Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je „mlada demokratija,“ u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

 

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo da pomognemo izgradnju demokratskih institucija na različite načine – informišemo građane o političkim dešavanjima, o njihovim pravima ali i obavezama, dajemo preporuke za unapređenje rada institucija, radimo i sa građanima i sa donosiocima odluka – ukratko pomažemo da demokratija (za)živi u praksi – da imamo informisane i aktivne građane, odgovorne političare i transparentne i otvorene institucije. I ne ide lako, niti brzo – učini se kao da smo na početku, da tapkamo u mestu.

 

CRTA, već četiri godine za redom, sprovodi istraživanje „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“, po uzoru na istraživanje Hansard Society iz Velike Britanije. Ovo istraživanje pokazuje da oko trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća u Srbiji. To učešće najviše podrazumeva razgovor o politici sa prijateljima i izlazak na izbore. Ostale opcije učešća kao da ne postoje.

 

I da se razumemo – to je za nas u CRTA, SAMO trećina ljudi. Naravno da ovakvim rezultatima nismo i ne smemo biti zadovoljni, jer nemamo mi taj luksuz u Srbiji da imamo izgrađene institucije i mehanizme koji će štiti građane od različitih oblika diskriminacije, da je poštovanje ljudskih prava na visokom nivou, da za borbu protiv korupcije postoje čvrste zakonske osnove i snažna politička volja, da se na kraju krajeva poštuju doneti zakoni, a da zakoni koji treba da se donesu, donose u širokim konsultacijama. Iz godine u godinu broj ljudi, u našem društvu, koji pokazuju interesovanje za politiku je veoma nizak. A šta je politika nego proces donošenje odluka – različitih odluka koje zajedno utiču na sve nas.

 

Poverenje u institucije je na niskom nivou, osnovna znanja o političkom životu, takođe. Na trenutak se učini da su građani digli ruke od politike i političara – ili da barem više ne veruju u svoju sposobnost da, osim svojim glasom na izborima, utiču na kvalitet i suštinu političkih događaja.

 

Ipak, sada nakon četiri godine imamo zabeležen i mali pozitivni trend, koji nam pruža nadu. Upadljiv je trend porasta broja građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom nivou (sa 28% na 34%) a prvi put se uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou (posle konstantnih 22% od 2013. do 2015. godine, ove godine 28% građana želi da utiče na vlasti na nacionalnom nivou). Donekle je porastao procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama u vezi sa politikom. Ovo nisu podaci koji daju razloga za stvarno i veliko zadovoljstvo. Ovo su podaci koji traže pažljivo čitanje i tumačenje, a onda i jasnu akciju.

 

Nakon objavljivanja različitih istraživanja, pa i ovog, ljudi se pitaju, pa dobro, šta sad, šta treba da uradimo, šta menjamo ako nismo zadovoljni? Naš pokušaj da menjamo, da povežemo građane i političare, a pre svega poslanike, kao naše predstavnike, koji donose odluke u naše ime, jeste organizovanje Nedelje parlamentarizma. Prošle nedelje, od 7. do 13. novembra, održana je druga po redu Nedelja parlamentarizma. U saradnji sa Narodnom skupštinom i skoro 60 partnera kroz više od sto događaja, pokušali smo da pokrenemo dijalog, koji nam je danas više nego potreban, kao suštinsku formu odnosa parlamentaraca i građana. Sebi smo zadali zadatak da tom dijalogu damo šansu da zaživi.

 

Nedeljom parlamentarizma, koju smo pokrenuli 2015. godine po uzoru na Britanski parlament, otvaramo prostor da pre svega čujemo šta jedni drugima imamo da kažemo. U okviru ove Nedelje debatovalo se o parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, o fer i slobodnim izborima, o poreskim olakšicama, o položaju žena, o pravima mladih, o školi po meri dece. Predstavili smo i uspešnu kampanju „Inspiring girls“ iz Velike Britanije čiji je cilj da ohrabri devojčice da ostvaruju svoje ciljeve i da se upoznaju sa sjajnim ženskim uzorima, ženama koje širom zemlje i sveta okreću leđa predrasudama i koje su uspele da ostvare to što su želele. Na različitim događajima imali su reč svi koji žele da učestvuju u debati o temama koje su im važne i time pokažu odgovornost i spremnost da kreiraju zemlju u kakvoj žele da žive!

