Do 13 časova na lokalnim izborima u Lučanima na glasanje je izašlo ukupno 5.784 birača što je 35 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je Crta posmatračka misija.

Veće nepravilnosti zabeležene su na 11 od ukupno 43 biračka mesta, među kojima su glasanje bez ličnih isprava, kršenje tajnosti glasanja, nekorišćenje nevidljivog spreja i UV lampe, kao i slučajevi vođenja paralelnih spiskova glasača. Kao vid pritiska na birače, izdvajamo slučaj u Kotraži gde su neidentifikovana lica ispred biračkog mesta legitimisala birače.

Mobilni timovi Crta posmatračke misije, koji prate atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, su tokom prepodneva primetili veliki broj automobila sa registarskim tablicima iz drugih mesta (Pančevo, Novi Sad, Vršac, Beograd, Kosovska Mitrovica) kao i vozila bez registarskih tablica. Vozila kruže po Dragačevu, zadržavaju se u blizini skoro svih biračkih mesta i neidentifikovane osobe iz vozila komuniciraju sa članovima biračkih odbora.

Zabeleženi su i pritisci na Crtine posmatrače. Prilikom obilaska biračkog mesta Grab, mobilnom timu Crte isečene su gume na automobilu i nepoznata lica sprečila su akreditovanim posmatračima pristup biračkom mestu.

Na dodatnih 11 biračkih mesta bilo je i manjih nepravilnosti, kao što su nepravilno uređena biračka mesta, promotivni materijali izbornih lista u krugu manjem od 50 metara i upotreba mobilnih telefona.

Crta poziva sve aktere na odgovorno ponašanje i poštovanje izbornog procesa kako bi se smanjile tenzije i obezbedila regularnost izbornog procesa.

Biračka mesta u Lučanima otvorena su za glasanje na lokalnim izborima  i početak glasanja protiče uglavnom u skladu sa propisanim procedurama saopštila je CRTA posmatračka misija. Pravo glasa na lokalnim izborima u Lučanima ima ukupno 16.483 građana, a na izborima učestvuje 8 izbornih lista.

Do 10 časova na glasanje je izašlo ukupno 2.049 što je 12.4% od ukupnog broja birača.

Na sva 43 biračka mesta Crtinim posmatračima je dozvoljen pristup i posmatranje izbornog dana.

Biračka mesta otvorena su uglavnom na vreme. Kašnjenje do pola sata zabeleženo je na pet biračkih mesta. Tek svako peto biračko mesto u Lučanima je dostupno za osobe sa invaliditetom.

Na nekoliko biračkih mesta zabeležene su nepravilnosti. Vreća sa izbornim materijalom nije bila zatvorena prilikom prijema na jednom biračkom mestu. Na četiri biračka mesta kontrolni list nije bio ubačen na početku glasanja u praznu kutiju prilikom glasanja prvog birača, dok na otvaranju četiri biračka mesta nisu bili prisutni svi članovi stalnog sastava biračkog odbora. Na biračkom mestu Kotraža zabeležene su veće tenzije pa je intervenisala i policija.

Među manjim izbornim nepravilnostima izdvajaju se biračka mesta koja nisu bila pripremljena u skladu sa propisanim procedurama, što su naši posmatrači utvrdili na tri mesta.

Nastavljamo da pratimo na koji način će ove nepravilnosti uticati na kvalitet i rezultate izbornog procesa.

Lokalni izbori se danas održavaju, pored Lučana gde CRTA posmatračka misija ima raspoređene posmatrače na biračkim mestima, i u Kladovu, Kuli i Doljevcu.

 

CRTA posmatračka misija posmatraće izborni dan u Lučanima u nedelju 16. decembra. CRTA posmatrači biće raspoređeni na svih 43 biračkih mesta u Lučanima dok će mobilni timovi pratiti dešavanja van biračkih mesta.

Posmatrači će na biračkim mestima biti od početka priprema za otvaranje biračkih mesta, pa sve dok članovi biračkih odbora ne objave rezultate izbora za posmatrano biračko mesto, čime će se obezbediti sveobuhvatan uvid u dešavanja na biračkim mestima tokom izbornog dana.

