Na osnovu analize stanja u svim fazama izbornog procesa u Srbiji, jedan od ključnih zaključaka za unapređenje kvaliteta sprovođenja izbora je potreba da se svi zakoni koji regulišu izbornu materiju objedine u jedinstveni izborni zakon. Kao organizacija koja zagovara transparentnost u izradi nacrta zakona, CRTA pokreće proces razvoja zakonskog rešenja koji podrazumeva javnost u radu radnih grupa, kriterijume za članstvo, učešće i konsultovanje javnosti kroz dvosmernu komunikaciju, dostupnost dokumenata iz procesa rada i redovno informisanje javnosti o samom procesu.

Sa ciljem da ovaj proces rezultira kvalitetnim predlogom jedinstvenog izbornog zakona raspisujemo javni poziv za članstvo u radnim grupama. Pozivamo sve zainteresovane pojedince koji imaju akademsko iskustvo u izborima, izbornim procesima i izbornom zakonodavstvu, da se prijave za članstvo u radnim grupama. Radne grupe će raditi na predlozima za rešavanje ključnih kategorija  problema u izbornom procesu kako bi se došlo do novih rešenja koja će biti u skladu sa međunarodnim standardima za organizovanje i sprovođenje izbora i koja će garantovati postojanje efikasnih mehanizama za sprečavanje zloupotreba svih vrsta.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti za rad na rešavanju jedne ili najviše dve kategorije problema koje su ovde navedene:

1.Izborni organi (izbor, članstvo, nadležnosti, procedure rada);
2.Birački spisak;
3.Zloupotreba javnih resursa i pozicije javnih funkcionera u kampanji;
4.Transparentnost izbornog procesa i otvorenost u radu organa za sprovođenje izbora;
5.Mediji u izbornom procesu;

Po formiranju radnih grupa za svaku od prepoznatih kategorija problema (ukupno 5), uslediće poziv za prvi sastanak svake pojedinačne radne grupe.

Angažman članova radnih grupa obuhvata rad na jednoj od navedenih kategorija problema, u periodu od novembra 2018. do jula 2019. godine. Od članova radnih grupa očekuje se prisustvo na najmanje četiri redovna sastanka, redovna komunikacija oko definisanja predloga rešenja za prepoznate probleme u izabranoj radnoj oblasti, kao i prisustvo na dodatnim sastancima po potrebi i dogovoru grupe.  Prvi sastanci radnih grupa planirani su za period od  27. novembra do 7. decembra 2018. godine.

CRTA će, za rad u radnim grupama, snositi sve potencijalne troškove organizacije, kao i  eventualnih putovanja članova radnih grupa.


Svi koji žele da se prijave treba da pošalju:

 

Uslovi za prijavu kandidata:

 

Sve navedeno je potrebno poslati najkasnije do petka 23.11.2018. godine u 17h na: [email protected]. Proces selekcije članova radnih grupa završava 26. novembra, kada će kandidati biti obavešteni o ishodu javnog poziva.

 

Celokupni formalni poziv možete preuzeti ovde.

Politika je deo naše svakodnevice, a odgovornost građana prema samima sebi predstavlja ključni faktor u otklanjanju latentnog nasilja, zaključak je tribine “Svakodnevno je političko – razgovor o uzročnim faktorima nasilja”, koju je organizovao Omladinski centar CK13 u Novom Sadu u okviru koje je učestovala i Ivana Markulić ispred CRTE.

Učesnici tribine Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena Roza iz Zrenjanina, Marko Vasiljević iz grupe A11, inicijative za ekonomska i socijalna prava iz Beograda i Ivana Markulić ispred CRTE, upoznali su prisutne sa pojavom latentnog nasilja političkog sistema koje se ogleda pre svega u ugrožavanju našeg prava slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, neregularnosti u izbornim procesima, zatim netransparentnosti rada državnih institucija i javnih preduzeća, kao i korupciji.

“Odgovornost građana prema samima sebi je upravo u tome da drže odgovornim državnu upravu, glavne aktere političkog diskursa, javna preduzeća, tj.sve one koje mi biramo i koje, kroz novac koji odvajamo kroz poreze,plaćamo da savesno i u najboljem društvenom interesu rade svoj posao”, izjavila je Ivana Markulić.

Diskutovalo se i o poreklu nasilja, njegovom prisutnošću u našem društvu kroz različite segmente istog. Takođe, skrenuta je pažnja i na nasilje prema ženama i socijalno ugroženim i marginalizovanim grupama.