 

Ove godine imali smo 30 odsto više partnera koji su bili spremni da ulože svoje vreme i energiju za dijalog o važnim temama. Pridružilo nam se značajno više osnovnih i srednjih škola koje su kroz radionice o parlamentu, časove građanskog vaspitanja posvećenih parlamentarizmu ili posete Parlamentu obeležile Nedelju parlamentarizma. Imali smo prvi hakaton #HackingPolitics tokom kojeg su se mladi, kreativni i energični ljudi tokom 48-časovnog maratona takmičili u dizajniranju i programiranju aplikacija koje će omogućiti građanima da bolje upoznaju svoje poslanike ili da im kažu šta misle. Poslanici su sa građanima u nekoliko gradova uz kafu razgovarali o problemima i mogućim rešenjima. Najmlađi su kroz likovne radove iskazali kako oni vide parlament.

 

Doprinos Nedelje parlamentarizma javnosti u radu i otvorenosti Skupštine Srbije prepoznala je ove godine i Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije. To je naš skromni doprinos na evropskom putu Srbije.

 

I građanima i poslanicima i demokratiji je neophodna institucija parlamenta – i to samo ako je transparentna, moderno ustrojena, spremna da se menja u skladu sa ustavnim načelima i najboljim demokratskim principima.

 

I kad pričamo o politici i demokratiji, razume se da je Skupština tu nezaobilazni faktor. Građani treba da dožive Skupštinu u većoj meri kao mesto na kome se u njihovo ime i o njihovoj dobrobiti raspravlja i odlučuje i zato ne bi smeli da dignu ruke od parlamenta. Nedelja parlamentarizma je naš pokušaj da povećamo zainteresovanost za politiku i demokratiju i ohrabrimo ljude da se javno angažuju. Samo tako ćemo uspeti da menjamo društvo na bolje.

 

Jer politika nije samo za političare, politika je za sve nas!

 

Blog napisan povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa za blog UKinSerbia na sajtu B92.

Postoji potreba za formiranjem nadzornog odbora skupštine za praćenje izbora, ali su njegove nadležnosti dosta ograničene, zbog čega bi trebalo unaprediti zakonski okvir, rečeno je na okruglom stolu “Uloga Narodne skupštine u izbornom procesu“, održanom u Narodnoj skupštini u  okviru Nedelje parlamentarizma.

Na okruglom stolu u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost(CRTA) učestovali su Veljko Rakić, bivši član Republičke izborne komisije,  Elena Božić Talijan, koja je 2000. predsedavala Nadzornom odboru skupštine za praćenje izbora, Dejan Đokić, advokat i ekspert u oblasti izbornog prava i Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA-e.

Većina učesnika saglasnaje da postoji potreba za nadzornim odborom skupštine, kao i za reformom izbornih zakona, koji bi, između ostalog, proširili ovlašćenja Republičke izborne komisije.

Šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević predstavio je preporuke CRTA posmatračke misije „Građani na straži“, koje se mogu realizovati pre predstojećih predsedničkih izbora 2017. godine. Dimitrijević je rekao da se jedna od glavnih preporuka odnosi na birački spisak, te da je potrebno unaprediti način na koji se spiskovi ažuriraju, kao i sistem nadzora nad biračkim spiskom.

„U narednom periodu CRTA će pokrenuti teme o kojima se ne govori ili se govori samo tokom izbornog procesa, a odnose se na unapređenje izbornih propisa i rad izbornih organa“, rekao je Dimitrijević.

Nekadšnji član RIK-a Veljko Rakić rekao je da je za unapređenje izbornog procesa potrebno proširiti ovlašćenja ovog tela, kako bi RIK mogao da postupa i po službenoj dužnosti.

„Prema postojećim propisima, RIK može da odlučuje samo o prigovorima koje su podneli građani i nikako drugačije“, naglasio je Rakić.

Elena Božić Talijan bila je predsednica Nadzornog odbora za prevremene parlamentarne izbore 2000. godine, od kada ovakvi odbori nisu formirani. Božić Talijan smatrada je nadzorni odbor za praćenje izbora i danas potreban, ali dazbog postojećih propisa ne bi imao svrhu, jer nema nadležnost da izriče kazne.

