Samo četiri od 16 sporazuma postignutih u Briselu od 2011. godine između Beograda i Prištine su u potpunosti primenjeni, ukazuje izveštaj BigDeal-a, građanske inicijative za nadzor pregovora između Srbije i Kosova.

Izveštaj naslovljen “Izgubljeni u stagnaciji” je rezultat zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, BIRN Kosovo i Internews Kosovo. Izveštaj poziva obe strane, uključujući i Evropsku uniju da daju veći prioritet procesu primene sporazuma, imajući u vidu da je u prethodnom periodu jako mali broj postignutih sporazuma sproveden u delo.

Situacija je slična kao kada je u novembru 2014. predstavljen prvi izveštaj Big deal kada su svega četiri od 16 sporazuma primenjeni u potpunosti. Četiri godine nakon što je dijalog između Srbije i Kosova započet ne postoji sloboda kretanja, barikade na Severu Kosova i dalje postoje, i Kosovo nije priznalo nijednu srpsku univerzitetsku diplomu. Dve godine nakon pompeznog potpisivanja sporazuma 19. aprila nema predstavnika Srba u Kosovskoj vladi i jedinice Civilne zaštite nisu rasformirane.

Izveštaj je rezultat više od 100 intervjua sa pregovaračima, političarima, novinarima i građanima u okviru intenzivnog istraživanja sprovedenog na Kosovu i u Srbiji u proteklih šest meseci. Namera Big Deal-a je da proces normalizacije odnosa dve strane učini transparentnijim, kroz analizu rezultata sprovođenja sporazuma.

Građanska kontrola je jedna od ključnih vrednosti demokratije. S obzirom da težimo uspostavljanju demokratskih principa na ovim prostorima, uspeh primene sporazuma uslovljen je i aktivnom kontrolom i učešćem građana u tom procesu”, rekao je Raša Nedeljkov, programski menadžer CRTA-e. “Nedostatak političke odgovornosti u ovom procesu gde političari koriste i najmanju priliku da optuže drugu stranu za nesprovođenje dogovorenog, donosi trivijalne političke poene ali, na kraju dana, imamo ugrožen proces normalizacije i izneverena očekivanja građana.”

Drugi izveštaj Big Deal-a izučava dinamiku implementacije, koja je ozbiljno usporena političkim zastojem na Kosovu, odlukama Ustavnog suda Srbije i usmeravanjem pažnje Evropske unije na nova krizna područja.

Nakon dve godine od potpisivanja sporazuma 19. aprila 2013. godine, koji se primarno bavi pitanjem integracije četiri severne opštine u kosovski sistem, to i dalje nije sprovedeno. Preciznije, nema nacrta statuta zajednice srpskih opština.

Glavni napredak je u postizanju sporazuma u februaru u vezi sa integrisanjem sudstva na severu Kosova što je i bilo predviđeo sporazumom postignutim 19. aprila 2013. kao i integrisanju članova Civilne zaštite što je takođe predviđeno sporazumom” rekao je Faik Spahiu, izvršni direktor Intenews Kosova. “Ovo predstavlja progres ali se i dalje ne može smatrati završenim procesom jer još mnoge prepreke mogu da se pojave.”

Big Deal je podržan od strane Britanskih ambasada u Beogradu i Prištini i Fondacije braće Rokfeler. Ovo je drugi izveštaj u nizu. Big Deal će objavljivati izveštaje na svakih šest meseci.

Preuzmite dokument

Godinu dana rada Vlade Srbije obeležila je apsolutna dominacija predsednika vlade Aleksandra Vučića.

U većini značajnih događaja koji su obeležili prvu godinu rada vlade svi ministri su bili u senci predsednika vlade. Od 180 ocenjenih izjava na sajtu Istinomer u prethodnih godinu dana, svaka četvrta je bila izjava Aleksandra Vučića (48 ocenjenih izjava), a daleko iza njega nalaze se svi ostali funkcioneri u Vladi Srbije. Od svake četiri izjavepremijera Vučića tri su ocenjene negativnom ocenom (od 48 ocenjenih izjava, Vučić je 36 puta ocenjen negativno, 11 pozitivno, a jednom “srednjom ocenom”).

