Devojčice i dečaci iz osnovne škole “Sveti Sava” iz Kikinde na događaju “Devojčice imaju reč” u okviru kampanje “Inspiring Girls” (Inspiracija za devojčice) su se kroz druženje sa uspešnim i inspirativnim ženama iz Kikinde bliže upoznali sa njihovim profesijama, izazovima na koje su nailazile na profesionalnom putu ali prilikama koje su im se ukazale.

Ovaj događaj je jedan u nizu u okviru kampanje “Inspiring girls”, koju je pokrenula organizacija CRTA iz Beograda po uzoru na istoimenu kampanju iz Velike Britanije, a čiji je cilj osnaživanje devojčica. Ova kampanja poziva žene različitih profesija da posvete sat vremena godišnje za povratak u osnovne škole kako bi devojčicama, uzrasta od 10 do 14 godina, kroz sopstveni primer približile različite mogućnosti u životu i karijeri ali i da bi inspirisale devojčice da teže ostvarenju svojih životnih izbora. Cilj kampanje je da se i što veći broj osnovnih škola priključi i organizuje susrete uspešnih žena i devojčica.

Sa devojčicama i dečacima u osnovnoj školi “Sveti Sava” razgovarale su uspešne žene iz Kikinde, iz sveta kulture, umetnosti, preduzetništva, sporta, aktivizma, komunikacija, obrazovanja- Biljana Stepanov, Tanja Sili, Jelena Bakić, Marija Srdić, Svetlana Stojanović i Tanja Brkljač.

Podaci pokazuju da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete više nego dečaci, ali se žene kasnije u životu ređe nalaze na pozicijama odlučivanja. Iako se nalaze na istim pozicijama i obavljaju iste poslove, žene su manje plaćene od muškaraca. Podela na tzv. „muške“ i „ženske“ profesije i zanimanja i dalje dominira.

U kampanju u Srbiji aktivno će biti uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva. U cilju predstavljana kampanje, prvi ovakavi događaji održani su nedavno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, a do kraja godine sledi još nekoliko događaja u osnovnim škola širom Srbije.

Kampanja „Inspiring girls“u Velikoj Britaniji, je za četiri godine, okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica.

Događajem “Devojčice imaju reč” u okviru kampanje “Inspiring Girls” održanom u Osnovnoj školi “Drinka Pavlović”, organizacija CRTA iz Beograda obeležila je Međunarodni dan devojčica.

Na događaju „Devojčice imaju reč“, sa devojčicama i dečacima osnovne škole “Drinka Pavlović” razgovarale su uspešne žene iz Beograda, iz sveta kulture, umetnosti, preduzetništva, komunikacija i medija – Anja Suša, nagrađivana pozorišna rediteljka i dugogodišnja selektorka Bitefa; Ivana Zarić, novinarka i voditeljka koja je pred kamerama od 4. godine, a tokom prethodnih 30 godina učila je i radila u Studiju B, B92, radio Pingvinu, Rts-u, na Trećem kanalu, Pinku, tv Prva i na N1 gde već treću sezonu radi emisiju Tri tačke; Jelena Vasilev, ekspertkinja za digitalne komunikacije i društveno odgovorno poslovanje (Erste banka), i dobitnica nagrade mlada komunikatorka godine za 2016. godinu koju na godišnjem Samitu evropskih komunikatora u Briselu dodeljuje Evropska asocijacija direktora komunikacije mladim ljudima do 30 godina; Jovanom Paljić, saradnicom za saradnju sa lokalnom zajednicom (Coca Cola Hellenic Srbija). Kroz druženje sa uspešnim beograđankama devojčice i dečaci su se bliže upoznali sa njihovim profesijama, izazovima na koje su nailazile na profesionalnom putu, i prilikama koje su im se ukazale.

Podaci pokazuju da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete više nego dečaci, ali se žene kasnije u životu ređe nalaze na pozicijama odlučivanja. Iako se nalaze na istim pozicijama i obavljaju iste poslove, žene su manje plaćene od muškaraca. Podela na tzv. „muške“ i „ženske“ profesije i zanimanja i dalje dominira.

Ova kampanja poziva žene različitih profesija da posvete sat vremena godišnje za povratak u osnovne škole kako bi devojčicama, uzrasta od 10 do 14 godina, kroz sopstveni primer približile različite mogućnosti u životu i karijeri ali i da bi inspirisale devojčice da teže ostvarenju svojih životnih izbora.

Cilj kampanje je da se i što veći broj osnovnih škola priključi i organizuje susrete uspešnih žena i devojčica.

“Iskreno verujem da je našem društvu potrebna ovakva inicijativa. Ovo je kampanja sa veoma pozitivnom porukom koja uz malo uloženog truda svih nas može da ima veliku društvenu korist – da motiviše i inspiriše devojčice da se bore za svoje snove. Želimo da ohrabrimo devojčice da postavljaju visoke ciljeve i upoznamo ih sa sjajnim ženskim uzorima, ženama koje okreću leđa predrasudama i koje su naporno radile da bi ostvarile to što su želele“ poruka je direktorka CRTE Vukosave Crnjanski.

