Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Istinomer, prvi fact-checking portal u regionu, i Crta, organizovali su međunarodnu konferenciju  „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?“ u četvrtak u Hotelu Zira u Beogradu.

 

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu interesovanja. Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije.

 

 

Odgovore na ova pitanja novinari Istinomera potrudili su se da nađu u razgovoru sa domaćim i stranim novinarima i predstavnicima medijskih kuća (BBC Srbija, RTS, Blic, N1, litvanski portal Delfi…). Predstavili smo i primere inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta.

 

 

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati medijskog monitoringa u četiri države u regionu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Celokupnu analizu možete pogledati ovde.

 

 

Istinomer je prvi fact-checking portal u regionu koji se od 2009. godine bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja.

 

 

Više o samoj konferenciji možete pročitati ovde.

 

 

dezinformacije

Ako je svet (još odavno) postao globalno selo, a internet ga dodatno sabio na površinu koja se meri u klikovima, onda se na tom prostoru informacije šire brže od odjeka. Događaj i vest su vremenski gotovo srasli. Sve je na dlanu. Ništa se ne može sakriti. Postoje slika, ton, tekst, fotografija. Svima je sve dostupno. Dakle, sve je jasno. Da li? “Nema laži, nema prevare”, uzvikuju od pamtiveka opsenari, iluzionisti i hipnotizeri. Manipulaciju oblače u očiglednost i u mreže hvataju lakoverne. Naivne ili prostodušne? Ili samo lenje da se zapitaju, razmisle i provere. Ništa novo – vekovima. Osim novih metoda. I brzine.

 

Zastrašujuće brzine kojom se na dezorijentisane i svakovrsnim problemima okupirane svakog trenutka strovaljuju džakovi podataka, vesti, informacija, činjenica, tvrdnji… Pobeći od njih? Ili ih pripitomiti i pretvoriti u znanje. Proveriti preko kredibilnih izvora, a onda ih opovrgnuti ili usvojiti. Za ovu drugu opciju izjasnili su se “fektčekeri”, oni koji proveravaju činjenice. Najčešće u izjavama političara, ali ne samo u njima i ne samo kod njih. Naravno, to čine sporije od bujice informacija koja plavi globalnu mrežu. Ali, rade temeljno. Uz podrazumevajuće insistiranje na (koliko god je to moguće) objektivnosti, bez čega bi ceo rad bio besmislen i vodio (novoj) manipulaciji.

 

Tako razmišljaju “fektčekeri”, koji su sa raznih krajeva planete prošle nedelje došli u Rim na Međunarodnu konferenciju “Global Fact 5”. Više od 200 učesnika iz 56 zemalja. Među njima su, svakako, bili i predstavnici Istinomera. Razmenjivana su iskustva u radu, predstavljana nova rešenja, govorilo se o borbi protiv dezinformacija u doba postistine… Predstavnici “Gugla” i “Fejsbuka” prezentovali su svoje metode otkrivanja lažnih vesti, a o tome kako razlikovati kvalitetnu od frizirane informacije govorili su i novinari velikih svetskih medija – američkog “Vašington posta”, britanskog Bi-Bi-Sija, francuskog “Liberasiona” i “Le Monda”, italijanske ”La Stampe”… Ohrabrujuće i motivišuće. U svetu u kome su na jedan klik od konzumenta i laž i istina, zavodljivost iskrivljene slike brže pronalazi put. Ali, u trci sprintera i maratonca zna se (ipak) ko će odneti prevagu.

 

A o tome kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku govorićemo i sutra. Da li i kako tradicionalni mediji mogu da odgovore na izazove koje nose dezinformacije i kakvi su rezultati medijskog monitoringa, koji se tiče i ove oblasti, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori? Učesnici Istinomer međunarodne konferencije “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?” pokušaće da ponude odgovore na neka od ovih pitanja (#live na našem YouTube kanalu i Facebook strani od 9.30h).

 

#FightDisinfo

 

Vidimo se!

 

 

 

 

Pomalo nezapaženo u javnosti prošla je vest o sastanku predsednika Izvršnog odbora SNS-a Darka Glišića sa članovima smederevskog Gradskog odbora. Kako je preneo portal Podunavlje.info zaključak ovog sastanka je da će ubuduće sve odluke o funkcionisanju grada, lokalne administracije i javnih preduzeća i ustanova donositi Gradski odbor SNS-a, a ne kao do sada.” Trebalo bi da su do sada odluke donosili oni koje su građani izbarali i dali im mandat da odlučuju u njihovo ime. Bar je tako u demokratskim državama. Ali u Srbiji izgleda da treba da se klanjamo – “njenom visočanstvu – stranci”.

