Izbori za odbornike skupština opština Lučani, Kula, Kladovo i Doljevac se održavaju 16.decembra. Kako je naše građansko pravo da izađemo na izbore i glasamo za predstavnike vlasti koji će u naše ime donositi odluke, vreme je da ponovimo gradivo u vezi sa lokalnim izborima. Sve ono što vas je interesovalo o izborima, a niste imali koga da pitate, sada vam je dostupno. Pred vama je prva grupa pitanja i odgovora, koja se odnosi na rapisivanje izbora, izborne liste, rezultate i mandate odbornika.

 

 

Izbore za odbornike jedinica lokalne samouprave raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije 30 dana pre isteka mandata tekućeg saziva. Od dana raspisivanja do dana sprovođenja ne može proći manje od 45 niti više od 60 dana.

Mandat odbornika Skupštine opštine Lučani u tekućem sazivu ističe 26. februara 2019. godine. Predsednica Narodne skupštine raspisala je 28. oktobra 2018. godine  izbore za odbornike u ovoj opštini za 16. decembar 2018. godine.

Mandat odbornika skupština opština Kula, Kladovo i Doljevac prestao je usled odluke Vlade o raspuštanju skupština ovih opština.

 

 

Za odbornika može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se održavaju izbori , a  mogu ga predložiti registrovane političke stranke, koalicije i grupe građana, čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi, s tim da predlagač ne može na izbornoj listi imati manje od jedne trećine kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. U jedinicama lokalne samouprave u kojima ima manje od 20.000 birača, dovoljno je da izbornu listu potpisom podrži 200 birača.

U slučaju predstojećih izbora, imajući u vidu broj birača u opštinama u kojima će se održavati izbori, u opštinama Kula i Kladovo izborne liste moraće da budu podržane od strane 30 birača po kandidatu na izbornoj listi, dok će u opštinama Doljevac i Lučani (koje imaju manje od 20.000 birača) biti dovoljno da svaku listu podrži ukupno 200 birača.

Kako ni u jednoj od jedinica lokalne samouprave u kojima će se sprovesti izbori nije imenovan javni beležnik, potpisi podrške izbornim listama se overavaju u opštinskim upravama/prijemnim jedinicama osnovnih sudova.

 

 

Izborne liste kandidata za odbornike podnose se Opštinskoj izbornoj komisiji (OIK) najkasnije 15 dana pre dana izbora, odnosno do 30. novembra 2018. godine u ponoć.

Izborna lista sadrži: naziv podnosioca izborne liste, naziv izborne liste, ime i prezime nosioca izborne liste ako je određen, podatke o svim kandidatima za odbornike (redni broj na izbornoj listi, ime i prezime, godina rođenja, zanimanje, prebivalište i adresa stanovanja), ime i prezime i potpis lica koje je ovlašćeno da podnese izbornu listu.

Podnosioci izbornih lista mogu odrediti nosioca izborne liste. Lice koje se odredi za nosioca liste mora dati svoje odobrenje. Nosilac izborne liste ne mora biti i kandidat za odbornika.

Kandidat za odbornika koji je prvi na listi kandidata, ne mora istovremeno biti i nosilac liste, već to mogu biti dva različita lica.

Ako izbornu listu podnosi stranačka koalicija, u izbornoj listi se navodi stranačka pripadnost svakog kandidata sa liste.

Izborna lista se može povući od strane podnosioca, najkasnije do dana utvrdjivanja zbirne izborne liste od strane Opštinske izborne komisije.

 

 

Opštinska izborna komisija utvrđuje zbirnu izbornu listu i objavljuje je u službenom listu jedinice lokalne samouprave najkasnije 10 dana pre dana izbora, odnosno do 05.12.2018. godine u ponoć.

Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste, sa ličnim imenima svih kandidata i podacima o godini rođenja, zanimanju i prebivalištu.

Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja.

 

 

Posle zatvaranja biračkog mesta birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu.

Utvrđivanju rezultata glasanja moraju da prisustvuju svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici.

