Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.

U organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) u četvrtak, 29. decembra, sa početkom od 18 časova, na Fakultetu političkih nauka biće održan Open Data Meetup sa idejom da se akademska javnost i studenti Fakulteta bliže upoznaju sa konceptom i vrednošću otvorenih podataka i mogućnošću primene informacionih tehnologija u oblasti politike, državne uprave i lokalne samouprave. Nakon uvodne rasprave, prisutnima će se predstaviti neki od timova sa #HackingPolitics hakatona.

O tome šta su to otvoreni podaci, čemu služe, ko ih koristi i kako mogu da otvore nove razvojne mogućnosti za državu, preduzetnike i građane, i o tome kakvo je stanje u Srbiji, na događaju govoriće:

Nakon uvodnog razgovora, timovi sa #HackingPolitics hakatona će prisutnima predstaviti svoja digitalna rešenja.

Javne institucije sakupljaju i proizvode ogromnu količinu različitih podataka. Prvi korak ka otvorenoj vladi jeste upravo dostupnost podataka čime se uvećava potencijal za komunikaciju, transparentnost i u konačnom, bolje javne politike u interesu građana. Podaci treba da budu dostupni svima slobodno jer otvaranje podataka predstavlja razvojnu šansu za građane, državu, biznise, naučnu i istrazivačku javnost.

Koncept otvorenih podataka odnosi se na skupove podataka koji su javno dostupni (bez ugrožavanja poverljivosti ili privatnosti) u obliku pogodnom za dalju računarsku obradu, koje svako može slobodno da koristi bez ograničenja, kombinuje sa podacima iz drugih izvora i dalje distribuira.

U Srbiji se polako ali sigurno sve više priča o otvorenim podacima. Očekuje nas nacionalni portal otvorenih podataka, koji će omogućiti javnim institucijama da lako podele skupove podataka koje poseduju, a svim zainteresovanim subjektima da do otvorenih podataka dođu na jednom mestu.

Otvoreni podaci svoj smisao dobijaju tek njihovom primenom, koja u Srbiji nedostaje. To je jedan od razloga zašto se organizuju hakatoni. Pre nešto više od godinu dana u Startitu organizovan je prvi open data hakaton u Srbiji, za koji je šest institucija privremeno i delimično svoje podatke učinilo dostupnim. Nakon toga, ove godine, organizovan je open data hakaton na Fakultetu organizacionih nauka.

Od 11. do 13. novembra GAJP, CRTA i ICT Hub organizovali su prvi #HackingPolitics hakaton u Srbiji, ciljem da se u procese demokratizacije uključi i IT zajednica koja bi kreirala inovativna digitalna rešenja koja osnažuju građane i približavaju im političke institucije i procese donošenja odluka. Neka od rešenja ćete imati priliku da vidite i na Fakultetu političkih nauka.

Otvorenost lokalnih samouprava doprineće boljem kvalitetu usluga i efikasnijem radu opština i institucija zaključak je panel diskusije “Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji – perspektive i izazovi” koju je organizovala CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji.

Na skupu su se predstavnici lokalnih samouprava šumadijskog i moravičkog okruga bolje upoznali sa obavezama koje Republike Srbije preuzela kroz članstvo u Partnerstvu za otvorenu upravu (POU) a koje predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha veći angažman vlada, pa i Vlade Srbije kao potpisnice, u povećanju transparentnosti, odgovornosti i integriteta javne vlasti. Vlada Srbije usvojila je 17. novembra Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu. Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) Željko Ožegović pozvao je opštine da dozvole organizacijama civilnog društva i građanima da budu deo rešenja za problem transparentnosti koji postoji na nivou gradova i opština.

Srbija je za dve godine dosta napredovala na Doing biznis listi, ali možemo još više uraditi u pravcu otvaranja države i lokalnih samouprava. Mnogi podaci koji su javni i objavljuju se u službenim listovima, opštine često ne objavljuju na svojim sajtovima i to moramo menjati i uz pomoć organizacija civilnog sektora koji će svojim znanjima pomoći državu u otvaranju podataka”, rekao je Ožegović.

Državna uprava i lokalne samouprave mogu da očekuju pomoć od organizacija civilnog društva u unapređnje transparetnosti i otvorenosti ali  pre svega lokalne samouprave moraju da budu svesne da su one tu zbog građana i da građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac” izjavila je direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

Katrin Gabriel iz Misije OEBS u Srbiji naglasila je da otvorenost lokalnih samouprava znači bolji kvalitet i efikasniji odgovor na potrebe građana i da stvara uslove za bolji rad institucija. “Efikasna primena principa na kojima se zasniva Partnerstvo za otvorenu upravu znači da će lokalne samouprave biti bliže građanima i da će njihove potrebe biti bolje formulisana u lokalne politike” naglasila je Gabriel.

Država je uradila mnogo u približavanju uprave građanima i to kroz tri reformska zakona – Zakona o upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru i Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Ipak, potrebno je da se naročito lokalne samouprave još više potrude da otvore svoj rad ka građanima i popravimo tu krvnu sliku koja se odnosi na odnos građanin – uprava, a koja u ovom trenutku nije sjajna”, kazala je načelnica Šumadijskog okruga, Biljana Ilić Stošić.

Transparentnost rada uprava dovodi do odgovornosti vlasti jer tada građani mogu da kontrolišu one koje su birali. To može na početku biti neprijatna činjenica, ali će dodatno motivisati državne službenike da bolje rade svoj posao, rekla je Dragana Brajović iz MDULS-a. “Kada se kaže “otvoreni podaci” to ne znači samo da lokalne samouprave objave podatke. To podrazumeva da su podaci objavljeni u mašinski čitljivom formatu koji je lako pretraživ, poput excela”, kazala je Brajović.

Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov naglasio je “otvoreni podaci” treba da budu besplatini. “Kada je reč o objavljivanju budžeta, danas je situacija bolja nego pre nekoliko godina, ali smo i dalje na niskom nivou kada je reč o objavljivanju podataka o izvršenju budžeta. Želim da verujem da lokalne samouprave nemaju tehničkih kapaciteta da te podatke objave, a ne da se te informacije ne objavljuju namerno”, rekao je Nedeljkov.

Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) predstavlja dobrovoljnu, multilateralnu inicijativu čiji je cilj da osigura obaveze vlada prema svojim građanima u smislu promovisanja transparentnosti, osnaživanja građana, borbe protiv korupcije i korišćenja novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja. Partnerstvo je zvanično formirano 20. septembra 2011. godine kada je usvojena deklaracija od strane osam Vlada. Partnerstvo danas ima preko 70 zemalja članica.