Devojčicama su panelistkinje poručile da neprestano uče, putuju, budu hrabre, veruju u sebe i u svoje snove. Sve učesnice uključujući i panelistkinje i učenice nakon ovog interaktivnog događaja osećale su se osnaženo, inspirisano i naučile su nešto novo.

Kampanja „Inspiring girls“ u Velikoj Britaniji, je za četiri godine, okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica.

U kampanju u Srbiji aktivno će biti uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva.

U cilju predstavljana kampanje, prvi ovakavi događaji održani su nedavno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, a do kraja godine sledi još nekoliko događaja u osnovnim školama širom Srbije.

Shvatila sam da mi smeta kada Vučića hvale, posebno međunarodna zajednica i posebno ovi koji sebe nazivaju perjanicama demokratije. Smeta mi, jer ovo što vidim oko sebe nije za pohvalu, a nije ni demokratija u kojoj želim da živim. S druge strane, osećam da nije fer da se ne prepozna uspeh na koji se većina poziva – u jednoj reči – stabilnost. Za sve njih je uspeh stabilnost. Na sve strane stabilnost – ekonomska, regionalna. Ne mogu ni toj međunarodnoj zajednici u potpunosti da zamerim što hvali stabilnost. A posebno ne mogu da im zamerim jer iz njihove perspektive oni nemaju nikog drugog u zemlji s kim mogu da razgovaraju, i da vode bilo kakav ozbiljniji politički dijalog. Razumem strance, a razumem i nas koji vapimo za tim dijalogom. Od vlasti dijalog više ni ne očekujem. Ali nema dijaloga ni od takozvane opozicije, kunu se u njega, a nikako da ga započnu, pa makar s građanima koji su za taj dijalog otvoreni. A mi čekamo, gubeći strpljenje.

 

A ta stabilnost je, ipak, nešto na šta ja ne mogu da pristanem, a kamoli da je hvalim. Stabilnost je kamenčina u mojoj cipeli. Stabilnost je za mene stagnacija. Na sve strane stagnacija. Mi u suštini stojimo u mestu kao društvo. Vučić sam ide napred, i brže i jače i bolje, a mi stojimo. Mi se ustvari krećemo unazad. I sve brže i sve jače, i sve nam je gore.

 

I kada krenem da otvaram i razlažem stvari u svojoj glavi shvatam da ono što mi smeta nisu ni EU integracije koje su samo na papiru, nije ni to prazno bratstvo s Rusijom, od kog u suštini nemamo ništa, nije ni prijateljstvo s Kinom u kome kroz alternativan novac dobijamo infrastrukturu za koju niko ne pita kakvog je kvaliteta. Ono što mi smeta jeste nedostatak suštinskog razvoja. Smeta mi guranje ovog društva unazad. Smeta mi tržište koje je zadovoljno poluproizvodima. Smeta mi autocenzura. Smeta mi strah kojim se vlada. Smeta mi što ćutimo.

 

Kao društvo ne učimo za desetku, učimo da se provučemo. A znamo da se ne možeš večito provlačiti, sačekaće te to kad tad, obično u najgorem trenutku. I nikako da se trgnemo.

 

Stopili smo se s globalnim trendovima lažnih vesti. To konstantno isticanje koliko Vučić radi za Srbiju, kako je vuče napred, koji su sve rezultati, i šta je sve uradio za Srbiju, to je fake news. Svuda su lažne vesti, a razlika je u tome što na njih ne pristaju svi. Smeta mi što mi pristajemo.

 

Imam utisak da svi kao treniramo, trčimo, pripremamo se za neko takmičenje, ali kao muve bez glave, jer ne znamo kada je to takmičenje, kakva su pravila igre, i kako znamo da li je neko pobedio. A ne tražimo pravila. Ćutimo. Tako nam promače REM. Pa Ombudsman. Pa Agencija za borbu protiv korupcije.

 

I evo poslednjeg primera u nizu primera izbora bez ikakvih kriterijuma. Upravni odbor RTS. Neću da komentarišem ljude, već nedostatak kriterijuma po kojima su oni izabrani. U suštini pristajemo na društveno anesteziranje. Bez jasno postavljenih kriterijumi ne postoji lestvica koju treba preskočiti. Ne znamo na osnovu čega neko u ovom društvu napreduje. A tako, sigurno i polako, ubija se u ljudima svaka motivacija. Ubija se motivacija da menjamo sebe, nada da možemo da budemo bolji, želja da guramo napred, i da, ako uspemo kao pojedinci, učinimo ovu zemlju boljim mestom za život. Da u njoj ostanemo.