Pravo glasa na lokalnim izborima u Lučanima ima ukupno 16.483  građana, a na izborima učestvuje 8 izbornih lista.

Lokalni izbori se pored Lučana održavaju i u Kuli, Kladovu i Doljevcu.

 

 

 

Izbornu atmosferu u opštinama Lučani, Kula, Kladovo i Doljevac, u kojima se u nedelju održavaju lokalni izbori, karakterišu pre svega funkcionerske kampanje. U sve četiri opštine zabeleženo je intenzivno prisustvo republičkih funkcionera – od ministara do direktora službi i javnih preduzeća – praćeno zloupotrebom javnih resursa. Ovo su glavni nalazi Crta posmatračke misije čiji posmatrači prate izbornu kampanju na terenu.

Iako su u pitanju lokalni izbori, kampanja u ove četiri opštine poprimila je obeležja nacionalnih izbora. Više od 20 puta su republički ministri i funkcioneri posetili sve četiri opštine u poslednjih mesec dana, od kojih je više od polovine zabeleženo u Lučanima”, naveo je Raša Nedeljkov, šef Crta posmatračke misije.

Kampanja protiče bez konkretnih programa i poruka izbornih aktera. Liste partija na vlasti se oslanjaju na rezultate javne vlasti u prethodnom periodu, zamagljujući, pri tom, liniju između institucija i partije. Opozicioni blok u Lučanima se oslanja na negativnu kampanju protiv Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera.

Predizborna kampanja je obeležena atmosferom pretnji i pritisaka na birače i izborne aktere u svim opštinama. Pritisci i pretnje su, međutim, najizraženiji u opštini Lučani. Zabeležena su i dva incidenta – paljenje banera i napad na aktivistkinju Srpske napredne stranke, o kojima je javnost obaveštena putem saopštenja SNS-a. O ovim incidentima Crta posmatračka misija nije mogla da pronađe druge podatke, osim iz saopštenja stranke.

“Iz izbora u izbore umesto da beležimo unapređenje kvaliteta izbornog procesa, mi svedočimo da nema nikakvih pomaka na bolje. Umesto nuđenja konkretnih programa od strane lokalnih izbornih lista, republički funkcioneri koji su i istaknuti članovi političkih stranaka na vlasti vode lokalnu kampanju, dok opozicija svoje poruke svodi samo na napade na vladajuće stranke. Važno je da svi izborni akteri budu odgovorni i ne kreiraju atmosferu straha,“ ocenio je Raša Nedeljkov.

U kampanji su zabeležene i aktivnosti humanitarnog karaktera koje organizuju ili u čijoj organizaciji učestvuju opštine (besplatni lekarski pregledi, besplatni koncerti i kulturni sadržaji), a za koje postoje indicije da se radi o promociji stranaka koje čine vlast.

U dosadašnjem toku kampanje, Crta posmatračka misija nije zabeležila veća odstupanja u sprovođenju pripremnih radnji za održavanje izbora od strane lokalne izborne administracije.

 

Kompletan izveštaj o kampanji nalazi se na ovom link-u.

Raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Doljevcu, Kladovu i Kuli izaziva sumnju u legalnost ovog postupka, s ozbzirom na to da ostaje nejasno na osnovu kog zakonskog uslova su ti izbori raspisani. Crta posmatračka misija je podnela Ustavnom sudu u jednom od tri slučaja nisu stvoreni zakonski uslovi za njihovo raspisivanje.

Nezavisne institucije imaju jednu od ključnih uloga za uspostavljanje vladavine prava u jednoj demokratskoj državi. Zadatak im je da štite javni interes u svom delokrugu, kontrolišu izvršnu vlast i da budu produžena ruka parlamentu u sprovođenju svoje kontrolne uloge. Nezavisne institucije, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Regulatornog tela za elektronske medije, su jedan od stubova funkcionalnog demokratskog društva u kome je podela vlasti uspostavljena.

 

Ne mogu da odolim, a da ne dodam još malo o tome kako bi trebalo sve ovo da funkcioniše – kako je osnivač nezavisnih institucija Narodna skupština, nezavisne institucije podnose izveštaje o radu sa preporukama skupštini, zatim bi poslanici trebali da razmatraju te izveštaje i na osnovu njih da daju zadatke izvršnoj vlasti kako bi se zaštitila ljudska prava, uspostavila vladavina prava i unapredio kvalitet života.