Pošto konstatuje da su nakon izvršene logičko-računske kontrole, rezultati glasanja logičko-računski ispravni, birački odbor popunjava Zapisnik o radu biračkog odbora tako što u zapisnik čitko upisuje:

1) broj primljenih glasačkih listića;

2)  ukupan broj neupotrebljenih listića;

3) ukupan broj upisanih birača (broj birača upisanih u izvod iz BS i, ako su dostavljeni, broj birača upisanih u spisak naknadnih promena i poseban spisak pripadnika vojske)  ;

4) broj birača koji su glasali (zaokruženi u izvodu iz biračkog spiska);

5) broj birača koji su glasali van biračkog mesta;

6) broj birača glasalih uz pomoć drugog lica;

7) broj nevažećih glasačkih listića;

8) broj važećih glasačkih;

9) broj glasova datih za svaku od izbornih lista.

 

 

Broj birača koji su glasali može biti manji ili jednak od broja birača upisanih u birački spisak. Ako u zapisniku stoji da je glasalo više birača nego što ih je upisano u izvod iz biračkog spiska, postoji propust u radu biračkog odbora. To može biti posledica greške u brojanju i pisanju pa birački odbor ispravlja zapisnik ali ako je nastao zbog toga što je dozvoljeno glasanje licu koje nije upisano u birački spisak, to je grubo kršenje izborne procedure i glasanje se na tom biračkom mestu poništava i ponavlja.

Budući da birač može glasati samo jedanput broj glasačkih listića koji se nalaze u kutiji ne sme biti veći od broja birača koji su glasali (koji su zaokruženi u izvodu iz biračkog spiska i kojima je uručen glasački listić).

Ako je broj listića u kutiji veći od broja glasalih, postoji propust u radu biračkog odbora. Taj propust može biti posledica greške u brojanju i zapisivanju i tada se ispravlja u zapisniku, ali ako je propust posledica toga što je jedno lice dobilo više glasačkih listća, birački odbor se raspušta a glasanje na biračkom mestu se ponavlja.

Kako se biraču uručuje samo jedan glasački listić, broj primljenih listića treba da bude jednak zbiru neupotrebljenih glasačkih listića i broja birača koji su glasali.

Svi listići koji se nalaze u kutiji mogu da budu ili važeći ili nevažeći, pa i ukupan broj listića u kutiji treba da bude jednak zbiru važećih i nevažećih listića a ako nije, birački odbor ponovo će prebrojati listiće.

Na svim važećim listićima glasalo se za nekog od kandidata pa i zbir glasova koji je dobilo svako od kandidata mora biti jednak broju važećih listića, a kada to nije slučaj birački odbor ponovo će prebrojati važeće listiće i glasove koji su kandidati dobili.

 

 

U raspodeli mandata učestvuju one izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Stranke/koalicije  nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, s obzirom na to da se na ove subjekte primenjuje tzv. “prirodni prag”.

Opštinska izborna komisija  raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika, i to tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina lista podeli brojevima od jedan zaključno sa brojem koji odgovara broju odbornika koji se biraju u skupštinu jedinice ). Tako dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima onoliko najvećih količnika koliko se bira odbornika u skupštinu jedinice lokalne samouprave. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada.

Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat, a nema više neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila veći broj glasova.

Opštinska izborna komisija  u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta vrši raspodelu odborničkih mandata i objavljuje rezultata izbora u službenom listu  jedinice lokalne samouprave.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeljuje kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.

Zbog vođenja funkcionerske kampanje tokom beogradskih izbora, Agencija za borbu protiv korupcije izrekla je meru upozorenja Andreji Mladenoviću koji je tada iskoristio funkciju zamenika gradonačelnika za promociju izborne liste na kojoj je bio kandidat. Agencija je i nadležnom Prekršajnom sudu u Mladenovcu uputila zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Andreje Mladenovića.

Agencija je pokrenula postupak na osnovu prijave organizacije Crta.  Od ukupno 26 prijava funkcionerske kampanje i zloupotrebe javnih resursa koje je tokom izbornih procesa 2017. i 2018. godine podnela Crta,  ovo je prvi put da je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak i izrekla meru nekom funkcioneru.

