Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde.

Na lokalnim izborima u Zaječaru glasalo je ukupno 43,2 odsto građana. Prema preliminarnim rezultatima za izborni dan CRTA posmatračke misije «Građani na straži», najviše glasova osvojila je lista grupe građana «Boško Ničić – Pokret za Krajinu» 31,9 odsto (7.355 glasova). Slede lista Aleksandar Vučić «Brže, jače, bolje» 30,82 odsto (7.105), lista «Dr Nenad Ristović – Pobeda za naš grad – Demokratska stranka, Socijaldemokratska stranka, Liberalno demokratska partija, Nova stranka» 16,78 odsto (3.869) i lista Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija 9,29 odsto (2.142). Sve ostale liste su ispod cenzusa: Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Milan Krkobabić» (2,42% – 558), grupa građana «Dosta je bilo – Saša Radulović» (2,41% – 555), «Saša Mirković – Istrajno i časno za život» (1,96% – 451), Dveri-DSS-Vlaška narodna stranka (PNR) (1,55% – 357) i Srpska radikalna stranka – Dr. Vojislav Šešelj (1,23% – 283).

Nevažećih listića je bilo ukupno 1,65 odsto (380).

Izborni dan u Zaječaru obeležen je različitim nepravilnostima na 17 biračkih mesta. Na biračkim mestima 47 i 2 prilikom zatvaranja biračkog mesta utvrđena je nepravilnost u vidu logičko-računskih neslaganja. Takođe,  na biračkim mestima 4 i 60 predsednici biračkih odbora nisu hteli da potpišu Zapisnik o radu biračkog odbora.

Tokom procesa glasanja zabeležene su nepravilnosti proceduralne prirode poput neproveravanja identiteta birača, nekorišćenja UV lampe i nevidljivog spreja na biračkim mestima 35, 36, 38, 44, 53 i 67, zatim upotrebe mobilnog telefona na biračkom mestu 12 i vođenje kampanje na manje od 50 metara od biračkih mesta 5, 37 i 61. Zabeleženi su i slučajevi da su pojedini članovi odbora na biračkim mestima 36, 37, 56 i 59 vodili paralelne evidencije birača koji su glasali uporedo sa zvaničnom evidencijom u biračkom spisku, dok je na biračkom mestu 50 ceo dan radio birački odbor u nepotpunom sastavu.

S druge strane, atmosferu van biračkih mesta obeležilo je prisustvo većeg broja osoba koje su se okupljale ispred biračkih mesta, koje su bile u kontaktu sa pojednim članovima biračkih odbora i pratile ko je izašao na glasanje. Takođe, u Zaječaru je primećen i veći broj vozila bez registarskih tabilica kao i sa tablicama iz Raške, Kosovske Mitrovice, Negotina i Bora.

Prilikom pokušaja da zabeleži aktivnosti ispred štaba Srpske napredne stranke gde se okupio veći broj ljudi i vozila sa registarskim tablicama iz Raške, Kosovske Mitrovice, Negotina i Bora, nekoliko mladića je nasrnulo na CRTINOG posmatrača, oteli mu telefon i izbrisali fotografije uz povike «Samo nemoj da nas slikaš i nećeš imati problema». CRTA je o ovom incidentu obavestila policijsku upravu Zaječar.

Da bi se govorilo o kvalitetu celokupnog izbornog procesa, ne može se posmatrati samo izborni dan već i predizborna kampanja koja je prethodila izbornom danu. CRTA će nastaviti da prati post izborni proces i dati svoju ocenu o kvalitetu izbornog procesa nakon proglašenja konačnih rezultata.

Do 19 časova na lokalnim izborima u Zaječaru glasalo je ukupno 39,1 odsto građana saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».

CRTA je, i kroz svoje mobilne timove, pratila i dešavanja van biračkih mesta. Prilikom pokušaja da zabeleži aktivnosti ispred štaba Srpske napredne stranke gde se okupio veći broj ljudi i vozila sa registarskim tablicama iz Raške,  Kosovske Mitrovice, Negotina i Bora, nekoliko mladića je nasrnulo na CRTINOG posmatrača, oteli mu telefon i izbrisali fotografije uz povike «Samo nemoj da nas slikaš i nećeš imati problema». CRTA je o ovom incidentu obavestila policijsku upravu Zaječar.

Tokom celog dana ispred više biračkih mesta u Zaječaru primećene su sumnjive grupe ljudi koje su bile u kontaktu sa pojednim članovima biračkih odbora. Takođe, primećeni su automobili koji su se zadržavali duže vreme ispred biračkih mesta a iz kojih su osobe posmatrale ko je izašao na glasanje.

Do 16 časova na lokalnim izborima u Zaječaru glasalo je ukupno 29 odsto građana saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži».

