleda, očigledno, manje je važno.
Takođe, u više navrata čujem od predstavnika biračkog odbora izjave poput – “Tako mi je naređeno”, “Zašto ovih petoro još nisu izašli da glasaju”, “Ne bismo mi proveravali ličnu kartu, al moramo zbog ovih posmatrača iz Beograda koji nas kontrolišu”… Negde pred kraj glasanja, sasvim diskretno, prilazi mi zamenik predsednika biračkog odbora i gotovo nečujno mi govori – “Molim te, znam da je bilo mnogo nepravilnosti, ali nemoj da nam poništiš glasanje”. Ova izjava me je naročito pogodila. Na stranu to što član biračkog odobra ne zna da posmatrači nemaju ovlašćenja da poništavaju izbore, čak ni da podnose prigovore. Ta rečenica je meni značila samo to da ovde nema slobodnih izbora, da ljudi nisu slobodni, da ne glasaju slobodno, i da sve mora da se desi kako je već tamo neko isplanirao, jer ako se ne desi, ko zna šta može da bude…
Na kraju glasanja, zatvara se biračko mesto i članovi biračkog odbora prebrojavaju glasove. Kao posmatrač, nemam pravo da se mešam u rad biračkog odbora, te stojim sa strane i samo posmatram proces brojanja. Dok su članovi biračkog odbora bili zaneseni glasovima, primećujem da neki ljudi počinju da se okupljaju ispred biračkog mesta. Neki stoje pored prozora i posmatraju brojanje. To sve izgleda jezivo. U tim trenucima mislim – samo neka sve prođe mirno i bezbedno. Dakle i ja, na kraju dana, zaboravljam na izborna pravila i procedure, jer pod tolikim pritiskom misli su samo o tome da se sve završi mirno i bez incidenata.
Završio se izborni dan. Rezultati su takvi kakvi su. Narod je odlučio. Na celokupan izborni dan broj prigovora na nepravilnosti je 0, što je dovoljan argument da neko kaže – izbori su prošli u fer i demokratskoj atmosferi.
Autor je član posmatračke misije CRTA – Građanin na straži.