“Iako su beogradski izbori odavno završeni i odluka Agencije zakasnela, ona je ipak važno upozorenje za sve javne funkcionere, da ne smeju tu funkciju zloupotrebljavati za stranačku promociju tokom izborne kampanje. Pozdravljamo odluku Agencije, ali i pozivamo da ubuduće pravovremeno pokreće postupke i izriče mere u toku samog izbornog ciklusa i time zaštiti interes javnosti”,  ocenio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Obilazeći radove na rekonstrukciji muzeja u Mladenovcu 12. februara 2018. godine, Andreja Mladenović nije istakao, a na šta je po zakonu obavezan, da li stavove iznosi u svojstvu zamenika gradonačelnika ili izborne liste na kojoj je kandidat. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije izričito zabranjuje funkcioneru da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje, kao i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih subjekata. Za ovu povredu Zakona predviđena je i mogućnost novčane kazne od 50 do 150 hiljada dinara, uz mogućnost izricanja zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Inače, funkcionerska kampanja je postala jedno od glavnih obeležja izbornih kampanja. Po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, beogradski izbori su se mogli porediti sa onim na nacionalnom nivou. Crta je ranije ocenila da je u kampanji za beogradske izbore zabeležen porast slučajeva zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa.

Zato je Crta predlagala izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije tako da svim državnim funkcionerima bude zabranjeno da tokom trajanja izborne kampanje učestvuju na javnim okupljanjima povodom započinjanja izgradnje ili puštanja u upotrebu objekata koji su izgrađeni sredstvima iz budžeta ili javnih fondova.

Kompletan izveštaj o kvalitetu izbornog procesa za Beogradske izbore 2018. godine možete pogledati ovde.

Izbori već godinama unazad predstavljaju jedini vid učešća u demokratskim procesima za koji se opredeljuje i koji praktikuje većina građana Srbije1, dok se vlast “istinski” trudi da im tu mogućnost što češće priredi. Tako su izbori u proteklih pet godina postali skoro svakodnevna pojava. Na birališta se, na republičkom i na lokalnom nivou, izlazilo čak pet puta.

Kriza dijaloga i kriza institucija u Srbiji govori o destabilizaciji ključnih elemenata demokratije, dok trenutna vladajuća većina ne podnosi prazan prostor u kome bi se slobodno razgovaralo, kritikovalo, pisalo i debatovalo, zaključak je debate “Parlament i demokratija” u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung.

Kao jedna od uvodničarki u okviru debate, učestvovala je Tara Tepavac ispred CRTE zajedno sa Natašom Jovanović Ajzenhamer (Filozofski fakultet) i Vesnom Marjanović (Narodna poslanica).

Nalaze CRTE iz istraživanja Otvorenog parlamenta je predstavila Tara Tepavac, govoreći o zabrinjavajućim trendovima ograničavanja parlamentarne debate, izostanku suštinske rasprave o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini, kao i nedostatku efektivne parlamentarne kontrole.

“Izveštaji nezavisnih organa nisu razmatrani u Skupštini od 2014.godine iako ih oni redovno podnose zakonodavnom telu, dok je u 2018.godini održano samo jedno javno slušanje u parlamentu”, izjavila je Tara Tepavac.

Dijalog u centru je platforma za javni dijalog otvorena za stručnjake, političare, civilno društvo i medije. Razgovaramo o aktuelnim pitanjima društvenog razvoja, tražimo rešenja, predlažemo promene. Kroz društvene mreže, građani prate i uključuju se u debate.

 

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Građani imaju moć-Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa“ u četvrtak u KC Grad u Beogradu. 

 

Diskutovalo se o ulozi građanskih inicijativa u kontekstu formulisanja i odlučivanja u urbanim planiranju, zatim o razlogu zašto građani nisu u većoj meri uključeni u ovakvim inicijativama, kakav je odnos vlasti prema aktivnim građanima i građanskim inicijativama, kao i da li građani prepoznaju urbanističke inicijative kao bitne i da li je umrežavanje i povezivanje inicijativa moguće?

 

Na forumu su govorili:

1-Zoran Bukvić – predstavnik inicijative “Savski nasip”

2-Marko Živković – predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci“

3-Biljana Savić – predstavnica inicijative „Naselje Stepa Stepanović“

 

Više o forumu možete pogledati ovde, a snimak celokupne diskustije pogledajte ovde.

U okviru konferencije Teen Talk 2018 u organizaciji Color Press Group, 20.novembra u Domu Omladine u Beogradu, prisutne tinejdžerke i tinejdžeri su imali priliku da se upoznaju sa kampanjom Inspiring Girls Srbija.