U svom ekspozeu predsednik vlade je kao konkretnu vremensku odrednicu za završetak određenih aktivnosti postavio prvih 100 dana rada vlade, a takvih rokova za prvu godinu ima veoma malo, što je otežalo analizu učinka Vlade u prvih godinu dana. Najveći broj najavljenih aktivnosti, a one se, uglavnom, odnose na usvajanje zakona, ispunjeno je po isteku roka od sto dana. Neki od planova, poput usvajanja Zakona o hipoteci ili o privatizaciji “Dunav osiguranja” nisu realizovani ni nakon godinu dana. Nastavljeno je sa lošom praksom usvajanja zakona po hitnom postupku, pa su za proteklih 12 meseci na svaka tri usvojena zakona dva doneta po hitnom postupku (od 193 ukupno, 124 zakona su usvojena po hitnoj proceduri).

Za prvu godinu rada vlade, od 16 ministarstava samo četiri (Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) su dostavila Istinomeru precizne planove i izveštaje o svom radu , što je dodatni pokazatelj netransparentnosti u radu i nedovoljne odgovornosti predstavnika ministarstava. Bez jasnih indikatora i informacija o radu institucija, javnost je uskraćena za mogućnost da prati i kontroliše rad ministara i ministarstava.

Predsednik vlade je pre godinu dana kao mandatar u svom ekspozeu pomenuo reč odgovornost čak 31 put, dok je na kraju prošle godine poručio da je odgovornost ključna reč u 2015. godini. Ipak, za proteklih godinu dana, javnost je više puta tražila odgovornost: u aferi “doktorati”, kada su za plagijat optuženi premijerovi najbliži saradnici; kada je ministar Vulin na svoju ruku odlučio da presumeri dva miliona evra iz budžeta u Fond za lečenje retkih bolesti dece ili kada je u martu pao vojni helikopter i poginulo sedmoro ljudi. Svaki put predsednik vlade je štitio ministre, kritikujući medije koji su insistirali na političkoj odgovornosti.

Istinomer ocenjuje da su nerealna obećanja i rokovi koje su postavljali funkcioneri vlade okolnost koja dominira u političkoj komunikaciji sa javnošću. Čak su i pozitivne stvari, poput privođenja kraju obnove u područjima stradalim u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama, praćene probijanjem rokova uz, najčešće, izostanak javno argumentovanih objašnjenja. Ne možemo da se ne osvrnemo i na obećanja koja su predstavnici aktuelne vlasti dali u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji, da penzioneri neće snositi teret reformi, a u novembru su, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, smanjene penzije i plate u javnom sektoru.

Istinomer želi da ohrabri vladu da uvede mehanizam objavljivanja transkripata sa svojih sednica, po ugledu na Narodnu skupštinu, što bi bio pozitivan korak ka transparentnijem radu predstavnika izvršne vlasti, dok bi građanima omogućilo jasniji uvid u njihove aktivnosti. Istinomer očekuje da će se premijer ubuduće striktnije držati datih obećanja, a ministri u javnost izlaziti sa konkretnijim planovima i datumima za njihovu realizaciju, ne bežeći od prihvatanja odgovornosti za svoj rad.

Istinomer poziva odgovorne političare i javne funkcionere da potpišu Deklaraciju o političkoj odgovornosti (www.deklaracija.rs) i na taj način doprinesu promociji koncepta političke odgovornosti i većoj demokratskoj kulturi u Srbiji.

Prošlo je četiri godine od kada su Kosovo i Srbija počeli osetljiv proces tehničkih pregovora i dve godine od potpisivanja istorijskog dogovora o ‚normalizaciji’ odnosa. Većina obećanja iz sporazuma od 19. aprila 2013. godine i dalje nisu ispunjena, a nove teme nisu pokrenute.

Godinu dana rada Vlade Srbije obeležila je apsolutna dominacija predsednika vlade Aleksandra Vučića. U većini značajnih događaja koji su obeležili prvu godinu rada vlade svi ministri su bili u senci predsednika vlade.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost je, i ove godine, predstavio svoj rad na godišnjoj konferenciji Personal Democratic Forum koja je održana 16-17. aprila u Varšavi.

Najveći evropski događaj posvećen demokratiji, novim tehnologijama i građanskom aktivizmu okupio je preko 300 učesnika iz preko 20 zemalja. Tema ovogodišnje konferencije, “My Country: Open, Digital, Civic”, imala je za cilj da istraži koliko su zemlje zakoračile u digitalno doba, fokusirajući se na načine u njihovom nastojanju da budu što otvorenije.