 

Pitam se – da li mi živimo u paralelnoj stvarnosti u kojoj zakon propisuje da jedna stranka na stranačkim organima odlučuje kako će da funkcioniše jedna lokalna samouprava?

 

Zakoni kažu ne. Član 11. Statuta Grada Smedereva propisuje : “Grad samostalno odlučuje o poslovima iz svoje nadležnosti, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji Grada učestvuju u vršenju poslova iz nadležnosti Grada, preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini grada, putem referenduma, građanske inicijative i zbora građana, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.”

 

U nedelju 17. juna 2018. godine održani su izbori za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Prema saznanjima portala Voice članovi komore su bili izloženi pritiscima i pretnjama otkazima ako ne glasaju za kandidate Srpske napredne stranke. Kako navodi portal jednoj kandidatkinji je rečeno da mora da povuče kandidaturu jer time “ugrožava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića”. Nekoliko dana pred izbore, u pritiske se uključio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo koji je u dopisima direktorima domova zdravlja naložio za koga treba da se glasa.

 

Ovi primeri su dokaz onoga što se odavno zna. Izbori u Srbiji su postali farsa jer se odluke više ne donose u institucijama nego u jednoj stranci. Stranka odlučuje o tome ko će biti direktor nekog javnog preduzeća u Smederevu, ko će biti članovi komore medicinskih sestara, ko će biti ministar finasija, novi gradonačelnik Beograda, selektor fudbalske reprezentacije…Koja je onda svrha izbora u Srbiji? Da li su izbori stvarno praznik demokratije kada je svaki naredni izborni ciklus sve manje u skladu sa standardima za fer i slobodne izbore? Kako možemo da budemo sigurni da će oni za koje smo glasali da nas zastupaju kada je od poslednjih lokalnih izbora 2016. godine stranku promenio 531 odbornik?

 

Možda je rešenje da ukinemo i izbore i institucije ako se već odluke donose u nekim glavnim i gradskim odborima. Budžetu Srbije bi se to veoma svidelo, a i stranci koja njime raspolaže. Možemo i da se pravimo da ne postoji član 5. Ustava Srbije i da u njemu ne piše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi. A možemo i Ustav da ukinemo, šta će nam.

 

Neophodno je da građani ne odustaju od svojih prava i da postanu svesni da u njihovim rukama leži moć,  zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ održanom večeras u Kruševcu u organizaciji CRTE i Istinomera.

Učesnici foruma novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu Slaviša Milenković, autor video projekta Ciklotron Dušan Čavić, novinarka Nada Budimović, glumac i aktivista Branislav Trifunović i šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević složili su se da je neophodno da građani u lokalnim sredinama udruže snage i zajedno se aktiviraju kako bi ostvarili željene promene.

“Obećanja koja su data građanima Kruševca nisu ispunjena. Sadašnja vlast je obećavala da će ispitati privatizaciju preduzeća, da će pokrenuti proizvodnju u fabrikama, međutim ništa se od toga nije desilo. Govorilo se  i o različitim stranim investitorima, ali dolazimo do podatka da je tek svako 7 obećanje ispunjeno” izjavio je Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu.

Poslednjih pet godina u Kruševcu, oko 2.500 ljudi je ostalo bez posla. Otprilike samo 600 ljudi je ponovo zaposleno, što znači da je Kruševac za dve hiljade radnih mesta i dalje u minusu.

U ovoj zemlji, dobijanje radnog mesta vam nažalost ne garantuje pristojan život. i dalje tražimo odgovore na pitanja: Čiji su naši životi, čija su naša radna mesta i čija su naša politička uverenja? Jer da biste dobili radno mesto definitivno je potrebno članstvo u stranci” naglasila je novinarka Nada Budimović.

“Suštinski problem je što vlast računa da te “njihove” ljude može da kupi. Onog trenutka kada bi im se jedan po jedan čovek suprotstavio, tada bi im iz ruku izmaklo njihovo glavno oružje. Poteškoća se ogleda u nedovoljno obrazovanim ljudima koji se mogu lako “prodati” i kojima se lako može manipulisati” dodao je glumac i aktivista Branislav Trifunović.

“Kroz medije čujem da su ugrožena prava radnika. Ali ne vidim nikakve sindikate koja se bore za njihova prava, ne vidim apsolutno ništa. Dokle god ne dođe do podizanja standarda prosečnog zaposlenog lica, do tada ćemo se boriti za osnovna lična prava koja su nam data, što je sasvim besmisleno”, izjavio je
Dušan Čavić, autor video projekta Ciklotron.