Ideja o organizovanju konferencije posvećene tinejdžerima nastala je 2013.godine, kada je i održan prvi Teen Talk. Konferencija ima za cilj skretanje pažnje i osvešćenost mladih ljudi, srednjoškolaca, o njihovim problemima, preprekama i svakodnevnom životu.

Kampanju “Inspiring Girls Srbija” su na drugom panelu konferencije predstavile Vukosava Crnjanski, predstavnica kampanje u Srbiji, Jelena Ćuruvija, glumica i volonterka kampanje i Marija Lubardić, učenica OŠ “Drinka Pavlović”.

Kasnije su tinejdžerke kroz druženje i razgovor sa uspešnim i inspirativnim ženama iz različitih sfera, imale priliku da se  bliže upoznaju sa njihovim profesijama, izazovima na koje su nailazile na profesionalnom putu ali i prilikama koje su im se ukazale.

Sa devojčicama su razgovarale:

1-Jelena Ćuruvija-glumica

2-Anđelka Janković-direktorka agencije KULTURIFIK, dir. marketinga Bitefa i 2i Film
Srbija

3-Brankica Treskavica-Novinarka Color Press Group-a

4-Jelena Vukić-osnivačica portala Mravinjak.me

 

Kampanja „Inspiring girls“ u Velikoj Britaniji, je za četiri godine, okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica. U okviru ove kampanje, slični događaji su organizovani u još nekoiko osnovnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kikindi.

Kako nam decembar veoma brzo stiže, može se reći da se i sezona izbora približava. Ako se pitate u kakvoj vezi su izbori i decembar, otkrićemo vam. U oktobru ove godine, raspisani su izbori za odbornike skupština opština Lučani, Kladovo, Kula i Doljevac. Izborni dan će se održati 16.decembra. Nekako smo već navikli da sa prvim snegom ubacujemo listiće u glasačke kutije. Ova tradicija potiče još iz davne 1990.godine, kada su u decembru održani izbori za predsednika i narodne poslanike republike Srbije. Od tada, izbori se često održavaju u jesenje-zimskom periodu, počevši najranije od septembra pa sve do februara. Ukupno je održano 15 izbora u ovom periodu, čak 9 u decembru, a 5 u januaru. Tako se i ove godine nastavlja ovaj običaj. Pogledajte celokupni pregled održavanja izbora u sledećoj tabeli:

 

1. Izbori za predsednika republike Srbije     9.decembar 1990.godine
2. Izbori za predsednika republike Srbije 20.decembar 1992.godine
3. Izbori za predsednika republike Srbije 21.septembar i 5.oktobar 1997.godine
4. Izbori za predsednika republike Srbije 7. i 21. decembar 1997.godine
5. Izbori za predsednika republike Srbije 29.septembar i 13.oktobar 2002.godine
6. Izbori za predsednika republike Srbije 8.decembar 2002.godine
7. Izbori za predsednika republike Srbije 16.novembar 2003.godine
8. Izbori za predsednika republike Srbije 13. i 27.jun 2004.godine
9. Izbori za predsednika republike Srbije 20.januar i 3.februar 2008.godine
10. Izbori za predsednika republike Srbije 6. i 20.maj 2012.godine
11. Izbori za predsednika republike Srbije 2.april 2017.godine
12. Izbori za narodne poslanike 9. i 23.decembar 1990.godine
13. Izbori za narodne poslanike 20. i 27.decembar 1992.godine;
3.januar 1993.godine
14. Izbori za narodne poslanike 19. i 26.decembar 1993.godine;
5.januar 1994.godine
15. Izbori za narodne poslanike 21, 28.septembar i 5.oktobar 1997.godine  
16. Izbori za narodne poslanike 23. decembar 2000.godine i 10. januar 2001. godine
17. Izbori za narodne poslanike 28. decembar 2003.godine
18. Izbori za narodne poslanike 21. januar i 8.februar 2007.godine
19. Izbori za narodne poslanike 11.maj 2008.godine
20. Izbori za narodne poslanike 6.maj 2012.godine
21. Izbori za narodne poslanike 16. i 23.mart 2014.godine
22. Izbori za narodne poslanike 24.april 2016.godine

 

 

*Izvor: http://www.rik.parlament.gov.rs/arhiva.php

Više od 60 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice pozvalo je nadležni skupštinski odbor za kulturu i informisanje da proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude potpuno otvoren, transparentan i u skladu sa zakonom.