„I kada bismo uočili najgrublja kršenja izbornog prava, kao članovi Nadzornog odbora, ne bismo mogli da da preduzemmo ništa, osim javnog iznošenja problema“, istakla je Božić Talijan.

Prema njenim rečima, izmenama zakona došlo je do preklapanja nadležnosti Nadzornog odbora i Regulatorne agencije za elektronske medije (REM). To što REM ni šest meseci od izbora nije objavio izveštaj o medijskom izveštavanju u kampanji jeste jedan od razloga zašto je nadzorni odbor neophodan, ocenjuje ona.

Advokat Dejan Đokić, koji se 20 godina bavi izbornim pravom, smatra, međutim, da bi jedino RIK trebalo da ima nadležnost kod kažnjavanja za kršenje izbornih procedura.

Tokom diskusije koja je usledila, šef poslaničke grupe „Dveri“ Boško Obradović rekao je da su izbori u Srbiji „izgubili kredibilitet“, da nadzorni odbor jeste neophodan, ali da je ključno pitanje nezavisnosti takvog tela.

„Više od šest meseci posle izbora nemamo izveštaj o izveštavanju medija tokom predizborne kampanje koji je trebao da uradi REM. I sada da se objave ti nalazi, neće biti relevantni, jer su izbori prošli. Potrebno je da imamo nadzorno telo koje može da interveniše tokom izbornog procesa i da odmah zaštiti ravnopravnost učesnika u izbornom procesu, a mi takvo telo nemamo“, rekao je Obradović.

Šef CRTA posmatračke misije „Građani na straži“ Raša Nedeljkov rekaoje da istraživanje javnog mnjenja koje je CRTA uradila tokom leta pokazuje da oko 20 odsto građana smatra da aprilski izbori nisu bili regularni, dok oko 40 odsto veruje da je bilo nepravilnosti, ali da one nisu uticale na konačne rezultate izbora.

„Istovremeno, građani samo izbore vide kao mogućnost za uključivanje u demokratske procese u Srbiji, što znači da imamo ogroman broj ljudi koji ne veruju u izbore, i kao posledicu toga sve manju izlaznost na izborima“, rekao je Nedeljkov.

Dobra rešenja iz sadašnjeg poslovnika Narodne skupštine treba dosledno primenjivati, a određene delove u budućnosti unaprediti, zaključci su panel diskusije „Poslanici – glasačka mašinerija ili kontrolori vlasti“, održane u Pres centru UNS-a u okviru „Nedelje parlamentarizma“.

Na panelu u organizaciji Centra za istarživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) učestvovali su poslanica SNS-a Aleksandra Tomić, predsednik poslaničke grupe DS-a Goran Ćirić, asistentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Lončar i skupštinski izveštač televizije N1 Jovana Štetin.

Asistentkinja sa FPN-a Jelena Lončar ocenjuje da je opravdan stav polovine građana, koji prema istraživanju CRTE, smatraju da Narodna skupština neefikasno kontroliše rad Vlade.

„Urušavanjem dostojanstva parlamenta najviše doprinosi Narodna skupština nepoštovanjem svojih pravila i procedura“, kaže Lončar.

Poslanica SNS-a Aleksandra Tomić, međutim, kaže da lošoj slici o skupštini doprinosi izveštavanje medija, a kao primer navodi medijsku kampanju protiv edukacije poslanika koja je organizovana u julu u Aranđelovcu. Ona je, takođe, kao predsednica Odbora za finansija, najavila da će Zakon o završnom računu biti donet sledeće godine, nakon 14 godina nedonošenja ovog akta.

Na pitanja zbog čega u plenumu nisu razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, Tomić kaže da za to nije bilo dovoljno vremena.

„Mi smo u redovnom zasedanjima toliko bili prebukirani zakonima da nismo bili u mogućnosti o tome da raspravljamo“, kaže Tomić.

Poslanik DS-a Goran Ćirić ipak smatra da je vremena moglo da bude dovoljno, s obzirom na to da skupština nije radila mesec i po dana. On dodaje da se urušavanje dostojanstva parlamenta dešava planski još od devedesetih. Kaže da posebno treba da zabrinjava nespremnost da se čuje drugo mišljenje i da se na njega često reaguje uvredama i ličnim napadima.

„Sada imate taj odnos strahopoštovanja prema predstavnicima vlade. To se neće promeniti ako ne dođe do promene izbornog sistema“, zaključuje Ćirić.

