Održan panel „“Četiri godine od početka pregovora: normalizacija odnosa između Beograda i Prištine”

“Ne bih se složio sa tvrdnjama da je 2014. godina bila godina stagnacije u odnosima između Beograda i Prištine. Normalizacija se odvija svakog dana, a postignuti sporazumi doprineli su boljem životu običnih ljudi”, kazao je oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević na današnjoj panel diskusiji „Četiri godine pregovora: normalizacija odnosa između Beograda i Prištine”, koju je organizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u okviru inicijative Big Deal. Pavićević je istakao da je mnogo oblasti u kojima bi obe strane želele da vide brži napredak, ali je naglasio da je i uspostavljanje dijaloga o problemima veliki korak napred.

“Najvažnije je da svi akteri koji su uključeni u proces preuzmu odgovornost za ono što rade”, rekao je Pavićević i podsetio da je 2015. godina počela potpisivanjem sporazuma o pravosuđu, a da je juče održan neformalni sastanak ministara u Prištini kojem su prisustvovali potpredsednici Vlade Srbije Ivica Dačić i Zorana Mihajlović.

Kosovski oficir za vezu u Beogradu Valdet Sadiku takođe je kazao da ne bi trebalo da budemo razočarani rezultatima postignutim u 2014. godini.

“Vidan je napredak. Na početku ovog procesa na međunarodnim konferencijama jedna delegacija je napuštala skup kada se pojavi ova druga, što danas nije slučaj. Dobro je i to što naši premijeri sada direktno razgovaraju. Stvorena je kultura dijaloga kakva ranije nije postojala. Dobro je održavati sastanke, ako se potpiše sporazum odlično, a ako ne i dijalog je dobra stvar. Treba biti svestan da je ovo proces”, istakao je Sadiku.

Politički analitičar iz Prištine Dukađin Gorani iz organizacije “Common Voices” kazao je da je “napravljen tehnički korak napred, koji mora da da rezultat i na terenu.”

”Sporazum je trebalo da rezultuje boljom percepcijom one druge strane, a pojavio se lokalni despotizam. Sada imamo na delu potpuno uništavanje političke opozicije. Mislim da implementacija dogovorenog nije uspela”, dodao je Gorani.

Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević kazao je da je zbog toga što građani, posebno na severu Kosova, različito tumače sporazum, potrebno pružiti više informacija.

“Jasno je da ovakvi dogovori ne mogu da se vode pred kamerama, ali, ipak, potrebno je to činiti na transparentniji način nego do sada”, rekao je Đurđević.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Pavle Dimitrijević smatra da se često gubi iz vida kakva poruka se šalje ljudima na Kosovu kada se govori o primeni nekog sporazuma.

“Najavi se sporazum, odredi se datum, a onda se ništa ne desi. Šalje se poruka da nešto mora da se sprovede, a da nešto ne mora nikad”, navodi Dimitrijević.

I Valeri Hopkins iz inicijative „Big deal„, koja se bavi nadzorom pregovora između Beograda i Prištine, naglasila je da često postoji raskorak između onoga što je dogovoreno i situacije na terenu.

“Kada je potpisan sporazum o pravosuđu dve nedelje mi je trebalo da dođem do originalnog teksta. Bilo je više različitih verzija teksta. Ljudi ne znaju o čemu se radi i zato bi trebalo da se uradi više na širenju informacija, kako bi se javnost upoznala sa onim što je dogovoreno”, naglasila je Valeri Hopkins.

Inicijativu “Big Deal” sprovode CRTA, Birn Kosovo, Internews Kosova uz podršku Britanskih ambasada u Beogradu i Prištini.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u okviru inicijative Otvoreni parlament, predstavio je danas rezultate istraživanja “Ka boljim zakonima”, koje se bavi pitanjem korišćenje procedure “hitnog postupka” u procesu donošenja zakona.

Rezultati pokazuju da je od 2000. godine više od polovine zakona doneto po hitnom postupku, dok je u 2014. više od 70 odsto zakona usvojeno po hitnoj proceduri.

“Rezultati pokazuju da se procedura hitnog postupka koristi veoma često u zakonodavnoj aktivnosti. Pored demokratskog deficita, jedna od posledica usvajanja velikog broja zakona po hitnoj proceduri je i to što se zakoni usvajaju sa različitim nedostacima, počevši od materijalnih grešaka do neusklađenosti sa ostalim propisima” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE i koordinatorka inicijative Otvoreni parlament.

Rezultati istraživanja pokazuju da zakoni sadrže veoma nespecifična i nejasna obrazloženja hitnosti. Za zakone usvojene po hitnoj proceduri od 2011. godine kao obrazloženja najviše su se navodile moguće štetne posledice po rad organa i organizacija (48%), ispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa zakonodavstvo Evropske unije (14%), dok se obrazloženje koje se poziva na život i zdravlje ljudi i bezbednost zemlje retko pojavljuje (3%, odnosno, 1%).

Osim što javnost ne može da bude upoznata sa zakonskim predlogom, nedostaci ove procedure su i to što poslanici nemaju dovoljno vremena da se pripreme za rad na zakonu, niti za raspravu u odborima i na plenarnoj sednici.

“Narodni poslanici bi trebalo da budu uključeni u sve faze izrade zakona, da budu članovi radnih grupa koja izrađuju nacrte zakona. Na ovaj način bili bismo upoznati sa predlozima zakona i pre nego što uđu u skupštinsku proceduru” izjavio je potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

Kako bi se unapredio kvalitet donetih zakona, proceduru hitnog postupka bi trebalo dodatno urediti kroz Poslovnik Narodne skupštine. Uvođenje obaveze predlagača zakona da, pored pozvanja na Poslovnikom propisane razloge za hitnu proceduru, mora da navede dodatna objašnjena i argumente kojima bi objasnio na koji način bi ne usvajanje zakona po hitnom postupku naškodilo radu institucija, državnoj bezbednosti ili životu i zdravlja građana, umanjilo bi mogućnosti za zloupotrebu ovog postupka.

Preporuka koja prizilazi iz nalaza istraživanje je da bi broj zakona koji se usvajaju po hitnoj proceduru trebalo značajno smanjiti kako bi se donosili kvalitetni zakoni.

Istraživanje je sproveo SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, u okviru inicijative Otvoreni parlament, uz podršku USAID i Britanska ambasada u Beogradu.

Preuzmite dokument