 

A kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji i zašto se ovo ne događa?

 

U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore – raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.

 

Imamo i parlament. Ali, parlament radi tako da udovolji volji lidera stranke i time osvoji njegovo poverenje. Takav parlament bira čelne ljude nezavisnih institucija, koji su odobreni od – koga drugog, do lidera stranke. Imamo i zakone koje usvaja zombi parlament na predlog Vlade koja je opet – sačinjena od ljudi koje je postavio – lider stranke. I tako bih mogao u nedogled sa bezbroj primera gde je svaki segment institucionalnog organizovanja – od mesne zajednice, preko škola, bolnica, policije, tužilaštva i sudova do Agencije za nuklearnu sigurnost prošao kroz filter i amin lidera stranke i time osigurao poslušne ljude koji su često početak i kraj stručnosti, profesionalnosti i odgovornosti.

 

U ovakvom sistemu jednoumlja, institut kontrole i kritike, naročito od strane nezavisnih institucija postao je nepotrebna neprijatnost, jer ako kontrola pokaže da neki potez ili odluka stranke u pojavnom obliku parlamenta, zakona, inspekcije, putara ili službenika nije u skladu sa zakonom i javnim interesom, onda nećemo rešavati problem i ispravljati pogrešne odluke, već ćemo ućutkati kritičare i upodobiti kontrolni mehanizam interesima lidera stranke. Drugim rečima – anesteziraćemo Agenciju za borbu protiv korupcije, REM, Zaštitnika građana i sve redom. Sve koji štrče i remete idealnu sliku imaginarne stvarnosti.

 

A šta ćemo mi koji prepoznajemo da ovo zarobljavanje države nikako ne ide u prilog istinskoj demokratiji i poštovanju građanskih prava u Srbiji? Krajnje je vreme da pokažemo koliko nam je stalo do vladavine prava, koliko nam je važno da imamo nezavisne institucije, koliko nam je važno da imamo mehanizme koji nas štite od samovolje pojedinaca. Da budemo glasniji kada REM u izbornom procesu odustane od kontrole medija. Da reagujemo kad funkcioneri bez ograničenja zloupotrebljavaju javne resurse tokom izbornog procesa, a Agencije za borbu protiv korupcije nema.

 

Da se organizujemo kad se prava naših sugrađanki i sugrađana krše od strane bahatih službenika, a Zaštitnik građana ostane nem.

 

Krajnje je vreme da se demokratija brani. Misleći građani i građanke, svako od vas treba da nađe svoj način u odbrani demokratije i već jednom osvojenih političkih prava. Jer, sutra će pokucati na Vaša vrata, a neće biti nikoga da Vas zaštiti.

 

Tekst je preuzet iz dnevnog lista lista Danas, Specijalni dodatak „Ljudska prava: Novi pristup“, koji je, povodom obeležavanja Dana ljudskih prava priredila organizacija A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

CRTA raspisuje konkurs za Web developer-a.  Sve detalje o uslovima, rokovima, i prijavljivanju pogledajte u formalnom tekstu konkursa.

Preuzmite dokument.

Na sam dan održavanja izbora, važno je iskoristiti svoje građansko pravo izlaska na glasanje. Kako vas ne bi različite nedoumice sprečile u ovoj nameri, pripremili smo odgovore na vaša potencijalna pitanja.  Ukoliko ste se često pitali da li ste glasački listić popunili na ispravan način, gde i kome možete uputiti prigovor ukoliko vam je uskraćeno glasačko pravo, šta je zabranjeno na samom biračkom mestu i još mnogo toga, sledeći vodič će vam biti od ključne pomoći.

 

 

Glasanje za odbornike jedinice lokalne samouprave obavlja se na biračkom mestu. Biračko mesto određuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.

Na dan održavanja izbora birački odbor se sastaje u 6,00 časova na biračkom mestu, da bi se izvršile pripreme za početak glasanja, što čine sledećim redosledom: otvaraju vreću sa izbornim materijalom zapečaćenu sigurnosnom zatvornicom, utvrđuju da li je primljeni materijal za glasanje ispravan i potpun, uređuju biračko mesto i dogovaraju se o načinu rada i podeli zaduženja prilikom sprovođenja glasanja.