Novinarka Jovana Štetin kaže da se najkonstruktivnije rasprave vode u skupštinskim odborima gde se može videti vršenje kontrolne funkcije parlamenta. Ipak ona smatra da bi se takva rasprava morala voditi i u plenumu.

„Gde su narodni poslanici da svaki dan kažu – vaša Vlada nije dostavila izveštaj o trošenju budžetskih sredstava,“ dodaje Štetin.

Ona takođe primećuje da mediji jesu u jednoj meri odgovorni za mišljenje javnosti, ali da su to uglavnom tabloidi koji se u određenim situacijama ponašaju kao produžena ruka vlasti.

Zaključak panela je, takođe, i to da je neophodna edukacija poslanika kako bi se upoznali sa svim mehanizmima pomoću kojih mogu da kontrolišu rad izvršne vlasti, dok Jelena Lončar skreće pažnju da čak postoje i poslanici koji ne znaju šta su poslanička pitanja.

Mediji u Srbiji više izveštavaju o političkim prepucavanjima u skupštini, nego o zakonima i radu u odborima, rečeno je na debati “Šta znamo o Skupštini Srbije iz medija?”, održanoj u Beogradu u okviru Nedelje parlamentarizma.

Na debati u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) učestovali su Svetlana Stanković, dugogodišnji skupštinski izveštač novosadskog Dnevnika, Piter Nouls, urednik kanala Bi-Bi-Si parlament, Maja Koler Zorko, šefica služba za informisanje Skupštine Srbije i Vesna Marjanović, narodna poslanica.

Svetlana Stanković, koja tri decenije izveštava iz Skupštine Srbije, kaže da se godinama menjao način izveštavanja , jer se ranije više izveštavalo o zakonima, dok su zakoni danas samo sporedna tema u izveštajima.

“Devedesetih smo više pisali o zakonodavnom delu. To je imalo korisnu stranu, jer su građani znali šta piše u zakonu. Kako je vreme prolazilo zakondavne teme su potiskivane, a u prvi plan dolazi politička priča. Ako nema bombastičnih tema, niko neće zabeležiti. Građani su navikli da parlament bude neka politička pozornica“, kaže Stanković.

Urednik parlamentarnog kanala Bi-Bi-Si parlament Piter Nouls kaže da su i u Velikoj Britaniji štampani mediji uglavnom fokusirani na skandale i troškove poslanika, dok javni servis više analizira to šta poslnici u parlamentu rade.

Govoreći o načinu na koji biraju teme, Nouls je rekao da se izveštavanje o parlamentu suštinski ne razlikuje od bilo kog drugog izveštavanja.

“To jeste specijlizovano novinarstvo, ali ima iste principe kao bilo koja driuga vrsta novinarstva, a to je da traži šta je – zanimljivo i važno“, ističe Nouls i dodaje da se vrednost poslanika ne može meriti na osnovu toga koliko vremena provode u parlamentu ili koliko pitanja postavljaju, već na osnovu njihovog suštinskog doprinosa, o čemu ovaj kanal izveštava.

Prema njegovim rečima, nikad iz partija nije bilo pritisaka, jer misli da bi ih bilo sramota da na taj način pokušavaju da utiču na javni servis.

Poslanica u Skupštini Srbije Vesna Marjanović kaže da u medijima u prvi plan najčešće izlaze prepusavanja u skupštini, dok se o skupštinskim odborima često uopšte ni ne izveštava.

“U prethodnom mandatu sam predsedavala Odboru za kulturu, kada se raspravljalo o izmenama zakona o kulturi, sednica je trajala devet sati, ali to nije izašlo nigde u medijima, bar kao činjenica da je trajalo devet sati. U medijima izlaze samo

prepucavanja, a ono što je rasprava o dnevnom redu, to najčešće ne bude u izveštaju“, kaže Marjanović.

Maja Koler Zorko, šefica služba za informisanje Skupštine Srbije, smatra da ne bi trebalo uvoditi poseban parlamentarni kanal, jer bi prenosi bili manje gledani.

“Ono što smo mi primetili jeste veliki porast ljudi koji koriste naš YouTube kanal, tri puta se povećao broj korisnika“, rekla je Koler i dodala da je važno što na taj način prave arhivu koju svi mogu da koriste.