“Dokle god znamo da prepoznamo šta je dobro, a šta loše-postoji šansa da se borimo protiv partijskog zapošljavanja. Potrebno je da ljudi budu osvešćeni i odgovorni prema sebi i drugima” izjavio je Pavle Dimitirijević, šef pravnog tima Crte.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Zahvaljujući podršci Gugla organizacijama koje se bave proverom činjenica (fact checking organizacije) ocene izjava političara na portalu Istinomer.rs sada su dostupnije čitaocima. Od danas pretraživanjem određenih pojmova na Guglu, ako na portalu Istinomer već postoji ocenjena izjava na tu temu, ona će se pojaviti među prvim ponuđenim rezultatima pretrage. U pretrazi će odmah biti dostupna i informacija izjava kog političara je u pitanju i koju je ocenu dobila od Istinomera (istina, poluistina, neistina, kratke noge). Na taj način biće lakše i brže doći do informacija o istinitosti izjava političara u Srbiji.

Istinomer.rs , kao inicijativa CRTE, je prvi fact-checking portal u regionu koji od 2009. godine promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč prateći i ocenjujući izjave javnih funkcionera prema tri kriterijuma: ispunjavanje obećanje, istinitost i doslednost. Istinomer je, u poslednjih deset godina od kada je pokrenut, ocenio više od 3.000 izjava, kako republičkih tako i lokalnih javnih funkcionera.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

 

Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se ove godine održava u Rusiji. Euforija oko ovog događaja nije mogla da vas zaobiđe, čak iako vas sport nimalo ne zanima. Ko će biti u reprezentaciji? U kojoj su grupi? Kakav je sastav drugih reprezantacija? Naravno, svi žele da vide najbolje u dresu svoje države. Ista situacija je i pred druge manifestacije. Zašto nam je važno da nas najbolji predstavljaju na svakom mestu, osim u Parlamentu?

 

Najaktivniji poslanici prema statistici Otvorenog parlamenta retko govore o onome za šta su tražili reč, ali zato redovno uspevaju da kroz svaki deo rasprave o aktima na dnevnom redu vređaju svoje političke protivnike. Nije bitno da li su reč dobili po Poslovniku, za govor o aktima ili amandmanima, sve se može iskoristiti za repliku. Na sednicama se ne raspravlja o dnevnom redu, nego o onome što je poslanicima te nedelje najzanimljivije.

 

Samo tokom ovogodišnjih sednica, parlamentarci su uspeli da prekrše skoro sva pravila i procedure. No, niko se oko toga mnogo ne potresa. Amandmani “sa posebnim osvrtom” se vrte na svakoj sednici, većina usvaja zakone, opozicija glasanju ali i dobrom delu rasprave ne prisustvuje. Svakim danom dostojanstvo Narodne skupštine se urušava brže, jače i bolje.

 

Ovaj veličanstveni način predstavljanja se ne zadržava samo unutar granica naše države. Narodni poslanik Meho Omerović priveden je zbog krađe na aerodoromu u Nemačkoj, a poslanici su ovom incidentu posvetili celo vanredno zasedanje i zasad utvrdili ništa. “Slučaj Meho” nije izdvojen primer blamiranja pred svetom. Hrvatska je prošle nedelje pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija pokrenula “pitanje Šešelj”,  jer osuđeni ratni zločinac sedi u Parlamentu i širi govor mržnje, a srpske vlasti na to ne reaguju.

 

Skupština izgleda kao dosadan i veoma skup rijaliti, a ne predstavničko telo u kojima se donose akti značajni za sve građene ove države.  Međutim, izgleda to nije bitno ni predstavnicima ni stanovnicima Srbije. Prema “Crtinom” istraživanju o učešću građana u demokratskim procesima, ispitanici su se izjasnili kao najmanje zainteresovani za teme u vezi sa radom Skupštine i programima političkih partija.  Između 60 i 70 odsto građana koji su učestvovali u istraživanju ocenilo je da ne zna ili malo zna o Skupštini Srbije, ulozi poslanika i programima političkih partija.

 

To što građani ne znaju dovoljno o značaju parlamenta i što u Skupštini ne postoji rasprava, nije prepreka za usvajanje zakona. U toku ove godine usvojeno je 80 zakona, a skoro sve je predložila Vlada, koja je, uostalom, bila i jedna od glavnih tema rasprava o zakonima.  

 

Narodna skupština odavno nije telo koje ima reprezentativnu, izbornu, zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Pitanje je da li nam je ovaj privid parlamenta uopšte i potreban.