Na ukupno 13 biračkih mesta su zabeležene ozbiljnije nepravilnosti poput glasanja bez utvrđivanja identiteta birača, zatim slučajevi da pojedini članovi biračkih odbora vode paralelne evidencije birača koji su glasali pored evidencije u biračkom spisku, kao i vođenje kampanje na manje od 50 metara od biračkog mesta. Primećeno je i okupljanje grupa ljudi ispred pojednih biračkih mesta koji su u komunikaciji sa članovima biračkih odbora.

Do 13 časova na lokalnim izborima u Zaječaru glasalo je ukupno 18,7 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Pravo glasa na lokalnim izborima u Zaječaru ima ukupno 53.288 građana a na izborima učestvuje devet izbornih lista.

Do 13 časova na još četiri biračka mesta zabeleženi su pojedinačni slučajevi nepravilnosti, kao što su glasanje bez ličnih isprava, nekorišćenje nevidljivog spreja i neproveravanje UV lampom kao i slučajevi da član biračkog odbora vodi paralelan spisak glasača.

U ovom periodu primećeno je i okupljanje grupa ljudi ispred pojednih biračkih mesta koji su u komunikaciji sa članovima biračkih odbora.

Do 10 časova na lokalnim izborima u Zaječaru glasalo je ukupno 6,5 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Pravo glasa na lokalnim izborima u Zaječaru ima ukupno 53.288 građana a na izborima učestvuje devet izbornih lista.

Na osam biračkih mesta zabeleženi su ozbiljniji pojedinačni slučajevi nepravilnosti, kao što su glasanje bez ličnih isprava, nekorišćenje nevidljivog spreja i neproveravanje UV lampom. Takođe, zabeležena su dva slučaja da član biračkog odbora vodi paralelan spisak glasača koji su izašli na glasanje kao i slučajevi vođenja evidencije glasača van biračkog mesta.

Lokalni izbori se danas održavaju, pored Zaječara gde CRTA posmatračka misija “Građani na straži” ima raspoređene posmatrače, i u Kosjeriću, Vrbasu, Kovinu i Odžacima.

Biračka mesta u Zaječaru otvorena su za glasanje na lokalnim izborima saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Na svim od 69 biračkih mesta posmatračima je dozvoljen pristup i posmatranje izbornog dana. Pravo glasa na lokalnim izborima u Zaječaru ima ukupno 53.288 građana, a na izborima učestvuje devet izbornih lista.

Skoro sva biračka mesta otvorena su uglavnom na vreme. Posmatrači, koji su raspoređeni na svim biračkim mestima u Zaječaru, javljaju da su vreće sa izbornim materijalom bile zatvorene prilikom prijema. Sedam biračkih mesta u Zaječaru nije pripremljeno u skladu sa propisanim procedurama. Na otvaranju šest biračkih mesta nisu bili prisutni svi članovi stalnog sastava biračkog odbora.

Na četiri biračka mesta zabeležene su ozbiljnije nepravilnost poput nepropisno uređenog mesta za glasanja i sugerisanja biračima za koga da glasaju od strane članova biračkog odbora. Na još tri biračka mesta zabeležni su slučajevi vođenja kampanje na manje od 50 metara od biračkog mesta.

Lokalni izbori se danas održavaju, pored Zaječara gde CRTA posmatračka misija “Građani na straži” ima raspoređene posmatrače, i u Kosjeriću, Vrbasu, Kovinu i Odžacima.

CRTA posmatračka misija «Građani na straži» posmatraće lokalne izbore u Zaječaru koji se održavaju sutra. CRTA posmatrači biće raspoređeni na svih 69 biračkih mesta u Zaječaru dok će mobilni timovi pratiti izborni dan van biračkih mesta.

Posmatrači će na biračkim mestima biti od početka priprema za otvaranje biračkih mesta, pa sve dok članovi biračkih odbora ne objave rezultate izbora za posmatrano biračko mesto, čime će se obezbediti sveobuhvatan uvid u dešavanja na biračkim mestima tokom izbornog dana.

Pravo glasa na lokalnim izborima u Zaječaru ima ukupno 53.288 građana a na izborima učestvuje devet izbornih lista.

Lokalni izbori se pored Zaječara održavaju i u Kosjeriću, Vrbasu, Kovinu i Odžacima.

Indeks otvorenosti organa izvršne vlasti u Srbiji je 56 procenata što ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za dostizanje pune otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji. Otvorenost institucija izvršne vlasti (Vlade, Ministarstva, Vlade AP Vojvodine i ostalih organa izvršne vlasti) pokazuje postojanje neujednačene prakse ponašanja i poštovanja propisa kojima se uređuju pitanja transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, kao i značajne razlike u ispunjavanju indikatora. To su zaključci analize “Otvorenost izvršne vlasti” koju je sprovela CRTA u okviru regionalne mreže “ActionSEE”.