Učesnici su se saglasili da je skupština najtransparentnija institucija, što je prepoznato i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, gde se navodi da je prošle godine održana prva Nedelja parlamentarizma u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament.

Prema istraživanju Evropske unije za javne servise, 98% zemalja Evrope uživo na svojim sajtovima imaju prenos skupštinskih sednica, među kojima je i Srbija, s tim da srpski parlament ne komunicira sa građanima preko društvenih mreža, za razliku od 75 odsto skupština širom Evrope. Najposećenije stranice na sajtu Skupštine Srbije su stranice o donetim zakonima i prenosima sednica.

Beograd, 10. novembar 2016 – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je na događaju “Devojčice imaju reč” u okviru Nedelje parlamentarizma najavila skoro pokretanje kampanje “Inspiring girls” po uzoru na istoimenu uspešnu kampanju iz Velike Britanije.

Žene čine 51,3 odsto populacije Srbije. Srbija je u 2016. godini nazadovala za tri mesta na listi globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma i nalazi se na 48. poziciji od 144 zemlje. Po kriterijumu ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 70. mestu u svetu, po ravnopravnosti u oblasti zdravlja je 76. a u domenu obrazovanja 49, dok je po zastupljenosti žena u politici 42.

Kampanja „Inspiring girls“ okupila je 26 hiljada volonterki – uspešnih žena iz različitih oblasti koje su sat vremena godišnje volontirale u osnovnom školama i kroz razgovore sa devojčicama na svom primeru im približavale različite mogućnosti u životu i karijeri. Za tri godine ova kampanja je uključila 300 hiljada devojčica u Velikoj Britaniji.

Iskreno verujem da je našem društvu potrebna ovakva inicijativa. Ovo je kampanja sa veoma pozitivnom porukom koja uz malo uloženog truda svih nas može da ima veliku društvenu korist – da motiviše i inspiriše devojčice da se bore za svoje snove “ izjavila je direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

Podaci pokazuju da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete više nego dečaci ali se žene kasnije u životu ređe nalaze na pozicijama odlučivanja. Iako se nalaze na istim pozicijama i obavljaju iste poslove, žene su manje plaćene od muškaraca. Podela na tzv. „muške“ i „ženske“ profesije i zanimanja i dalje dominira.

Pokrenula sam kampanju “Inspiring Girls” sa ciljem da ohrabrimo devojčice da postavljaju visoke ciljeve i upoznamo ih sa sjajnim ženskim uzorima, ženama koje širom zemlje i sveta okreću leđa predrasudama i koje su naporno radile da bi ostvarile to što su želele. Nedelja parlamentarizma koju obeležavate je sjajna prilika da se civilno društvo poveže, pošalje zajedničku poruku predanosti i nade, i uključi mlade ljude “ izjavila je Miriam Gonzalez Durantez, liderka kampanje “Inspiring girls” iz Velike Britanije.

Na panelu u razgovoru sa devojčicama su učestvovale i narodna poslanica i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Stefana Miladinović, direktorka USAID kancelarije za ekonomski i demokratski razvoj Laura Palmer Pavlović, glumica Jelena Ćuruvija i preduzetnica Sanja Nikolin. One su poručile devojčicama da je važno da veruju u sebe i da se posvete onome što žele da budu.

“Sledite samo dobre primere. Ne morete da budete popularni, da budete osoba koja ima više od 20.000 pratilaca na Instigramu da biste bili uspešni. Važno je da radite ono što volite i u ostvarivanju tog cilja nikoga ne povredite ili bar ne povredite namerno“, istakla je Stefana Miladinović.

Devojčice iz nekoliko osnovnih škola iz Beograda imale su i priliku da se kroz “speed dating” sastanak sa poslanicom Stefanom Miladinović, glumicom Jelenom Ćuruvijom i preduzetnicom Sanjom Nikolin upoznaju bliže sa njihovim profesijama, izazovima na koje su nailazile na profesionalnom putu ali na prilike koje su im se ukazale.

U otvaranju javnih podataka leži ogroman potencijal, zbog čega je potrebna saradnja institucija koje poseduju podatke i građana, privrednika, naučnika i svih koji te podatke koriste, rečeno je na panel diskusiji “Zašto su nam podaci važni“, organizovanoj u okviru Nedelje parlamentarizma.