Za nepunih mesec dana ističe mandat aktuelnom Povereniku. Prethodna iskustva sa kašnjenjem izbora rukovodilaca državnih organa, posebno nezavisnih institucija, imala su štetne posledice na njihov rad, a posledično i na prava građana i javni interes koje bi ove institucije trebalo da štite. Zbog toga inicijativa poziva nadležni odbor da što pre otpočne postupak izbora novog Poverenika.

U otvorenom pismu predlaže se da odbor javno pozove sva zainteresovana lica koja ispunjavaju uslove da se prijave za funkciju Poverenika. Zbog značaja institucije Poverenika kao nezavisnog državnog organa, posebna pažnja treba da se posveti kriterijumima neophodnim za stručnu i profesionalnu zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Da bi se obezbedio izbor najboljeg kandidata, incijativa poziva odbor da precizira zakonske uslove za izbor Poverenika, primeni standarde iz drugih postojećih zakonskih rešenja i dobrih praksi. Takođe, potrebno je i da nadležni odbor obavi razgovor sa najboljim kandidatima na sednici koja će biti otvorena za javnost i da obrazloži predlog odluke o izboru najboljeg kandidata prema definisanim uslovima.

Potpisnici:

 

Otvoreno pismo možete pogledati ovde.

Moć u rukama građana će jedino ostvariti svoju punu snagu, ako građani budu uporni, strpljivi i ako svojim aktivizmom svakoga dana teže ostvarivanju svojih građanskih prava, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Građani imaju moć – Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji Istinomera, u Kulturnom Centru GRAD.

Učesnici foruma predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić,  predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci“ Marko Živković  i  Biljana Savić ispred inicijative “Naselje Stepa Stepanović”, složili su se da jedino brojnost i okupljanje kritične mase može dovesti do promene sistema, kako bi svi živeli u potpunosti svoj život, jer i država i grad postoje zbog samih građana.

„Ono što je specifično za naše udruženje, jeste da su naši problemi nastupili upravo zbog apsolutnog ignorisanja bilo kakvih pravila i zakona ove države. Moja želja danas je da mi našim aktivizmom postignemo makar i najmanji uspeh, koji bi se ogledao u tome da zabeležimo takve stvari, da ti ljudi budu procesuirani i kažnjeni i da na taj način koliko toliko vratimo lice ovog grada“, naglasio je predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci”  Marko Živković.

Takođe,  Živković je istakao da određene resurse nepovratno gubimo, kao što su parkovi, šume i drveće, kao i da jedino što nas može motivisati na angažovanje jeste da očuvamo minimalni nivo dostojanstva života u Beogradu.

„Smatram da inicijative generalno mogu da menjaju trenutno stanje. Kada se pojavi dosta ljudi koji se oko nečega bune, vlast oseća taj otpor. Kada ste vidljivi, veća je šansa da ćete uspeti. Pitanje je koliko su građani svesni da treba da se angažuju. Kod Savskog nasipa je specifična situacija, jer je on navodno izopšten iz centra zbivanja, a zapravo je jako bitan za sve nas. To je izvorište i prostor za rekreaciju, a preti nam divlja i haotična urbanizacija“, dodao je predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić.

Bukvić je još naglasio da je problem nedovoljnog angažovanja građana taj kada ne mogu da se poistovete sa određenom inicijativom, kao i da je stanovništvo generalno izgubilo poverenje u građanski aktivizam i njegovu moć.

„Udruženje građana „Naselje Stepa  Stepanović“ je oformljeno kako bi pomoglo novim stanarima  u potpunom ostvarivanju njihovih prava kao stanara tog naselja. Urbanističke inicijative treba da budu mnogo dostupnije građanima. Problem nastaje što te inicijative, često su nerazumljive za građane. Međutim, samo našim aktivizmom, delovanjem i praćenjem toga šta se dešava u našem gradu, možemo ostvariti naša prava“, zaključila je predstavnica inicijative “Naselje Stepa Stepanović” Biljana Savić.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.