Pošto obavi pripreme za sprovođenje glasanja, birački odbor utvrđuje da glasanje može da počne, i to konstatuje u zapisniku o radu biračkog odbora.

Biračko mesto se otvara na dan izbora u 7,00 časova.

 

 

Opštinska izborna komisija određuje i oglašava u službenom listu jedinice lokalne samouprave broj i adresu biračkih mesta najkasnije 20 dana pre dana određenog za održavanje izbora, odnosno do 25.11.2018. u ponoć.

 

 

1-Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

 

 

2-Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.

3-Zabranjeno je korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija, kao i foto-aparata i kamera.

 

 

4-Na biračkom mestu je zabranjeno da se, van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska, prave spiskovi birača koji su izašli na glasanje (upisivanjem imena ili rednog broja iz izvoda iz biračkog spiska birača koji su izašli, ili nisu izašli na glasanje).

 

 

5-Izuzetno, dozvoljeno je da članovi biračkog odbora koji su zaduženi da rukuju izvodima iz biračkog spiska, upisivanjem crtica na posebnom listu hartije, vode evidenciju o izlaznosti birača i da podatke o izlaznosti saopštavaju svim članovima biračkog odbora.

6-Što se tiče prisustva medija, predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da budu prisutni na biračkom mestu samo radi pripreme izveštaja o toku glasanja na biračkom mestu.

7-Pripadnici policije na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo ako su na biračkom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora.

 

 

Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen, glasački listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, kao na primer:

 

 

 

Važeći glasački listić jeste onaj na kome je zaokružen jedan redni broj ispred izborne liste, glasački listić na kome je zaokružen naziv izborne liste, kao i glasački listić koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao, kao na primer:

 

Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome:

 

 

 

Moguće povrede izbornog prava usled kojih se može podneti prigovor zbog nepravilnosti u postupku su brojne, ali među njima najčešće su:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Opštinskoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust. Opštinska izborna komisija rešava u roku od 48 sati pa ukoliko usvoji prigovor, poništava osporenu odluku ili radnju.

Protiv svakog rešenja Opštinske izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu.

Građani drugu godinu zaredom nisu imali prilike da u Skupštini čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu. Poslanici vladajuće većine su zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu o budžetskim planovima za sledeću godinu.

Spajanjem rasprave o 62 tačke dnevnog reda poslanicima je umesto 5 sati diskusije u načelu po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ostavljeno po 5 minuta. Dodatno, podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu, vreme za raspravu u pojedinostima je u potpunosti potrošeno, čime se potvrdila namera vlasti da suštinski ukine raspravu o budžetu Republike Srbije.

Pored toga, poslanici ni ove godine nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za raspravu o budžetu s obzirom na to da je Vlada budžet dostavila Skupštini sa 23 dana zakašnjenja. Predlog Zakona o budžetu, koji ima više od hiljadu strana, je već sutradan uvršten na dnevni red sednice.

„Ovakvo ponašanje vladajuće većine nije nikako u duhu demokratije i duboko je zabrinjavajuće. Parlament bi trebalo da je mesto u kom izabrani predstavnici kroz raspravu zastupaju interese građana i unapređuju zakone. Krajnji ishod ovakve rasprave bi bio budžet koji odgovara potrebama građana. Bez rasprave, ovaj budžet je budžet Vlade, a ne Parlamenta i građana“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Inicijativa Otvoreni parlament podseća da je celokupno prolećno i jesenje skupštinsko zasedanje obeleženo opstrukcijom rasprave podnošenjem stotina nesuštinskih amandmana na prve tačke dnevnog reda, kao i objedinjavanjem tačaka dnevnog reda sednica. Narodna skupština je po istom principu usvojila i Zakon o budžetu za 2018. godinu, zbog čega je Otvoreni parlament protestvovao i tom prilikom zatamnio svoj portal.

Podsećamo da je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji koju je usvojio 29. novembra skrenuo pažnju na ovu lošu praksu koja onemogućava raspravu i međupartijski dijalog unutar Skupštine Srbije.