Na panel diskusiji o otvorenim podacima u hotelu Moskva u organizaciji Centra za istraživanje, transparenost i odgovornost (CRTA) i RNIDS učestvovali su Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave, UNDP, Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse u SHARE fondaciji, Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, Filip Milenković ispred GAJP-a i Miloš Bošković, narodni poslanik u Skupštini.

Na skupu je objašnjeno da otvoreni podaci predstavljaju podatke, koji su već javni, samo su prilagođeni za lakšu pretragu, poređenje i ukrštanje. To znači da mogu biti osnova za različita istraživanja i nove proizvode.

“Država objavljuje budžet, ali je to dokument u wordu ili dokument u pdf-u. Ako kao istraživač ili građanin hoćete da poredite neku stavku u budžetu za tri godine, morate to da prekopirate, prekucate, da biste mogli da poredite“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, i dodaje da su takva poređenja u slučaju otvorenih podataka veoma jednostavna.

Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, rekao je da otvaranje podataka može da donese značajnu ekonomsku dobit.

“Postoje procene da država koja otvori podatke ima rast BDP do dva odsto, kao i procene da nezaposlenost pada do dva odsto. To je nešto čemu se mi nadamo, želimo da postavimo kao naš cilj. Osim toga, želimo da građnima obezbedimo transparentu vladu“, rekao je Stojanović.

Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave UNDP, kaže da pored ekonomske dobiti otvaranje podataka doprinosi transparentnosti institucija, kao i njihovoj efikasnosti.

“Publikovanje podataka je samo jedan mali deo, srednji, ni početak ni kraj. To je tahnička stvar. Većina organa vrlo brzo i vrlo lako prođu taj korak. U čemu je onda štos, štos je kome to treba i šta će sa tim da uradi“, kaže Cerović i dodaje da je zato važno da se zna ko su ljudi koji će koristiti otvorene podatke i kakve su njihove potrebe.

U delu panala na temu “Uloga parlamenta u partnerstvu za otvorenu upravu“ rečeno je da će uskoro biti predstavljen drugi nacionalni akcioni plan za otvorenu upravu, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici civilnog društva od samog početka. Naglašeno je da parlament treba više uključiti u ovu incijativu, budući da većina akcija predviđenih planom prediviđa izmene ili donošenje zakona, kao i zbog kontrolne uloge skupštine nad izvršnom vlašću. Na panelu su učestvovali potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, predstavnica Ministarstva za državnu u pravu i lokalnu samoupravu Dragana Brajović, načelnica Šumadijskog okruga Biljana Ilić Stošić, nekadašnji poslanik Kenan Hajdarević i Danijela Božović iz Beogradske otvorene škole.

CRTA, u okviru inicijative Otvoreni parlament, uz podršku Ipsos Strategic Marketinga sprovela je istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“, četvrtu godinu za redom. Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građanki i građana Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Osim apelovanja na moral pojedinaca, pravog leka protiv političkog preletanja u ovom trenutku u Srbiji nema, zaključak je panel diskusije “Ko je jači – birači ili preletači?“, održanoj u UK Parobrod, u okviru Nedelje parlamentarizma.

Na panelu u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Istinomera učestovali su Sanda Rašković Ivić, samostalna poslanica u Skupštini Srbije, Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom Univerzitetu Union i Dragana Rakić, odbornica u Skupštini grada Vršca. Većina učesnika saglasna je da bi promena izbornog sistema mogla da bude prvi korak u rešavanju ovog sve dominantijeg problema na političkoj sceni Srbije.

Profesorka Rakić Vodinelić smatra da bi umesto proporcionalnog izbornog sistema trebalo uvesti većinski, sa dva izborna kruga.

“Političko preletanje je izvitoperavanje izborne volje građana. Ogroman je broj takvih slučajeva u opštinama širom Srbije. U jednoj četvritini opština preletanje je omogućilo menjanje koalicija. Pojava da se formalno stranka ne menja, nego da se glasa u prilog onoga ko vrši vlast još je prisutnija“, kaže profesorka Rakić Vodinelić.

I Sanda Rašković Ivić smatra da odbornici i poslanici “treba da zarade svoje mandate, i onda odgovaraju narodu”, što je moguće jedino uz promenu izbornog sistema. Ona je mišljenja da bi stranka na vlasti trebalo da zabrani učlanjenje novih pristalica sve dok partija ne ode u opoziciju.

