Vujo je politikolog i doktorand uporedne politike i metodologije društvenih istraživanja na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Zanima ga sve u vezi izbornog procesa. Često priča o podacima. Član je istraživačkog tima Crte od maja 2018.

Aleksandra Srećković je diplomirana psihološkinja, a timu Crte se pridružila u maju 2018. godine. Iskustvo u analizi medija sticala je radeći u istraživačkim agencijama GfK, Synovate i Ipsos, kao i Research menadžerka u  Blicu – gde je provela sedam godina. Posebno je zanimaju digitalni mediji. U slobodno vreme trči polumatarone.

Olivera je stekla zvanje Diplomiranog ekonomiste, smer Finansije, bankarstvo i revizija na Alfa BK Univerzitetu. CRTA timu se pridružila u februaru 2018 kao stažista u Finansijama i administraciji, a trenutno je na poziciji Office asistenta.  Voli da pleše i insturktorka je plesa za decu i omladinu. Svoje slobodno vreme voli da provodi sa prijateljima.

Aktivistkinja i borkinja za decentralizaciju, veruje da je u umrežavanju ključ razvoja. Kao predsednica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji radila je na razvoju omladinskih organizacija po čitavoj Srbiji što ju je i dovelo u CRTU u julu 2018. godine. Pored osnaživanja lokalnih zajednica interesuju je i regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu i ženska prava. Voli elektronsku muziku i putovanja na ne tako poznate lokacije.

Novak se pridružio CRTA timu varljivog leta 2018. Želja za novim izazovima i radom u dinamičnom okruženju ga je motivisala da se posle 8 godina rada u Misiji OEBS-a u Srbiji nađe u našem timu. Za sebe kaže da je timski igrač iako mnogi koji su gledali njegove rekreativne basket nastupe tvrde potpuno suprotno. Završio je FPN dok još nije bilo „Bolonje“.  

Jovana Prešić se CRTA timu pridružila početkom 2018. godine. Po obrazovanju je novinarka, sa iskustvom rada u štampanim medijima. Od kada se kao srednjoškolka „navukla“ na Utisak nedelje Olje Bećković interesuje se za novinarstvo i politička dešavanja. Ponosna je što je radila i radi sa ljudima koji nastoje da društvo u kome živimo učine boljim.

Gordana Petkovic je diplomirani inženjer menadžmenta u proizvodnji. CRTA timu se pridružila od februara 2018. Pecanje, vožnja biciklom i druženje sa drugarima su stvari u kojima uživa. Večiti je optimista i uvek spremna da svoj optimizam podeli sa svojim timom.

Zoran je diplomirani inženjer arhitekture, a studirao je i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. Pridružio se CRTA timu u februaru 2018. Prvi put je profesionalno angažovan kao fotoreporter u listu ,,Demokratija“ tokom protesta 1996/7. Fotografije i fotoinstalacije je  izlagao u mnogim beogradskim galerijama, kao i na Oktobarskom salonu i Internacionalnom studentskom salonu fotografije u Hong Kongu. Nagrađen je Nagradom Nadežde Petrović. U domaćoj i stranoj štampi objavljeno je više stotina njegovih fotografija. Tata je dve ćerke.

Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.