Otvorenost javne uprave, koja uključuje njenu transparentnost i dostupnost građanima, ali i mogućnost učešća građana u donošenju odluka, kreiranju politika i propisa, jedno je od osnovnih načela reforme javne uprave u Srbiji. Napredak u ostvarivanju otvorenosti javne uprave rezultat je i procesa evropskih integracija u kojem je reforma javne uprave postavljena kao jedan od ključnih uslova za pristupanje EU. Ipak, nedostaci i problemi još uvek su brojni, i na njihovom otklananju mora da se radi” – izjavio je Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Ovaj indeks meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti. Vodeći se međunarodnim standardima i preporukama (EU,SIGMA/OECD, Partnerstvo za otvorenu upravu, Svetska banka), ovi principi su dalje razrađeni kroz posebne indikatore koji su ocenjivani na osnovu dostupnosti informacija na zvaničnim internet stranicama, kvaliteta pravnog okvira za pojedinačna pitanja, drugih izvora javnog informisanja i upitnika koji su prosleđeni institucijama.

Organi izvršne vlasti u Srbiji najviše indikatora ispunjavaju u pogledu transparentnosti i to pre svega kroz pružanje informacija o organizacionoj strukturi. To je i posledica primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji obavezuje državne organe da objavljuju Informator o radu najmanje jednom godišnje sa osnovnim podacima o radu. Međutim, problem se javlja što informatori često nisu u skladu sa Uputstvom, te tako određene informacije i dalje ostaju nedostupne javnosti.

Za razliku od organizacionih informacija, dostupnost informacija o postupcima javnih nabavki i budžetu je na nešto nižem nivou, što pokazuje tendenciju organa izvršne vlasti da od građana zataje informacije o ekonomskim poslovima države i raspolaganju javnim resursima.

Po pitanju integriteta, primena antikorupcijskog zakonodavstva doprinela je pristupačnosti određenog seta informacija koje se odnose na nosioce javnih ovlašćenja, kao što su podaci o imovinskoj karti funkcionera, podaci o primanjima i izvorima primanja, koji se sređeni i skruktuirani mogu naći na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju interakcija sa građanima uočen je veliki raskorak u praksi kod pojedinih organa. Uključivanje civilnog društva u kreiranje javnih politika u praksi više predstavlja izuzetak nego pravilo što je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika. Iako većina organa izvršne vlasti prepoznaje važnost i značaj društvenih mreža kao sredstva i kanala komunikacije sa građanima, one se ne koriste redovno i u dovoljnoj meri.

Organi izvršne vlasti pokazuju veoma nizak skor u pogledu učinkovitosti koja se gleda u izveštavanju, monitoringu i strateškom planiranja što je i poslediaca nepostojanjem uređenog sistema planiranja i sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji, te efikasnog mehanizama planiranja i koordinacije, sprovođenja i praćenja sprovođenja javnih politika.

CRTA je, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže “ActionSEE”, pripremila predlog praktične politike, u kome analiziramo nivo transparentnosti, otvorenosti, odgovornosti izvršnih vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Analiza otvorenosti izvršne vlasti je prvi deo israživanja koje se na regionalnom nivou bavi otvorenošću vlasti. Detaljnu analizu možete pogledati na ovom linku

 

Do 20 časova na glasanje za ponovljene predsedničke izbore na tri biračka mesta u Novom Sadu, Leskovcu i Trsteniku su izašla ukupno 1.033 birača odnosno 32,8 odsto građana upisanih u birački spisak saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». Ukupan broj birača koji je mogao da glasa je 3.148.

Aleksandar Vučić osvojio je najviše glasova 793. Zatim slede Saša Janković 135, Luka Maksimović (Ljubiša Preletačević Beli) 45, Vuk Jeremić 13, Vojislav Šešelj 10, Nenad Čanak 5, Boško Obradović 5, Saša Radulović 4, Aleksandar Popović 4,  Milan Stamatović 2 i Miroslav Parović 1.

Broj nevažećih listića je bio 16.

Oko 19 časova na biračkom mestu u Novom Sadu zabeležen je incident kada su tri osobe sa maskama noseći umrlice došle na biračkom mesto i htele da glasaju. S obzirom da nisu u upisani u birački spisak, njima nije dozvoljeno da glasaju nakon čega su oni napustili biračko mesto. Takođe, tokom dana ispred istog biračkog mesta u Novom Sadu primećeno je vozilo u kojem su osobe vodile evidenciju o građanima koji su izašli da glasaju dok je u Leskovcu zabeležen je jedan slučaj glasanja umesto druge osobe.

Glasanje na tri biračka mesta u Novom Sadu, Leskovcu i Trsteniku ponovljeno je na osnovu presuda Upravnog suda koji je prihvatio žalbe birača čije je prigovore Republička izborna komisija ranije odbila.