“Ono što je mnogo opasnije od otvorenog preletanja, jeste situacija kada neko samo “prezupči“, a ne preleti, tačnije kada napravi koaliciju i podržava vlast na lokalu, a ostane u vlastitioj stranci. Na taj način ste pogazili principe sa kojima ste izašli pred birače“, kaže Rašković Ivić.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da promena izbornog sistema ne bi u potpunosti mogla da reši problem preletača, ali da je to dobar početak. On dodaje da je broj preletača toliko veliki, jer znaju da nema odgovarajućih sankcija.

“Oni znaju da neće biti kažnjeni, jer za njih niko nije ni glasao. Svi su svoj glas dali strankama, ne čitajući detaljno ko se nalazi na izbornim listama”, rekao je Klačar i

dodao da je problem što mnogi političari smatraju da je slobodan mandat “nešto čime se trguje”.

Odbornica Demokratske stranke u Skupštini grada Vršca Dragana Rakić, koja je nedavno postala poznata široj javnosti pošto je oštro kritikovala preletače u svom gradu, kaže da je iznenađena komentarima da je njen govor bio “naročito hrabar”.

“Rekla sam za govornicom ono što svi mi mislimo. Najviše mi je zasmetalo to što javnost ne osuđuje preletanje“, kaže Rakić i dodaje da su odbornici u manjim mestima često suočeni sa velikim pritiscima, pa čak i pretnjama.

“Ne preleću svi da bi se stekli neku korist, već ima onih koji to čine u strahu, uplašeni za svoju egzistenciju”, kaže Rakić.

Većina učesnika panel diskusije podržala bi donošenje zakona o lustraciji preletača.

Inače, šest meseci od lokalnih izbora “preletanje” je zabeleženo u najmanje 33 grada i opštine. To znači da je u svakoj petoj opštini i svakom petom gradu bilo odbornika koji su prešli u drugu stranku, odborničku grupu ili su podržali većinu mimo odluke centrale partije. Stranu je promenilo najmanje 125 odbornika, a oko polovine “preletača” prešlo je u tabor naprednjaka. Istinomer beleži ovakve slučajeve praveći bazu “preletača”, a čitaoci to lako mogu pretraživati na interaktivnoj “mapi preletača”.

Beograd, 8. novembar 2016. godine – Tek trećina građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, ali se nastavlja blagi pozitivni trend u pogledu generalne spremnosti građana na učešće u demokratskim procesima koji ukazuju na osnaživanje svesti o ulozi građana u demokratizaciji društva, pokazuju rezultati istraživanje «Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016». Ovo istraživanje, četvrtu godinu za redom, sprovodi CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana u političkom životu i zato ne možemo biti zadovoljni ovim rezultatima. Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Građani veruju da na promene u državi najviše mogu da utiču glasanjem na izborima i skretanjem pažnje medija na probleme “ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Rezultati pokazuju da je ove godine uočljivo porastao procenat građana koji su bar načelno izrazili želju da utiču na odluke na lokalnom nivou, sa 28 na 34 odsto, dok se prvi put uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, sa 22 na 28 procenata. Nastavljen je i blagi trend porasta učešća građana u bar nekoj od akcija u vezi sa promenama stanja u državi, ali taj porast uglavnom potiče od povećanog broja građana koji su rekli da su diskutovali o politici sa drugim ljudima (sa 34 na 40 odsto).

«Upadljivo raste broja građana koji diskutuju o politici posle naglog pada zainteresovanosti za diskutovanje o politici sa drugim ljudima u 2014. godine. Sa druge strane, entuzijazam građana da se stvari mogu menjati građanskim učešćem kao i spremnost građana da učestvuju u konkretnim akcijama ostali su na nivou prošle godine”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Mali procenat građana je zaista aktivno angažovan u političkom životu Srbije, i taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za tri odsto. U 2016. godini tek devet odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2015. bio 12 procenata. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (16 odsto).

Porastao je procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama vezanim za politiku i politički sistem i nosioce vlasti, ali je porasla i stvarna obaveštenost tako da je u poslednje tri godine sada uočljiv trend blagog porasta. Kao i prethodnih godina, građani ocenjuju da najmanje znaju o Vladi AP Vojvodine, a najviše o politici u Srbiji i lokalnoj samoupravi u njihovom mestu.