“Ako se u našem društvu ogleda (ne)odgovornost koja je osnova društveno-političkih odnosa, jedno od rešenja nalazi se u stalnoj društvenoj budnosti građana, tj. njihovoj osvešćenosti da mi kao građani imamo moć da utičemo na konstantu promenu sistema kroz aktivno učestvovanje u svim demokratskim procesima. Ti procesi se ne odnose samo na izlazak na izbore ili aktivno učestvovanje u izbornom procesu, već i kroz aktivno deljenje u politici svakodnevnog, a to je ono što je, za nas građane, najbitnije”, zaključila je Ivana Markulić.

 

Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji Idealinarijumu.

 

Ova vlast aktivno radi na ograničavanju prava javnosti da zna, i prema tome radi direktno protiv razvoja demokratskog društva u Srbiji. Ova vlast neće demokratiju. Nemam niti jedan razlog da verujem da je drugačije. Jer kakvi su to građani po meri sadašnjih, vladajućih političkih struktura? Samo oni koji pružaju bezuslovnu podršku, poslušnost, papagajsko ponavljanje serviranih političkih poruka, bez kritičkog promišljanja i preispitivanja različitih društvenih pojava i procesa.

 

Postaviti pitanje u ovom društvu je jeres. Pozvati na debatu i dijalog je, iz perspektive vlasti, pokazatelj mržnje prema zemlji i ljudima koji žive u njoj. Sva pitanja, a posebno ona kojim se žele rasvetliti afere, istražiti korupcija, ili pak drugi potezi vlasti koji ne odaju utisak da su u interesu javnosti, ostaju bez odgovora. Umesto odgovora, vlast nudi burne reakcije: osude novinara koji se usuđuju da postavljaju pitanja, progon aktivista koji pokreću građane da brane svoja prava, zastrašivanja državnih službenika koji, uprkos pritiscima, profesionalno rade svoj posao. Svi oni dobijaju epitet stranih plaćenika, domaćih izdajnika i mrzitelja srpskog naroda. Da nas podsetim – ako ministra pitaš kako je kupio stan od 250 kvadrata – odgovor je da si strani agent i da radiš protiv Srbije. Ako pitaš ko je rušio u Savamali, odgovor je da je to pokušaj rušenja Vučića. Ako pitaš zašto zakon nije jednak za sve – postaješ glavna meta tabloida.

 

Ali skrivanje informacija dobija novu dimenziju u Srbiji. Iako je do sad vlast vrlo revnosno ignorisala pitanja, retko odgovarala, a tada obično dostavljala netačne ili nekompletne podatke, rešila je da stvar više ne prepušta slučaju. Ključni mehanizam na osnovu koje javnost može da traži informacije u posedu državnih organa, našao se na meti izvršne vlasti.

 

Pod izgovorom unapređenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, država se nameračila da uradi dve ključne stvari – izuzme društva kapitala (npr. Železnice Srbije ili Koridore Srbije) iz liste obaveznih da odgovaraju na pitanja javnosti i da proces pristupa informacijama zakomplikuje tako da odbije što više građana.

 

U zemlji u kojoj se jedina i prava istina servira kroz političke autointervjue Šefa države, verifikuje kroz pisanja režimskih medija i konačno potvrdi kroz analize „nezavisnih“ analitičara, pravo građana na pristup informacijama je nepotrebno, zar ne?

 

Možda je bolje, pa čak i zdravije, da nismo nikad čuli priče o tome da je ministar u ulozi lekara omogućavao kriminalcima da izbegavaju suđenja, da nismo saznali šta su sve političari na javnim funkcijama stekli za rekordno vreme, kako su ukidane presude bosovima narko klanova ili kako su nameštani tenderi. Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji – Idealinarijumu. Možda je bolje.

 

A za one koji žele i dalje da misle SVOJOM glavom, koji veruju u profesionalno novinarstvo, koji vide snagu društva u različitostima, koji su da se zakonom ograničava samovolja pojedinca, za one koji bi da ZNAJU šta se dešava u njihovom društvu i državi, nemam da ponudim jednostvano i lako rešenje. Slobodu i demokratiju nam niko neće dati. Njih moramo da osvojimo i odbranimo. Umesto sužnji njihovog Idealinarijuma, budimo aktivni GRAĐANI Srbije. Za početak odbranimo PRAVO JAVNOSTI DA ZNA. #SrbijaDoInformacija

 

 

Blog je pisan za krik.rs