Dušan Jordović, menadžer za razvoj CRTA-e, naglasio je, tokom predstavljanja inicijativa Otvoreni parlament, Istinomer, Prati pare i Vodite računa da je za građane od izuzetnog značaja objavljivanje građanskih budžeta, podataka o javnim nabavkama i ugovora.

“Zašto je važno objavljivanje ovih podataka? Zbog građana, da mogu ove podatke da koriste.” istako je Jordović.

Za godinu dana rada Desetog skupštinskog saziva skoro 21 hiljada obraćanja poslanika u plenumu

Za godinu dana rada Desetog skupštinskog saziva, od 16. aprila 2014. pa do 15. aprila 2015. poslanici su radili ukupno 122 dana u plenumu i obratili se 20.816 puta, što iznosi prosečno 73 obraćanja po narodnom poslaniku. Od ukupnog broja obraćanja, 60 odsto su obraćanja predsedavajućih, dok je ukupan broj replika 784. Do sredine aprila usvojena su 193 zakona, a od toga 124 (64%) su doneta po hitnom postupku. Podneto je 3.208 amandamana a usvojen je tek svaki deseti, pokazala je analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa “Otvoreni parlament“.

Narodni poslanici i poslanice najviše su zasedali u oktobru, ukupno 17 dana, dok su najaktivniji bili u decembru sa ukupno 3.687 obraćanja i podnetih 1.130 amandmana.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, računajući govore i replike bio je poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević koji se obratio 603 puta u plenumu. Zatim slede Zoran Babić iz Srpske napredne stranke, koji se obratio 601 put, Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke sa 348 obraćanja, njegov stranački kolega Janko Veselinović sa 334 obraćanja i poslanik Nove stranke Zoran Živković sa 316 obraćanja. Ukoliko se postmatra samo broj govora bez replika, najaktivniji poslanik bio bi Vladimir Pavićević iz Nove stranke sa 553 govora. Slede Zoran Babić iz Srpske napredne stranke sa 363 govora i Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke sa 316 govora. Od aktuelnih 250 narodnih poslanika, u posmatranom periodu 25 se nije obratilo u plenumu.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti Gordana Čomić iz Demokratske stranke – 309 puta, zatim Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke – 125 puta, Aleksandra Tomić iz Srpske napredne stranke – 92 puta, Olgica Batić iz Demohrišćanske stranke – 90 puta i Biljana Hasanović-Korać iz Socijaldemokratske stranke – 74 puta.

Kada se posmatra aktivnost narodnih poslanika u podnošenju amandmana, najaktivniji su bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovao je Zoran Živković iz Nove stranke sa 1.131 podnetim amandmanom od kojih je 30 usvojeno. Zatim slede Vladimir Pavićević iz Nove stranke sa 1.008 (30 usvojenih), Borislav Stefanović iz Demokratske stranke sa ukupno 429 podnetih amandmana (29 usvojenih). Biljana Hasanović-Korać iz Socijaldemokratske stranke učestvovala je u podnošenju 403 amandmana (49 usvojenih) a njen stranački kolega Marko Đurišić podneo je 391 amandman od kojih je 56 usvojeno. U posmatranom periodu, od aktuelnih 250 poslanika, njih 39 nije učestvovalo u podnošenju nijednog amandmana.

Iako je Poslovnikom predviđeno da svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici kontrolišu rad Vlade putem postavljanja tzv. “poslaničkih pitanja”, u posmatranom periodu poslanici su to mogli učiniti samo na dve sednice, i to 29. maja i 31. jula 2014. Narodni poslanici postavili su ukupno 43 pitanje članovima Vlade. Zoran Živković bio je najaktivniji sa ukupno 12 postavljenih pitanja. Zatim slede Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije, Olena Papuga iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i Milorad Stošić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, sa po tri postavljena pitanja.

U ovom periodu održano je ukupno 518 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 94 , dok je najmanje zasedao Odbor za Kosovo I Metohiju, svega 5 puta.

Analiza je rađana na osnovu zvaničnih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skupštine.

Cilj iniiijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikaiije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Preuzmite dokument