Istraživanje je sprovedeno u septembru 2016. godine na reprezentativnom uzorku.

Beograd, 7. novembar 2016. godine – Druga po redu «Nedelja parlamentarzima» pod sloganom «Imate reč» svečano je otvorena u Domu Narodne skupštine. «Nedelju parlamentarizma» organizuju Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni parlament u saradnji sa još 60 partnerskih organizacija i institucija. Tokom Nedelje parlamentarizma, koja traje od 7. do 13. novembra širom Srbije, biće održano više od sto događaja i aktivnosti posvećenih pitanjima parlamentarne demokratije i učešća građana u demokratskim procesima.

Tokom ”Nedelje parlamentarizma” građani će imati priliku da učestvuju na debatama i razgovoraju sa narodnim poslanicima i odbornicima, učestvuju na edukativnim radionicma i simulacijama sednice Narodne skupštine. Građani će moći da posete parlament, da učestvuju u 48-časovnom maratonu u dizajniranju i programiranju “online” aplikacija kao i„online“ diskusijama o ulozi javnosti u demokratskim procesima i brojnim drugim događaja koji imaju za cilj bolje povezivanje i upoznavanje građana sa radom Narodne skupštine.

Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost i predstavnica inicijative Otvoreni parlament istakla je da je cilj Nedelje parlamentarizma povećanje zainteresovanost građana za politiku i demokratiju. „Na različitim događajima tokom ove nedelje, imaće reč svi koji žele da učestvuju u debati o temama koje su im važne i time pokažu odgovornost i spremnost da kreiraju zemlju u kakvoj žele da žive”, istakla je Crnjanski.

Tokom svečanog otvaranja ambasador Sjedinjenih Američkih država u Srbiji Kajl Skat naglasio je važnost otvorenost i transparentnost demokratskih institucija. Nedelja parlamentarizma, kroz okrugle stolove i interaktive diskusije, predstavlja priliku za građane da direktno razgovaraju sa svojim predstavnicima. „Kako Srbija bude napredovala u evropskim integracijama, ovakva vrsta građanskog učešća će biti od sve većeg značaja, jer u važne i složene zakone koje usvaja skupština treba da budu uključeni i građani Srbije“, ističe Skat.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif naglasio je da je Nedelja parlamentarizma prilika da sve institucije kroz otvorenost i dijalog sa građanima grade svoju reputaciju i kredibilitet. „Ovaj program je prilika i da svako od nas potraži odgovor na ključno pitanje: zašto su parlament i demokratija bitni za mene, moju porodicu, moju lokalnu zajednicu, stvari kojima se bavim i koje me interesuju?“, naglašava Kif.

Potpredsednik Narodne skupštine prof . dr Vladimir Marinković izrazio je zadovoljstvo što je parlament u mogućnosti da bude nosilac događaja kao što je Nedelja parlamentarizma. „Ovaj događaj je dokaz da Narodna skupština ima veoma dobar kapacitet za saradnju sa civilnim društvom, ali i poruka građanima da oni imaju reč i da je Dom Narodne skupštine kuća koja je uvek otvorena za svoje građane“, poručio je Marinković.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković otvorila je izložbu pod nazivom „Veliki odmor” autora Saše Radovića, na kojoj su predstavljene fotografije škola u Srbiji koje imaju jednog ili dva đaka, a takvih je više od sto u Srbiji. Predsednica je istakla da je cilj izložbe da skrene pažnju na važno pitanje odrastanja dece u selima širom Srbije.

„U ime Narodne skupštine i Odbora za prava deteta želim da podsetim da briga o deci znači brigu o našoj budućnosti. Na kvalitet osnovnog obrazovanja dece utiču i uslovi rada po školama i zato je izuzetno važna odluka Vlade Srbije da se krene u obnovu 100 škola širom Srbije. Zato je važno da svi mi za njih uradimo koliko možemo, da svako od nas izabere jednu školu i pomogne da seoske škole opstanu, a time i da prestane odumiranje srpskog sela. Pre nekoliko godina izabrala sam jednu školu u selu kod Čačka. Uverena sam da nema boljeg načina da počnemo „Nedelju parlamentarizma“ od toga da otvaranjem izložbe pokrenemo veliku temu pred svima nama“, istakla je Gojković.

Nedelja parlamentarizma organizovana je uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Britanske ambasade u Beogradu, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.