U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

Od danas na portalu “Ko je na vlasti”, koji je napravila organizacija CRTA a koji je predstavljen u Nišu,  građani lako i brzo, na jednom mestu,  mogu da dođu do informacija stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postaje pravilo koje vodi izigravanju poverenja građana i dovodi do obesmišljavanja izbora. Skupštinska većina uz «pozajmljene odbornike» čini prekrojenu skupštinsku većinu. Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

Vujo Ilić smatra da “izlazak iz stranke nužno ne predstavlja nešto loše dok prelazak u drugu stranku može biti problematičan”. “Ovde ljudi ne znaju za koga glasaju jer se odbornici kriju iza stranačke liste“ istakao je Nenad Stojanović iz organizacije Proaktiv.  Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju istakao je da je ta organizacija pokrenula inicijativu za donošenje Zakona o lustraciji „preletača“ koji bi se bazirao na trgovini uticajem: “Pokretanje krivičnog postupka dalo bi mogućnost oduzimanja mandata poslanicima i odbornicima koji prekrajaju izbornu volju građana težeći ka potencijalnom unovčavanju svojih funkcija.”

CRTA poziva građane da portalu “Ko je na vlasti” šalju informacije o slučajevima stranačkog preletanja u njihovim opštinama i gradovima.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postalo je pravilo. Građanima je teško da isprate ko je od lokalnih odbornika promenio “stranački dres” i koje ideje i politiku zastupaju odbornici koji su “preleteli” iz stranke kojoj su dali glas za neku novu stranku.

Nakon iscrpnog rada na prikupljanju informacija o stranačkom sastavu lokalnih skupština u svih 170 gradova i opština, želimo sa javnošću da podelimo informacije do kojih smo došli. Sve informcije biće dostupne građanima i građanka na portalu “Ko je na vlasti” koji ćemo predstaviti u petak 30. juna u Nišu u Deli prostoru.

Građani će dobiti mogućnost da jednostavno dođu do informacija o njihovim odbornicima, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana.

Na debati “Ko je na vlasti” pokušaćemo da dođemo i do odgovora na pitanje da li je i kako moguće fenomenu “stranačkog preletanja” stati na put.

Događaj će direktorka CRTE Vukosava Crnjanski dok će na debati “Ko je na vlasti”, koju će moderirati novinarka Istinomera Vesna Radojević,  učestvovati:   Mladen Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.